Košava
Košava ili ustoka[traži se izvor] je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu. Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra dostižu brzinu i do 100 km/h, mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 km/h. Zabeležene su i tople košave. Oseća se na severu do Subotice, na jugu do Niša, a na zapadu do Šida.[1]
Nastaje kada je visok vazdušni pritisak nad Ukrajinom, a nizak nad zapadnim Sredozemljem. Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru[2].
Zimi može izazvati pad temperature na −30 °C. U leto je hladna i prašnjava. Ona varira dnevno, i najjača je između 5.00 i 10.00 sati ujutru. Košava je obično uzrokovana zonama niskog pritiska preko Jadranskog mora i odgovarajuće zone visokog pritiska u južnoj Rusiji.[1]
Jedna jaka košava je bila 14. aprila 1937. godine, sa brzinom od 28 m/s u Beogradu, što je izazvalo materijalnu štetu.[3][4] Brzina i pojava košave opala je od 1949. do 2010. godine. Ista studija pokazala je da košava obično traje dva-tri dana, a jednodnevni događaji su veoma retki.[5]
Ime se takođe tradicionalno upotrebljava u severozapadnoj Bugarskoj, a znači jugoistočni ili istočni vetar. Postoji izreka: Kada košava udari, Nišava se mrzne.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Kossava”. Glossary of Meteorology, Second Edition. American Meteorological Society. jun 2000. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 21. 12. 2018.
- ^ Dukić 2006, str. 116.
- ^ "Politika", 15. april 1937, str. 7-9 (pomenuti utopljeni lađari su sutradan pronađeni živi)
- ^ "Vreme", 15. april 1937, str. 1 i 7
- ^ Romanić; et al. (2015). „Long-term trends of the 'Koshava' wind during 1949-2010”. International Journal of Climatology. 35 (3): 288—302. Bibcode:2015IJCli..35..288R. doi:10.1002/joc.3981.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dukić, Dušan (2006). Klimatologija. Beograd: Geografski fakultet.
 | Ovaj članak vezan za geografiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|
