Fiat Serbia

Координате: 43° 59′ 59.56″ N 20° 54′ 7.43″ E / 43.9998778° С; 20.9020639° И / 43.9998778; 20.9020639
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Застава аутомобили.
43° 59′ 59.56″ N 20° 54′ 7.43″ E / 43.9998778° С; 20.9020639° И / 43.9998778; 20.9020639
Fiat Serbia (ФАС)
ДОО
ДелатностАутомобилска индустрија
Основано14. октобар 2008. год.; пре 15 година (2008-10-14) (Основано)
Руководиоци
Силвија Вернети (Главни извршни диреткор)
ПроизводиФијат 500Л
Фијат панда
ПриходПад €543.52 милиона (2019)[1]
ПрофитПад €1.35 милиона (2019)[1]
Укупна активаПад €565.03 милијарди (2019)[2]
Укупан капиталРаст €316.81 милиона (2019)[2]
ВласникStellantis Italy (67%)
Влада Републике Србије (33%)
Број запослених
2,195 (2019)
Веб-сајтwww.fiat.rs

Фијат Србија (раније „Фијат аутомобили Србија“ (ФАС) од 2008. до 2014. године, затим „ФЦА Србија“ (ФЦАС) до 2021.) је српска аутомобилска компанија производно предузеће са седиштем у Крагујевцу, Србија. Реч је о заједничком улагању (ЈВ) између бивше компаније Фијат Крајслер аутомобили (ФЦА), спојеног са Стелантисом 2021. године, која поседује 67% пословања, и Републике Србије која је власник остатка.

Седиште компаније и фабрика за монтажу налазе се на истој некадашњој локацији Застава аутомобила (1953–2008) – 112 км јужно од Београда на реци Лепеници у централној Шумадији. Тешко оштећена током НАТО бомбардовања Југославије, фабрика је потпуно реновирана и модернизована, поново отворена у априлу 2012.[3] као једна од најсавременијих европских фабрика аутомобила.[4][5]

Операција тренутно има око 2.000 запослених и блиско сарађује са 15 других компанија и добављача компоненти, од којих се многи налазе у суседном парку добављача у Грошници — са комбинованом радном снагом од око 6.000 повезаних са производњом у Фијату Србија. Фабрика производи око 400 аутомобила дневно. [6]

ЈВ је највећа страна индустријска инвестиција у Србији[7] и као највећи извозник у земљи, са извозом вредним милијарду евра (1,1 милијарду долара) у 2016.

Фијат 500Л, европски модел Фијата произведен у Србији

Управо ова Фабрика производи Фијат 500Л, градски минивен са петоро врата, пет путника, предњим мотором, погоном на предње точкове и високим кровом, који Стелантис пласира на глобално тржиште у више од 100 земаља -— са значајним изузетком Русије.[8] До почетка 2018. производња је премашила 500.000 јединица. [9]

Позадина[уреди | уреди извор]

Крагујевачка фабрика је од 1955. до 1999. производила Застава аутомобиле под маркама Застава, Југо и Фијат. Централна шумадијска област Србије била је тешко погођена распадом Југославије 1990-их, као и ратом који је уследио и његовим санкцијама. Зграде фабрике су тешко оштећене 1999. године у НАТО бомбардовању Југославије.

Почетком 2000-их, аутомобилске компаније почеле су да отварају нове производне погоне у оближњој Мађарској, Румунији, Словачкој и Словенији — представљајући брендове укључујући Ауди, Мерцедес Бенц, Форд, Рено и Сузуки.[10] Трошкови производње у Србији пројектовани су на петину трошкова у Италији и половину у Пољској.[11]

У априлу 2008. Фијат је постигао договор о куповини оштећене фабрике у Крагујевцу, те исте године завршио заједничко предузеће са Републиком Србијом и преименовао компанију Фијат аутомобили Србија (ФАС).

Фијат је обећао 700 евра милиона у замену за 67 одсто удела у компанији (тада у власништву државе) и додатних 100 евра милионске инвестиције Владе Републике Србије. [12] То је касније повећано на 300 евра милиона. Фијат се обавезао да неће отпуштати радна места и да ће исплатити заостале исплате плата, рекавши да ће фабрика постати наменска Фијатова производна локација са максималним производним капацитетом од 330.000 јединица.

На крају, финансирање се састојало од улагања Владе Србије од више од 300 евра милиона, делимично финансиран из кредита од 500 евра милиона евра кредита Европске инвестиционе банке уз гаранције Републике Србије за 300 милиона евра, а 200 милиона евра милиона исте кредитне линије за коју гарантује Услуге осигурања спољне трговине (САЦЕ, Скраћеница на италијанском).[13][14]

Док уговор о заједничком улагању није објављен, [15] Фијат је изузет од пореза на доходак запослених и доприноса за социјално осигурање, пореза на добит Србије 10 година од прве године и пореза на имовину, између осталог.[15]

У 2013. плате у Фијату биле су једна петина италијанских плата и једна трећина плата у Пољској.[8] Крагујевац такође нуди повољне саобраћајне везе и близину европског тржишта.[8] Северноамерички модели се извозе жељезницом и бродом из луке Бар, Црна Гора.[16]

Лого ФЦА компаније од 2014. до 2021. године

Када је ФАС 2014. године постао подружница Фијат Крајслер аутомобила, фабрика је преименована у ФЦА Србија (ФЦАС).

Првобитни уговор о заједничком улагању између Србије и Фијата је истекао 31. децембра 2018, [17] али је обновљен. У 2018. години, ФЦА Србија је била други највећи (бруто) извозник из Србије, са 714,1 евра — иза ХБИС групе, власника Железаре Смедерево.[18]

2021. године, након спајања ФЦА у Стелантис, српска компанија је преименована у Фијат Србија.

Фабрика[уреди | уреди извор]

У периоду од 2010. до 2012. године, Фијат Крајслер Аутомобили и Влада Србије уложили су више од 500 милиона евра и провели три године у унапређењу инфраструктуре фабрике, рестаурацији њених зграда, развоју нових производних одељења и уградњи најсавременијих машина и производних система. Реновирана фабрика у Крегујевцу обухвата укупно 51 зграду [19] и пет примарних процесних зграда — са површином од приближно 220.000 квадратних метара [20] која покрива више од 140 хектара [21] у близини реке Лепенице.

Реновирање је укључивало архитектонске, структуралне, геотехничке, механичке и електричне радове, као и пројектовање јавног здравља, сеизмичко ретрофитирање, дизајн резервоара за течност и дизајн моста са носачима цеви.[20] Нови посао укључивао је садњу 1.000 аутохтоних стабала у фабричком подручју и стварање био-језера у којем се налази неколико угрожених врста.[22]

У 2013. фабрика је запошљавала 3.800 радника просечне старости од 30 година, [8] и укључује стандарде „Производња светске класе“ на сребрном нивоу.[19]

Седиште Фијата (зграда 18Ц) има музеј у приземљу, сталну поставку која наглашава историју локалитета и Крагујевца — заједно са академијом за обуку, као и корпоративне и производне канцеларије. [23] У оближњој згради налази се вртић (обданиште) за породице запослених.

Колоцирани Грошница Суплајер Парк [24] укључује под-заводе за Магнети Марели (браници, спојлери, издувни системи и катализатори), Џонсон Контролс ММ (инструменталне плоче, унутрашњост, унутрашњи делови и пластични делови), Драклмаиер (електрика), са другим постројењима у близини, укључујући Адајент (седишта), ПМЦ (системи вешања, штанцани лимови и склопови шасије), СИГИТ (гумени и пластични делови) као и ХТЛ.[25]

Отпуштање, штрајк и паузе[уреди | уреди извор]

У јуну 2016. године, Фијат Србија је отпустио скоро 30 одсто своје радне снаге и завршио једну од три смене.[26] Тада је фабрика запошљавала 3.100 са до 900 радника по смени.[26] Европска продаја 500Л пала је за 16 одсто у првом кварталу 2016. године.[26]

Дана 27. јуна 2017, после дводневних протеста, 90% радника у Фијату Србија започело је штрајк који је окончан нешто више од две недеље касније. Радници су тражили повећање сатнице са 2 на 2,40 евра, исплаћени прековремени рад, укидање отказа, реорганизацију рада и накнаду за смене које почињу или завршавају ноћу, од 22 до 5 часова, када не ради јавни превоз. не ради. Штрајк су подржала два синдиката, Аутономни синдикат металаца Србије (АСМС) и Синдикат радника индустрије, енергетике и рударства ГС ИЕР Независност. Штрајком је заустављена производња у фабрици од 440 аутомобила дневно. [27][28]

До краја марта 2018. године, Фијат Србија је прошао четири затварања фабрике да би се придружио тражењу понуда — последња суспензија од 23. марта до 3. априла 2018. (од априла 2018.).[29]

У мају 2022. године, менаџмент Фијата је најавио да намерава да затвори и реновира фабрику како би се производио нови електрични аутомобил почевши од 2024. године. До тада је радницима нуђено да се преселе у фабрику Фијата у иностранству (Италија, Немачка, Пољска, Словачка), где могу да зараде три пута више, или да прихвате отпремнину. [30]

Види још[уреди | уреди извор]

  • Локације за састављање Фијат групе
  • Стелантис Италија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС УСПЕХА (2019) - FCA Srbija”. apr.gov.rs. Приступљено 9. 12. 2020. [мртва веза]
  2. ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА (2019) - FCA Srbija”. apr.gov.rs. Приступљено 9. 12. 2020. [мртва веза]
  3. ^ „FIAT 500L: 500 GOES LARGE”. Fiat Press. 28. 2. 2013. 
  4. ^ „Factory "Fiat Cars" in Kragujevcu”. The Elnos Group. 
  5. ^ Žikica Milošević (23. 2. 2016). „Alessio Leonardi is the new CEO of "FCA Srbija"”. Diplomacyandcommerce.rs. 
  6. ^ „Fiat Serbia strike ends, negotiations kick off”. Euractiv. 20. 7. 2017. 
  7. ^ Radomir Ralev (25. 5. 2017). „FCA Srbija JV starts production of Fiat 500L in Kragujevac”. Seenew.com. 
  8. ^ а б в г „Balkan legacy Fiat goes east to lower costs”. The Economist. 2. 11. 2013. 
  9. ^ „500,000th Fiat 500L Rolls Off Production Line”. FCA Press Released. 22. 2. 2018. Архивирано из оригинала 25. 02. 2018. г. Приступљено 13. 08. 2023. 
  10. ^ John Mackedo and Lazar Šestović (4. 5. 2016). „From forgotten Yugos to new engines of growth: Reviving the car industry in South East Europe”. Worldbank. 
  11. ^ Stefano Giantin (18. 8. 2012). „The Fiat 500L made in Serbia lands in Europe (trans. from Italian)”. Il Picollo. 
  12. ^ „Fiat Investing $1b into Zastava”. Macedoniaonline.eu. 28. 7. 2008. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2008. 
  13. ^ „Serbia: EUR 650 million loans for SMEs, Mid-caps and Fiat Auto Serbia”. European Investment Bank (на језику: енглески). 
  14. ^ „Press corner”. European Commission - European Commission (на језику: енглески). 
  15. ^ а б „The new model of Fiat is made in Serbia through the old system of state subsidies”. Insajder Production. 26. 5. 2017. 
  16. ^ „Fiat ships 500L to North America”. Automotive Logistics. 5. 6. 2013. 
  17. ^ „The new model of Fiat is made in Serbia through the old system of state subsidies”. 26. 5. 2017. 
  18. ^ „Železara iz Smedereva prvi put najveći izvoznik, slede Fijat i NIS”. n1info.com. Beta. 19. 2. 2019. Архивирано из оригинала 05. 11. 2020. г. Приступљено 19. 2. 2019. 
  19. ^ а б Giovanni De Filippis, Fiat Automobiles Serbia CEO (25. 5. 2010). „FIAT Automobiles Serbia”. Fiat Group. 
  20. ^ а б „Refurbishing the Fiat Zastava Car Manufacturing Plant in Kragujevac”. Arup Group. 
  21. ^ „Plasticwood.it in the green design project of the new Fiat plant of Kragujevac, Serbia”. Plasticwood.it. 11. 7. 2012. 
  22. ^ „Sabiana goes to Serbia with the Fiat 500L”. Sabiana.it. 
  23. ^ „Fiat Serbia”. Piustudio.it. 
  24. ^ „Johnson Controls Inaugurates New Seating Plant”. 7. 6. 2011. Архивирано из оригинала 13. 08. 2023. г. Приступљено 13. 08. 2023. 
  25. ^ „Kragujevac: Nine Factories Working For Fiat”. In Serbia. 3. 6. 2013. [мртва веза]
  26. ^ а б в Ivana Sekularac (15. 6. 2016). „Fiat Chrysler to lay off 30% of workforce at 500L plant in Serbia”. Automobile News. 
  27. ^ „Two thousand Serbian FIAT workers take strike action”. Industriall-union.org. 7. 6. 2017. 
  28. ^ „Serbia premier: Workers at Fiat plant in agree to end the strike”. National Post. 18. 7. 2017. 
  29. ^ „Production at Fiat Kragujevac halted until April 3”. Ekapija.com. 26. 3. 2018. 
  30. ^ „Vučićeva "svetla budućnost Fijata": Otkazi i gašenje fabrike”. Danas. 2022-05-14. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiat_Serbia&oldid=27545125”