Pređi na sadržaj

Košava

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Košava (u nekim krajevima i ustoka)[1] je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu. Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra dostižu brzinu i do 100 km/h, mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 km/h. Zabeležene su i tople košave. Oseća se na severu do Subotice, na jugu do Niša, a na zapadu do Šida.[2]

Nastaje kada je visok vazdušni pritisak nad Ukrajinom, a nizak nad zapadnim Sredozemljem. Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru[3].

Zimi može izazvati pad temperature na −30 °C. U leto je hladna i prašnjava. Ona varira dnevno, i najjača je između 5.00 i 10.00 sati ujutru. Košava je obično uzrokovana zonama niskog pritiska preko Jadranskog mora i odgovarajuće zone visokog pritiska u južnoj Rusiji.[2]

Jedna jaka košava je bila 14. aprila 1937. godine, sa brzinom od 28 m/s u Beogradu, što je izazvalo materijalnu štetu.[4][5] Brzina i pojava košave opala je od 1949. do 2010. godine. Ista studija pokazala je da košava obično traje dva-tri dana, a jednodnevni događaji su veoma retki.[6]

Ime se takođe tradicionalno upotrebljava u severozapadnoj Bugarskoj, a znači jugoistočni ili istočni vetar. Postoji izreka: Kada košava udari, Nišava se mrzne.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Dodić, Petar (20. 11. 2019). „Šest stvari koje bi trebalo da znate o košavi”. RTS. Arhivirano iz originala 13. 6. 2024. g. 
  2. ^ a b „Kossava”. Glossary of Meteorology, Second Edition. American Meteorological Society. jun 2000. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  3. ^ Dukić 2006, str. 116.
  4. ^ "Politika", 15. april 1937, str. 7-9 (pomenuti utopljeni lađari su sutradan pronađeni živi)
  5. ^ "Vreme", 15. april 1937, str. 1 i 7
  6. ^ Romanić; et al. (2015). „Long-term trends of the 'Koshava' wind during 1949-2010”. International Journal of Climatology. 35 (3): 288—302. Bibcode:2015IJCli..35..288R. doi:10.1002/joc.3981. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]