Pređi na sadržaj

Fiat Serbia

Koordinate: 43° 59′ 59.56″ N 20° 54′ 7.43″ E / 43.9998778° S; 20.9020639° I / 43.9998778; 20.9020639
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Zastava automobili.
43° 59′ 59.56″ N 20° 54′ 7.43″ E / 43.9998778° S; 20.9020639° I / 43.9998778; 20.9020639
Fiat Serbia (FAS)
DOO
DelatnostAutomobilska industrija
Osnovano14. oktobar 2008.; pre 15 godina (2008-10-14) (Osnovano)
Rukovodioci
Silvija Verneti (Glavni izvršni diretkor)
ProizvodiFijat 500L
Fijat panda
PrihodPad €543.52 miliona (2019)[1]
ProfitPad €1.35 miliona (2019)[1]
Ukupna aktivaPad €565.03 milijardi (2019)[2]
Ukupan kapitalRast €316.81 miliona (2019)[2]
VlasnikStellantis Italy (67%)
Vlada Republike Srbije (33%)
Broj zaposlenih
2,195 (2019)
Veb-sajtwww.fiat.rs

Fijat Srbija (ranije „Fijat automobili Srbija“ (FAS) od 2008. do 2014. godine, zatim „FCA Srbija“ (FCAS) do 2021.) je srpska automobilska kompanija proizvodno preduzeće sa sedištem u Kragujevcu, Srbija. Reč je o zajedničkom ulaganju (JV) između bivše kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA), spojenog sa Stelantisom 2021. godine, koja poseduje 67% poslovanja, i Republike Srbije koja je vlasnik ostatka.

Sedište kompanije i fabrika za montažu nalaze se na istoj nekadašnjoj lokaciji Zastava automobila (1953–2008) – 112 km južno od Beograda na reci Lepenici u centralnoj Šumadiji. Teško oštećena tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, fabrika je potpuno renovirana i modernizovana, ponovo otvorena u aprilu 2012.[3] kao jedna od najsavremenijih evropskih fabrika automobila.[4][5]

Operacija trenutno ima oko 2.000 zaposlenih i blisko sarađuje sa 15 drugih kompanija i dobavljača komponenti, od kojih se mnogi nalaze u susednom parku dobavljača u Grošnici — sa kombinovanom radnom snagom od oko 6.000 povezanih sa proizvodnjom u Fijatu Srbija. Fabrika proizvodi oko 400 automobila dnevno. [6]

JV je najveća strana industrijska investicija u Srbiji[7] i kao najveći izvoznik u zemlji, sa izvozom vrednim milijardu evra (1,1 milijardu dolara) u 2016.

Fijat 500L, evropski model Fijata proizveden u Srbiji

Upravo ova Fabrika proizvodi Fijat 500L, gradski miniven sa petoro vrata, pet putnika, prednjim motorom, pogonom na prednje točkove i visokim krovom, koji Stelantis plasira na globalno tržište u više od 100 zemalja -— sa značajnim izuzetkom Rusije.[8] Do početka 2018. proizvodnja je premašila 500.000 jedinica. [9]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Kragujevačka fabrika je od 1955. do 1999. proizvodila Zastava automobile pod markama Zastava, Jugo i Fijat. Centralna šumadijska oblast Srbije bila je teško pogođena raspadom Jugoslavije 1990-ih, kao i ratom koji je usledio i njegovim sankcijama. Zgrade fabrike su teško oštećene 1999. godine u NATO bombardovanju Jugoslavije.

Početkom 2000-ih, automobilske kompanije počele su da otvaraju nove proizvodne pogone u obližnjoj Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji — predstavljajući brendove uključujući Audi, Mercedes Benc, Ford, Reno i Suzuki.[10] Troškovi proizvodnje u Srbiji projektovani su na petinu troškova u Italiji i polovinu u Poljskoj.[11]

U aprilu 2008. Fijat je postigao dogovor o kupovini oštećene fabrike u Kragujevcu, te iste godine završio zajedničko preduzeće sa Republikom Srbijom i preimenovao kompaniju Fijat automobili Srbija (FAS).

Fijat je obećao 700 evra miliona u zamenu za 67 odsto udela u kompaniji (tada u vlasništvu države) i dodatnih 100 evra milionske investicije Vlade Republike Srbije. [12] To je kasnije povećano na 300 evra miliona. Fijat se obavezao da neće otpuštati radna mesta i da će isplatiti zaostale isplate plata, rekavši da će fabrika postati namenska Fijatova proizvodna lokacija sa maksimalnim proizvodnim kapacitetom od 330.000 jedinica.

Na kraju, finansiranje se sastojalo od ulaganja Vlade Srbije od više od 300 evra miliona, delimično finansiran iz kredita od 500 evra miliona evra kredita Evropske investicione banke uz garancije Republike Srbije za 300 miliona evra, a 200 miliona evra miliona iste kreditne linije za koju garantuje Usluge osiguranja spoljne trgovine (SACE, Skraćenica na italijanskom).[13][14]

Dok ugovor o zajedničkom ulaganju nije objavljen, [15] Fijat je izuzet od poreza na dohodak zaposlenih i doprinosa za socijalno osiguranje, poreza na dobit Srbije 10 godina od prve godine i poreza na imovinu, između ostalog.[15]

U 2013. plate u Fijatu bile su jedna petina italijanskih plata i jedna trećina plata u Poljskoj.[8] Kragujevac takođe nudi povoljne saobraćajne veze i blizinu evropskog tržišta.[8] Severnoamerički modeli se izvoze željeznicom i brodom iz luke Bar, Crna Gora.[16]

Logo FCA kompanije od 2014. do 2021. godine

Kada je FAS 2014. godine postao podružnica Fijat Krajsler automobila, fabrika je preimenovana u FCA Srbija (FCAS).

Prvobitni ugovor o zajedničkom ulaganju između Srbije i Fijata je istekao 31. decembra 2018, [17] ali je obnovljen. U 2018. godini, FCA Srbija je bila drugi najveći (bruto) izvoznik iz Srbije, sa 714,1 evra — iza HBIS grupe, vlasnika Železare Smederevo.[18]

2021. godine, nakon spajanja FCA u Stelantis, srpska kompanija je preimenovana u Fijat Srbija.

Fabrika[uredi | uredi izvor]

U periodu od 2010. do 2012. godine, Fijat Krajsler Automobili i Vlada Srbije uložili su više od 500 miliona evra i proveli tri godine u unapređenju infrastrukture fabrike, restauraciji njenih zgrada, razvoju novih proizvodnih odeljenja i ugradnji najsavremenijih mašina i proizvodnih sistema. Renovirana fabrika u Kregujevcu obuhvata ukupno 51 zgradu [19] i pet primarnih procesnih zgrada — sa površinom od približno 220.000 kvadratnih metara [20] koja pokriva više od 140 hektara [21] u blizini reke Lepenice.

Renoviranje je uključivalo arhitektonske, strukturalne, geotehničke, mehaničke i električne radove, kao i projektovanje javnog zdravlja, seizmičko retrofitiranje, dizajn rezervoara za tečnost i dizajn mosta sa nosačima cevi.[20] Novi posao uključivao je sadnju 1.000 autohtonih stabala u fabričkom području i stvaranje bio-jezera u kojem se nalazi nekoliko ugroženih vrsta.[22]

U 2013. fabrika je zapošljavala 3.800 radnika prosečne starosti od 30 godina, [8] i uključuje standarde „Proizvodnja svetske klase“ na srebrnom nivou.[19]

Sedište Fijata (zgrada 18C) ima muzej u prizemlju, stalnu postavku koja naglašava istoriju lokaliteta i Kragujevca — zajedno sa akademijom za obuku, kao i korporativne i proizvodne kancelarije. [23] U obližnjoj zgradi nalazi se vrtić (obdanište) za porodice zaposlenih.

Kolocirani Grošnica Suplajer Park [24] uključuje pod-zavode za Magneti Mareli (branici, spojleri, izduvni sistemi i katalizatori), Džonson Kontrols MM (instrumentalne ploče, unutrašnjost, unutrašnji delovi i plastični delovi), Draklmaier (elektrika), sa drugim postrojenjima u blizini, uključujući Adajent (sedišta), PMC (sistemi vešanja, štancani limovi i sklopovi šasije), SIGIT (gumeni i plastični delovi) kao i HTL.[25]

Otpuštanje, štrajk i pauze[uredi | uredi izvor]

U junu 2016. godine, Fijat Srbija je otpustio skoro 30 odsto svoje radne snage i završio jednu od tri smene.[26] Tada je fabrika zapošljavala 3.100 sa do 900 radnika po smeni.[26] Evropska prodaja 500L pala je za 16 odsto u prvom kvartalu 2016. godine.[26]

Dana 27. juna 2017, posle dvodnevnih protesta, 90% radnika u Fijatu Srbija započelo je štrajk koji je okončan nešto više od dve nedelje kasnije. Radnici su tražili povećanje satnice sa 2 na 2,40 evra, isplaćeni prekovremeni rad, ukidanje otkaza, reorganizaciju rada i naknadu za smene koje počinju ili završavaju noću, od 22 do 5 časova, kada ne radi javni prevoz. ne radi. Štrajk su podržala dva sindikata, Autonomni sindikat metalaca Srbije (ASMS) i Sindikat radnika industrije, energetike i rudarstva GS IER Nezavisnost. Štrajkom je zaustavljena proizvodnja u fabrici od 440 automobila dnevno. [27][28]

Do kraja marta 2018. godine, Fijat Srbija je prošao četiri zatvaranja fabrike da bi se pridružio traženju ponuda — poslednja suspenzija od 23. marta do 3. aprila 2018. (od aprila 2018.).[29]

U maju 2022. godine, menadžment Fijata je najavio da namerava da zatvori i renovira fabriku kako bi se proizvodio novi električni automobil počevši od 2024. godine. Do tada je radnicima nuđeno da se presele u fabriku Fijata u inostranstvu (Italija, Nemačka, Poljska, Slovačka), gde mogu da zarade tri puta više, ili da prihvate otpremninu. [30]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

  • Lokacije za sastavljanje Fijat grupe
  • Stelantis Italija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA (2019) - FCA Srbija”. apr.gov.rs. Pristupljeno 9. 12. 2020. [mrtva veza]
  2. ^ a b „KONSOLIDOVANI BILANS STANjA (2019) - FCA Srbija”. apr.gov.rs. Pristupljeno 9. 12. 2020. [mrtva veza]
  3. ^ „FIAT 500L: 500 GOES LARGE”. Fiat Press. 28. 2. 2013. 
  4. ^ „Factory "Fiat Cars" in Kragujevcu”. The Elnos Group. 
  5. ^ Žikica Milošević (23. 2. 2016). „Alessio Leonardi is the new CEO of "FCA Srbija"”. Diplomacyandcommerce.rs. 
  6. ^ „Fiat Serbia strike ends, negotiations kick off”. Euractiv. 20. 7. 2017. 
  7. ^ Radomir Ralev (25. 5. 2017). „FCA Srbija JV starts production of Fiat 500L in Kragujevac”. Seenew.com. 
  8. ^ a b v g „Balkan legacy Fiat goes east to lower costs”. The Economist. 2. 11. 2013. 
  9. ^ „500,000th Fiat 500L Rolls Off Production Line”. FCA Press Released. 22. 2. 2018. Arhivirano iz originala 25. 02. 2018. g. Pristupljeno 13. 08. 2023. 
  10. ^ John Mackedo and Lazar Šestović (4. 5. 2016). „From forgotten Yugos to new engines of growth: Reviving the car industry in South East Europe”. Worldbank. 
  11. ^ Stefano Giantin (18. 8. 2012). „The Fiat 500L made in Serbia lands in Europe (trans. from Italian)”. Il Picollo. 
  12. ^ „Fiat Investing $1b into Zastava”. Macedoniaonline.eu. 28. 7. 2008. Arhivirano iz originala 15. 03. 2012. g. Pristupljeno 29. 11. 2008. 
  13. ^ „Serbia: EUR 650 million loans for SMEs, Mid-caps and Fiat Auto Serbia”. European Investment Bank (na jeziku: engleski). 
  14. ^ „Press corner”. European Commission - European Commission (na jeziku: engleski). 
  15. ^ a b „The new model of Fiat is made in Serbia through the old system of state subsidies”. Insajder Production. 26. 5. 2017. 
  16. ^ „Fiat ships 500L to North America”. Automotive Logistics. 5. 6. 2013. 
  17. ^ „The new model of Fiat is made in Serbia through the old system of state subsidies”. 26. 5. 2017. 
  18. ^ „Železara iz Smedereva prvi put najveći izvoznik, slede Fijat i NIS”. n1info.com. Beta. 19. 2. 2019. Arhivirano iz originala 05. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 2. 2019. 
  19. ^ a b Giovanni De Filippis, Fiat Automobiles Serbia CEO (25. 5. 2010). „FIAT Automobiles Serbia”. Fiat Group. 
  20. ^ a b „Refurbishing the Fiat Zastava Car Manufacturing Plant in Kragujevac”. Arup Group. 
  21. ^ „Plasticwood.it in the green design project of the new Fiat plant of Kragujevac, Serbia”. Plasticwood.it. 11. 7. 2012. 
  22. ^ „Sabiana goes to Serbia with the Fiat 500L”. Sabiana.it. 
  23. ^ „Fiat Serbia”. Piustudio.it. 
  24. ^ „Johnson Controls Inaugurates New Seating Plant”. 7. 6. 2011. Arhivirano iz originala 13. 08. 2023. g. Pristupljeno 13. 08. 2023. 
  25. ^ „Kragujevac: Nine Factories Working For Fiat”. In Serbia. 3. 6. 2013. [mrtva veza]
  26. ^ a b v Ivana Sekularac (15. 6. 2016). „Fiat Chrysler to lay off 30% of workforce at 500L plant in Serbia”. Automobile News. 
  27. ^ „Two thousand Serbian FIAT workers take strike action”. Industriall-union.org. 7. 6. 2017. 
  28. ^ „Serbia premier: Workers at Fiat plant in agree to end the strike”. National Post. 18. 7. 2017. 
  29. ^ „Production at Fiat Kragujevac halted until April 3”. Ekapija.com. 26. 3. 2018. 
  30. ^ „Vučićeva "svetla budućnost Fijata": Otkazi i gašenje fabrike”. Danas. 2022-05-14. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiat_Serbia&oldid=27545125”