Pređi na sadržaj

DFS 230

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
DFS 230
DFS 230 transportna vazduhoplovna jedrilica
Opšte
Dimenzije
Masa
ProizvođačDFS - Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug iz Darmštata,
Performanse
Početak proizvodnje1939.
Dužina11,30
Razmah krila21,10
Visina2,80
Površina krila38,10
Prazan770
Normalna poletna2.040
Maks. brzina na Hopt160 km/h

DFS 230 je nemačka transportna vazduhoplovna jedrilica mešovite konstrukcije, trup je napravljen od čelične rešetkaste konstrukcije obložen platnom a krilo je bilo drvene konstrukcije.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

DFS 230
Jedrilica DFS 230 na Grand Sasso
Kostur jedrilica DFS 230 u Verkors-u

DFS 230 je bila nemačka transportna jedrilice koju je razvio DFS-Nemački institut za jedriličarstvo (DFS - Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug) 1933. godine. Glavni projektant je bio Hans Jacobs (Hans Jacobs). Jedrilica je bila namenjena za desantne operacije i transport materijala. Prototip ove jedrilice je poleteo 1937. godine a proizvodnja je počela 1939. godine.

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • DFS 230 A-1 - Početna proizvodna verzija
  • DFS 230 A-2 - A-1 sa duplim komandama
  • DFS 230 B-1 - dodato kočenje padobranom, naoružan (mitraljez MG 34)
  • DFS 230 B-2 - B-1 sa duplim komandama
  • DFS 230 C-1 - kasnija proizvodna verzija; B-1 sa kočenja raketama smeštenih u kljunu jedrilice
  • DFS 230 D-1 - C-1 sa poboljšanim raketnim kočenjem, jedan prototip (DFS 230 V-6)
  • DFS 230 F-1 - Veća verzija sa kapacitetom za 15 vojnika, jedan prototip (DFS 230 V-7)

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Serijska proizvodnja jedrilica DFS 230 je počela 1939. godine u fabrici igračaka Robert Hartwig iz Zoneberga. Do 30. juna 1940. isporučeno je 109 jedrilica. Pored ove fabrike proizvodnjom jedrilica DFS 230 u Nemačkoj su se bavile sledeće fabrike: Erla Maschinenwerk iz Lajpciga, Gothaer Waggonfabrik (GWF) iz Gote, Bücker iz Rangsdorfa u okupiranoj Češkoj ove jedrilice su se proizvodile u Böhmisch-Mährische Maschinenfabrik (BMM) iz Praga i Mraz-u iz Čocena. Jedrilice DFS 230 su se proizvodile od 1939. do 30. novembra 1944. godine a ukupno je proizvedeno 1.603 komada.

Korišćenje u Drugom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]

Jedrilica DFS 230 je prvi put upotrebljena u Drugom svetskom ratu 10. maja 1940. godine prilikom zauzimanja belgijskog utvrđenja Eben-Emael. U zoru je na utvrđenje sletelo devet jedrilica sa nemačkim padobrancima i uspeli da iznenade branioce utvrđenja, koji su se predali dan kasnije.

Najmasovnije korišćenje ovih jedrilica se dogodilo godinu dana kasnije prilikom invazije na grčko ostrvo Krit. Prilikom ove invazije jedrilice DFS 230 su pretrpele tako velike gubitke da se operacije ove veličine do kraja rata nisu ponovile.

Jedrilice DFS 230 su se tokom rata u Severnoj Africi i na Istočnom frontu koristile za snabdevanje hranom i municijom jedinica u okruženju. Spektakularna akcija u kojoj su korišćene DFS 230 se odigrala 12. septembra 1943. godine, kada je oslobađan diktator Benito Musolini iz hotela Kampo Imperatore na Gran Sasso u Abruzo, gde je učestvovalo 10 ovih jedrilica. U cilju skraćenja razdaljine sletanja, postojala je verzija DFS 230, C-1 koja je za kočenje koristila rakete montirane u kljunu jedrilice.

U toku 1943. godine za vreme iskrcavanja saveznika na Siciliju i Italiju jedrilice DFS 230 su masovno korišćene za snabdevanje nemačkih trupa na bojištu.

Slično akciji spašavanja Musolinija izveden je napad na centar francuskog pokreta otpora koji se nalazio na visoravani Verkors u planinskoj oblasti u blizini Grenobla 21. jula 1944. godine. U ovoj operaciji SS-ovci su ubili 639 pripadnika francuskog pokreta otpora 201 civila a kad su osvojili bolnicu u pećini u Svetom Martinu ubili su 19 ranjenika, dva lekara i jednog sveštanika a dve sestre oterali u koncentracioni logor.

Poslednje upotrebe ovih jedrilica u Drugom svetskom ratu se odigrala u konačnoj bitci za Budimpeštu februara meseca 1945. i Vroclava proleća 1945. kada se jedrilicama DFS 230 vršilo snabdevanje trupa u okruženju.

Korišćenje u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Transportna jedrilica DFS 230

Zbog sve snažnijih dejstava savezničke avijacije na prostoru jugositoka Evrope, nemačko vazduhoplovstvo je krajem 1943 i početkom 1944. godine bila prinuđena da izvrši pregrupisavanje svojih vazduhoplovnih jedinica. U sklopu tog pregrupisavanja vršen je premeštaj i transportnih jedinica Luftvafe, tako je krajem 1943. godine jedrilice DFS 230 bile raspoređene na aerodromu u Zemunu i Samoš u Banatu a februara meseca 1944. godine na aerodrom Cerklje i Kruševac. Na aerodrom Cerklje je prebazirano četiri eskadrile jedrilica DFS 230 sa avionima Ju-87, Hs-126 i Avia koji su služili za vuču jedrilica. Od tada pa nadalje na prostoru Jugoslavije je bilo locirano od 20 do 50 ovih jedrilica. Taj broj se kako se rat bližio kraju smanjivao jer su se povećavali gubici a obnavljanje nije bilo moguće jer je proizvodnja opadala.

Jedrilice DFS 230 su korišćene na području Jugoslavije uglavnom za transport, najveća borbena upotreba ovih letilica je bila Desant na Drvar (operacija "Rosselsprung" - "Konjićev skok"). Ovom operacijom nemačka vojska je htela da uhvati maršala Tita, uništi vrhovni štab partizanskih odreda Jugoslavije, i glavninu partizanskih odreda koji su bili locirani u Drvaru. Operacija je planirana po uzoru na akciju oslobađanja Musolinija sa Gran Sasa.

Drvarska operacija je posle detaljnih priprema počela 25. maja 1944. godine na Titov rođendan a u njoj je učestvovalo 19 eskadrila borbene avijacije, 4 eskadrile transportne avijacije, 4 eskadrile za vuču jedrilica, 5 eskadrila jedrilica DFS 230, ukupno 32 eskadrile sa oko 295 aviona i 45 jedrilica. Borbena dejstva su počela u 6.35 sati i trajala do 7.00 vatrenim dejstvom avijacije u neposrednoj pripremi desanta. Cilj je bio da se braniocima nanesu što veći gubici i neutrališu vatrena dejstva u vreme sletanja jedrilica i padobranaca, najosetljivijoj fazi vazdušnog desanta.

U 7.00 sati su počeli da iskaču padobranci i prestala su vatrena dejstva po objektima u Drvaru ali su počela bombardovanja štuka, koje su otkačile jedrilice po neposrednoj okolini Drvara. Za sve to vreme lovačka avijacija je štitila desant od eventualne pojave savezničkih lovaca. Oko 7.10 je počelo sletanje jedrilica koje je trajalo oko 10 minuta, na njih je otvarana snažna vatra i tom prilikom je oboreno 3 jedrilice. Većina jedrilica je sletela na predviđena mesta sem jedne koja sletela daleko van predviđenog mesta i bila uništena sa kompletnom posadom. Do 9.00 sati Drvar je potpuno osvojen a napad usmeren ka pećini van Drvara u kojoj se nalazio Vrhovni štab.

Protivnapad Treće ličke brigade, koja je oko 11 sati pre podne stigla iz Trubara, prisilio je Nemce na defanzivu i omogućio izvlačenje Tita, članova štaba i članova raznih ustanova. Treća lička brigada sabila je desantne snage na mali prostor na Šobića glavici i prinudila ih na upornu odbranu.

U 11.30 je usledio snažan vazdušni napad nemačkog vazduhoplovstva, kao priprema za spuštanje drugog talasa padobranskog desanta. Pored ojačanja desantnih snaga drugim talasom padobranaca, avijacija je doturila municiju i hranu sa dve jedrilice i bacanjem iz nekoliko transportnih aviona u toku popodneva i večeri. Pred zoru 26. maja napad Treće ličke brigade je obustavljen, a tokom dana u grad je ušla nemačka borbena grupa iz Srba i spojila se sa ostacima 500. SS bataljona.

Naredni dani protekli su u neizvesnim i iznenadnim susretnim borbama nemačkih napadnih grupa sa brigadama u pratnji Vrhovnog štaba. Tito sa članovima štaba evakuisan je avionom 3. juna sa Glamočkog polja u Italiju, a nemačka operacija okončana je neuspehom 6. juna. Nemački gubici su bili 789 ubijenih, 929 ranjenih i 57 nestalih. Nemci su gubitke partizana procenili na 6.240 mrtvih zajedno sa zarobljenima, uključujući i mnogo civilnih žrtava.

Vojnički gledano, Drvarska operacija je bila neuspeh. Nemačke snage su zauzele slobodnu teritoriju, ali nije ispunjen postavljeni cilj — uništenje centralnih štabova i ustanova NOP-a, koje je trebalo da rezultuje značajnim slabljenjem NOVJ. Desantne grupe u Drvaru imale su skoro 80% žrtava (mrtvih, ranjenih i nestalih), a ostale borbene grupe imale su takođe znatne gubitke.

Značajniji od taktičkih bili su strateški rezultati. Nemačka armija nije uspela da se izvuče iz rata u Jugoslaviji — naprotiv, on se u narednom periodu intenzivirao, i onemogućio nemačke snage sa Jugoistoka (Grupu armija F) da odigraju ulogu u ratnom raspletu u Evropi.

U završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije od Luftvafe je zarobljena jedna jedrilica DFS 230 koja se koristila u JRV. Poslednji put ova jedrilica je viđena u filmu "Desant na Drvar" Hadila Hadžića koji je snimljen 1963. godine.

Sačuvani primerak[uredi | uredi izvor]

Jedrilica DFS 230 u Muzeju Berlin-Gatov

Jedna kompletirana jedrilica DFS 230 se nalazi u Muzeju vazduhoplovstva u Berlinu (Luftwaffenmuseum Berlin-Gatow), druga se restaurira od originalnih delova u Belgiji i nalazi se u tvrđavi Eben-Emael.

Od ostalih jedrilica su sačuvani samo metalni kosturi i oni se nalaze jedan u Grčkoj, tri u Francuskoj, jedan u Nemačkoj, jedan u Norveškoj, dva u Bosni i Hercegovini i jedan u Srbiji.

Zemlje koje su koristile DFS 230[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. ISBN 978-3-7637-5465-6. str. 179.
  • Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
  • V. Mikić; Nemačka avijacija u Jugoslaviji 1941—1945., VIIVJ, Target, Beograd, 1998.
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • M.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg. 1990. ISBN 978-3-7909-0398-0.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

DFS 230 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=DFS_230&oldid=27368571”