HTML

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
HTML
HTML5 logo and wordmark.svg
HTML5 logo
Originalni nazivengl. HTML
Izgovara seha-te-em-el
Pojavio se1991.
Autor(i)WWW konzorcijum
DijalektiXHTML
Veb-sajtw3.org/html/

HTML (engl. Hyper Text Markup Language, jezik za označavanje hiperteksta) je opisni jezik specijalno namenjen opisu veb stranica. Pomoću njega se jednostavno mogu odvojiti elementi kao što su naslovi, paragrafi, citati i slično. Pored toga, u HTML standard su ugrađeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument kao što su kratak opis dokumenta, ključne reči, podaci o autoru i slično. Ovi podaci su opštepoznati kao meta podaci i jasno su odvojeni od sadržaja dokumenta.

Aktuelna verzija standarda je HTML 4.01, a sam standard održava Konzorcijum za Veb (W3C, World Wide Web Consortium).

Istorija[uredi | uredi izvor]

HTML je nastao uprošćavanjem SGML (Standard Generalized Markup Language, standardizovani uopšteni jezik za označavanje) standarda sa svrhom opisa dokumenta koji se objavljuju na vebu.

U početku je bio prilično ograničen što se označavanja sadržaja tiče i pružao je uglavnom elementarne stvari za označavanje i formatiranje teksta (paragrafi, naslovi, citati itd.). Kako je veb rastao tako je rasla i potreba za bogatijim sadržajem te je u tom smeru razvijan i HTML standard. Tada su standardu dodate elementi za opis tabela, slika, slojeva, napredno formatiranje teksta itd.

Specifikacije[uredi | uredi izvor]

HTML kao jezik[uredi | uredi izvor]

Definicija tipa dokumenta[uredi | uredi izvor]

Svi HTML dokumenti bi trebalo da počinju sa definicijom tipa dokumenta DTD, Document Type Definition koji pregledaču definiše po kom standardu je dokument pisan.

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">

Ovaj kod govori pregledaču da je dokument pisan po strogom HTML 4.01 standardu. Ovaj konkretan standard isključuje korišćenje prezentacionih elemenata da bi se što bolje odvojila prezentacija od sadržaja.

Sintaksa[uredi | uredi izvor]

Osnov HTML-a predstavljaju etikete (engl. tags - етикете, налепнице или ознаке)[1] i atributi. Etikete mogu biti proste, oblika (<H>), kada služe za markiranje i složene, kada se koriste kao ograđivači (<X> i </X>) za delove teksta između njih. Svaka etiketa predstavlja posebnu komandu[1], kojom se određeni deo dokumenta odvaja od ostatka primenjujući pravila definisana samom etiketom. Atributi se nalaze unutar složenih oznaka i sadrže dodatne informacije o načinu prikazivanja i ponašanju označenog dela dokumenta. Atributi se smeštaju između znakova navoda.[2] Internet pregledač ignoriše nepoznate atribute i elemente i ne pravi razliku između velikih i malih slova (engl. case insensitive).[3] On tekst automatski prelama prema širini bloka ili prozora, praveći nove redove ako je potrebno.[2]

Primer:

<p>Текст параграфа.</p>
 
<p align="right">Текст параграфа</p>

U prvom primeru se odabrani deo označava kao paragraf. U drugom primeru, koristi se atribut za poravnavanje paragrafa nadesno.

Struktura dokumenta[uredi | uredi izvor]

HTML dokumenti se sastoje iz dva osnovna dela: onog koji opisuje dokument i način na koji treba da bude predstavljen i dela koji predstavlja sadržaj dokumenta. Informacije koje opisuju dokument se smeštaju između oznaka za zaglavlje dokumenta <head>,</head>. U okviru zaglavlja postavlja se naslov dokumenta između oznaka <title>,</title>, dok se sam sadržaj smešta između oznaka <body>,</body>. Ova tri elementa zajedno sa oznakam <html>,</html> čine minimilanu strukturu HTML dokumenta.[4]

Primer:

<!DOCTYPE HTML>
<html>
<head>
<meta charset="UTF-8">
    <title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
     <h1>Пример документа</h1>
     <p>Ово је пример једног простог HTML документа.</p>
</body>
</html>

Komentari[uredi | uredi izvor]

Komentari u okviru HTML koda, koji se ne prikazuju pomoću interent pregledača pišu se između oznaka <!-- i -->.[5]

Primer:

<!-- Ово је коментар -->

Elementi[uredi | uredi izvor]

  • <br> — oznaka za novi red (engl. break line), radi se o prostoj oznaci, koja ima samo početak, nema oznake za kraj.[6]
  • <hn> ... </hn> — oznaka za naslov (engl. heading). n može uzeti vrednosti od 1 do 6. Koristi atribute globalnog tipa.[7] Što je naslov većeg nivoa (što je manji broj), to će ono biti istaknutije prikazano.[2]
<h1>Наслов величине 1</h1><h2>Наслов величине 2</h2><h3>Наслов величине 3</h3><h4>Наслов величине 4</h4><h5>Наслов величине 5</h5><h6>Наслов величине 6</h6>
  • <p>...</p> ili samo <p> oznaka za novi pasus (engl. paragraf)[8]
  • <ul> ... </ul> neuređena lista (engl. unordered list), sa elementima liste (engl. list item) <li>...</li>[9]
<ul>
  <li>Елемент 1</li>
  <li>Елемент 2</li>
</ul>
  • <оl> ... </оl> uređena lista (engl. ordered list) sa rednim brojevima ispred elemenata liste <li>...</li>, gde je moguće postaviti atribut start="почетни редни број"[9]
<ol start="5">
  <li>Елемент 5</li>
  <li>Елемент 6</li>
</ol>
  • tabela (engl. table) se piše pomoću oznaka <table></table>, između kojih mogu stajati: oznake za redove (engl. rows) <tr></tr>, kolone, odnosno podatke u tabeli (engl. table data) <td></td> i zaglavlja za kolone (engl. table header) <th></th>[10]
<table border="2">
  <tr>
       <td>ред 1, колона 1</td>
        <td>ред 1, колона 2</td>
   </tr>
   <tr>
        <td>ред 2, колона 1</td>
        <td>ред 2, колона 2</td>
   </tr>
</table>
  • odeljak <div> služi kao kontejner za grupisanje drugih elemenata. Kada se koristi sa CSS služi za postavljanje zajedničkih atributa stilova velikim blokovima elemenata.[11]
  • kontejner <span i div> za tekst. Kada se koristi sa CSS služi za postavljanje zajedničkih atributa stilova za tekstove.[11]
  • hiperveza ili veza (engl. hyperlink) za reč, grupu reči ili sliku. Pritiskom na datu vezu vrši se skok na drugi dokument ili drugi deo istog dokumenta. Realizuje se pomoću oznake <а>. Najvažniji atribut za vezu je href u kome se određuje dokument na koju treba skočiti. „Veza“ može biti apsolutna ("http://sr.wikipedia.org/HTML" target="_blank">veza na Vikipediju), relativna u u odnosu na postojeći dokument, pri čemu datoteka mora da bude na istom serveru, ili skok na neku oznaku u okviru postojećeg dokumenta (”#Elementi”).[12] Takođe, moguće je postaviti i atribut target kojim se određuje da li će se dokument otvoriti u istom prozoru ("_self") u novom prozoru ("_blank"), roditeljskom prozoru ("_parent" frame), datoteku glavnog prozora ("_top" - frame) ili u prozoru koji se navede u ovom atributu. Ako se ne postavi ni jedna vrednost atributa, otvara se u istom prozoru.[13]
<a href="http://sr.wikipedia.org/" target="_blank">веза на Википедију</a>
  • slika (engl. image) <img src="URL адреса слике" alt="алтернативни текст за слику" height="висина у пикселима" width="ширина у пикселима" ismap="ismap"> prikazuje se na stranici preko URL adrese[14], nema oznaku za kraj.[2] Opcija ismap se navodi kada je slika na strani servera, kada je potrebno odrediti oblast slike na kojoj je izvršen klik, pri čemu se koordenate šalju na server.[14] Ako je slika-mapa na strani klijenta, koristi se opcija usermap.[15]
<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија">
Formati teksta[uredi | uredi izvor]
  • <b>podebljana slova</b> (engl. bold)[8]
  • <i>iskošena - kurziv slova</i> (engl. italc)[8]
  • <u>podvučen tekst</u> (engl. underline)[8]
  • <del>precrtana slova</del> (engl. struckthrough)[16]
  • <big>velika slova</big> (engl. big)[16]
  • <small>mala slova</small> (engl. small)[16]
  • <sup>gornji indeks</sup>(engl. superscripted)[16]
  • <sub>donji indeks</sub> (engl. subscripted)[16]
  • <code>текст компјутерског кода</code> (engl. computer code)[16]
  • <pre>...</pre> doslovni prenos teksta, onako kako je unet (engl. preformatting)[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 „glsobe: tag, Pristupljeno 18. 11. 2012.” (na jeziku: (jezik: srpski)). Sr.glosbe.com. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „PMF, Niš - Uvod u veb programiranje: HTML, dr Mlan B. Tasić, predavanja, Pristupljeno 18. 11. 2012.”. Pmf.ni.ac.rs. Arhivirano iz originala na datum 14. 3. 2013. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  3. ^ „Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu - Predavanja: Uvod u jezik HTML, septembar 2000, Pristupljeno 18. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala na datum 10. 6. 2013. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  4. ^ „Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu - Predavanja: Struktuiranje teksta, septembar 2000, Pristupljeno 18. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala na datum 19. 6. 2013. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  5. ^ dev.w3.org - html5: comments, 11. 10. 2012, Pristupljeno 19. 11. 2012. 2012 (jezik: engleski)
  6. ^ dev.w3.org html5: br – line break, 11. 10. 2012, Pristupljeno 19. 11. 2012. 2012 (jezik: engleski)
  7. ^ dev.w3.org - html5: h1 – heading, 11. 10. 2012, Pristupljeno 19. 11. 2012. (jezik: engleski)
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Informatica Argentina: HTML, Pristupljeno 23. 11. 2012. (jezik: španski)
  9. 9,0 9,1 „lists, Pristupljeno 23. 11. 2012.”. tizag. 21. 5. 2007. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  10. ^ „HTML Tables, Pristupljeno 23. 11. 2012.”. w3schools. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  11. 11,0 11,1 „blocks, Pristupljeno 24. 11. 2012.”. w3schools. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  12. ^ „Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu - Predavanja: Hiper veze, septembar 2000, Pristupljeno 24. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala na datum 19. 6. 2013. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  13. ^ „HTML target Attribute, Pristupljeno 24. 11. 2012.”. w3schools. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  14. 14,0 14,1 w3schools: HTML <img> Tag, Pristupljeno 29. 11. 2012. (jezik: engleski)
  15. ^ w3schools.com: HTML <img> usemap Attribute, Pristupljeno 29. 11. 2012. (jezik: engleski)
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 16,6 „HTML Tutorial, Pristupljeno 23. 11. 2012.”. tizag. 21. 5. 2007. Pristupljeno 12. 3. 2013. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]