Ilustracija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ilustracija Xesi Vilkok Smita.

Ilustracija može biti crtež, slika, fotografija ili drugi oblik umetnosti. Svrha ilustracije je da dekoriše priču, pesmu ili deo tekstualne informacije (kao što je članak u novinama), tradicionalno vizuelno predstavljajući neki deo opisa u tekstu.

Ilustracija je dekoracija, interpretacija ili vizuelno objašnjenje teksta, koncepta ili procesa,[1] dizajnirana za integraciju u štampane i digitalno objavljene medije, kao što su posteri, leci, časopisi, knjige, nastavni materijali, animacije, video igrice i filmovi. Ilustraciju obično kreira ilustrator. Digitalne ilustracije se često koriste da bi se veb-sajtovi i aplikacije učinili lakšim za korišćenje, kao što je upotreba emodžija koji prate digitalni tip.[2] Ilustracija takođe znači pružanje primera; bilo u pisanoj formi ili u obliku slike.

Poreklo reči „ilustracija“ je kasnosrednjeenglesko (u smislu „osvetljenje; duhovno ili intelektualno prosvetljenje“): preko starofrancuskog od latinske reči illustratio(n-), od glagola illustrare.[3]

Stilovi ilustracije[uredi | uredi izvor]

„Ilustracija nadmašuje objašnjenje“, Western Engraving & Colortype Co. (1916)
Beli zec iz Alise u zemlji čuda, ilustrovao Džon Tenijel (1820–1914).

Specijalističke oblasti[1] uključuju:[4]

Tehnička i naučna ilustracija [uredi | uredi izvor]

Rastavljeni dijagram zupčaste pumpe[5][6] (oko 2007)
Ilustracija lika iz crtanog filma (jul 2003)
Crtež Neša 600,[7][8] američkog automobila iz 1940-ih (1942)
Ilustracije raznih insekata, koje je 1833. nacrtao Dž. Tastu

Tehnička i naučna ilustracija saopštava informacije tehničke ili naučne prirode. Ovo može uključivati rastavljene prikaze, isečke, prolaze, rekonstrukcije, instrukcijske slike, dizajn komponenti, dijagrame. Cilj je „generisanje ekspresivnih slika koje efektivno prenose određene informacije putem vizuelnog kanala do ljudskog posmatrača“.[9]

Tehnička i naučna ilustracija je generalno dizajnirana da opiše ili objasni subjekte netehničkoj publici, tako da mora da pruži „ukupan utisak o tome šta objekat jeste ili radi, kako bi se povećalo interesovanje i razumevanje gledaoca.“[10]

Postoji Ceh ilustratora prirodnih nauka[11] i Udruženje medicinskih ilustratora.[12][13] Vrste poslova se kreću od istraživačkih instituta preko muzeja do animacije.[14]

Ilustracija kao likovna umetnost[uredi | uredi izvor]

Oberon, Titanija i Pak sa vilama koje plešu Vilijam Blejk (1786)

Poznato je da originalna ilustracija može da privuče visoke cene na aukciji. Slika američkog umetnika Normana Rokvela „Raskidanje kućnih veza“ prodata je na Sotbisovoj aukciji 2006. za 15,4 miliona dolara.[15] Mnogi drugi žanrovi ilustracije su jednako cenjeni, a pinup umetnici kao što su Gil Elvgren i Alberto Vargas, na primer, takođe ostvaruju visoke cene.

Funkcija[uredi | uredi izvor]

Ilustracija obuhvata širok pojam i može poslužiti tako što će:

  • Dati lice glavnim junacima u priči;
  • Prezentovati više primera predmeta u školskim udžbenicima ;
  • Dati vizuelno „korak po korak“ objašnjenje za neku popravku;
  • Dopuniti ili objasniti određeni tekst;
  • itd...

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rana istorija[uredi | uredi izvor]

Najranije forme ilustracije bile su crteži u pećinama praistorijskih ljudi.[16][17]

Od 15. do 18. veka[uredi | uredi izvor]

Tokom 15. veka, knjige su ilustrovane pomoću drvoreza. Glavni proces reprodukcije ilustracije bio je graviranje. Na kraju 18. veka, Litografija postaje dostupna i ilustracija postaje sve kvalitetnija.

Zlatno doba ilustracije[uredi | uredi izvor]

Od ranih 1800-ih novine, magazini za masovno tržište i ilustrovane knjige postali su dominantni potrošački mediji u Evropi i Novom svetu. Do 19. veka, razvoj tehnologije štampanja omogućio je ilustratorima da eksperimentišu sa bojama i tehnikama prikazivanja. Ovaj razvoj štamparstva uticao je na sve oblasti književnosti od kuvara, fotografije i turističkih vodiča, kao i knjiga za decu. Takođe, zbog napretka u štampanju, postalo je pristupačnije proizvoditi fotografije u boji unutar knjiga i drugih materijala.[18] Do 1900. godine skoro 100 posto papira je bilo mašinski napravljeno, i dok je osoba koja je radila ručno mogla proizvesti 60-100 funti papira dnevno, mehanizacija je davala oko 1.000 funti dnevno.[19] Pored toga, u periodu od 50 godina između 1846. i 1916. godine, proizvodnja knjiga je porasla za 400%, a cena knjiga je prepolovljena.[19]

Američko „zlatno doba ilustracije“ trajalo je od 1880-ih pa do negde malo posle Prvog svetskog rata (mada su se karijere nekim „zlatnim“ ilustratorima nastavljale i par decenija kasnije). To je bilo vreme novina, časopisa, i ilustrovanih knjiga kao najdominantnijih medija.[20] Razvijanje štamparske tehnologije dovodi ilustratore do isprobavanja novih tehnika i boja. Mal grupa ilustratora postaje bogata i poznata.

U Evropi, na zlatno doba uticali su pokreti dizajna kao što je bio Art Nuovo. Glavni umetnici bili su Volter Krejn, Edmund Dulak, Obri Birdsli, Artur Rakam i Kej Nilsen. Američki ilustratori tog perioda bili su Brendivajn Vali koji je slikao tradicionalno, koji je započeo Hauard Pajl a nastavili njegovi studenti, u koje spadaju Norman Rokvel, Hadon Sandblom, N.K. Vajat, Masfild Pariš, Frenk Šunover and Edvin Ostin Abi.

U Francuskoj, 1905. godine, Društvo savremene knjige naručilo od Pola Žuva da ilustruje Knjigu o džungli Radjarda Kiplinga. Pol Žuv je posvetio deset godina izradi 130 ilustracija ove knjige koja će ostati jedno od remek-dela bibliofilije..[21]

Ilustracija danas[uredi | uredi izvor]

Počevši od 1990-ih, tradicionalni ilustratori se suočavaju sa izazovom upotreba kompjuterskih programa kao što su Adobe Illustrator, Adobi fotošop, i CorelDRAW. Uprkos postojanju starih tradicionalnih tehnika ilustracije, kompjuterski programi sve više dominiraju tržištem, dok se neki ilustratori čak i posebno obrazuju za rad nad takvim vrstama programa.

Umetnost ilustracije[uredi | uredi izvor]

Interesovanje za umetnost ilustracije putem knjiga, postera i časopisa iz dana u dan sve više i više raste. Danas postoje i muzejske izložbe, časopisi i katalozi posvećeni ovoj vrsti umetnosti, od najranijih dana pa do danas.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  2. ^ „What Is Illustration? A Look at Its Modern Beginnings to How It Is Used Today”. My Modern Met (na jeziku: engleski). 2020-03-07. Pristupljeno 2020-11-28. 
  3. ^ „Oxford Dictionary”. Arhivirano iz originala 21. 8. 2012. g. 
  4. ^ „Prospects.ac.uk”. 
  5. ^ „Welcome to the Hydraulic Institute”. Pumps.org. Arhivirano iz originala 2013-06-26. g. Pristupljeno 2013-08-18. 
  6. ^ Frank Prager, Kepler as inventor, Vistas in Astronomy, Volume 18, 1975, Pages 887-889, https://doi.org/10.1016/0083-6656(75)90184-1.
  7. ^ Kimes, Beverly R.; Kowalke, Ron, ur. (1997). The Standard Catalog of American Cars 1946-1975Neophodna slobodna registracija (Fourth izd.). Krause Publications. str. 477. ISBN 978-0-87341-521-7. 
  8. ^ „Ford and Nash show first new cars”. Popular Science: 125. avgust 1945. Pristupljeno 21. 12. 2014. 
  9. ^ Ivan Viola and Meister E. Gröller (2005). "Smart Visibility in Visualization". In: Computational Aesthetics in Graphics, Visualization and Imaging. L. Neumann et al. (Ed.)
  10. ^ Industriegrafik.com Arhivirano 2009-08-14 na sajtu Wayback Machine website, Last modified: June 15, 2002. Accessed February 15, 2009.
  11. ^ „Guild of Natural Science”. 18. 11. 2022. 
  12. ^ „Association of Medical Illustrator”. 18. 11. 2022. 
  13. ^ „Zippia”. 18. 11. 2022. 
  14. ^ „Guild of Natural Science”. 18. 11. 2022. 
  15. ^ Bissonnette, Zac (22. 2. 2010). „Norman Rockwell's Rising Value Prices Out His Museum”. AOL Daily Finance. Arhivirano iz originala 2010-02-23. g. 
  16. ^ „What Is an Illuminated Manuscript?”. National Gallery of Art. Pristupljeno 21. 10. 2022. 
  17. ^ „Heavenly Craft: The Woodcut in Early Printed Books”. Library of Congress. 27. 7. 2010. Pristupljeno 21. 10. 2022. 
  18. ^ Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. London: Thames & Hudson. str. 193—196. ISBN 9780500291153. 
  19. ^ a b Leighton, Mary Elizabeth; Surridge, Lisa (2012). „Victorian Print Media and the Reading Public”. The Broadview Anthology of Victorian Prose: 1832- 1901. Peterborough, ON: Broadview Press. str. 14. 
  20. ^ The R. Atkinson Fox Society: What Was the Golden Age of Illustration?
  21. ^ „Paul Jouve”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ilustracija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илустрација&oldid=27552307”