Pređi na sadržaj

Morska čudovišta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Morska čudovišta je termin koji se uglavnom koristi za stvorenja koja se pojavljuju u mitologiji, glasinama ili lokalnom folkloru, i koja navodno žive u morima i okeanima. Njih proučava folklor i oblast pseudonauke kriptozoologija. Za postojanje neki od ovih stvorenja još uvek ne postoje jasni dokazi koji bi to potvrdilo ili objasnili o čemu se radi. U ovu kategoriju su se ubrajala i neka stvorenja čije su postojanje nauka potvrdili: neke vrste kitova, kolosalna i gigantska lignja, i sl.

Viđenja kroz istoriju i legende

[uredi | uredi izvor]
Ilustracija.
Različita čudovišta prikazana na karti Carta marina
Ilustracija.
Ilustracija Hans Egedove morske zmije

Od kad su ljudi počeli ploviti po morskim prostranstvima uvijek su nastajale priče o susretima sa nepoznatim morski bićima. Mnogima od njih se pripisivalo da potapaju brodove i ubijaju ljude. Istorijski gledano, u prošlosti ukrasni crteži morskih čudovišta su se često ucrtavali u pomorske karte. Primer jedne takve karte je Carta marina. Ova praksa ucrtavanja morskih čudovišta je zamrla pojavom moderne kartografije.

Izvještaji o morskim čudovištima se mogu naći gotovo u svim kulturama koje imaju kontakt sa morem, kao na primjer:

  • Ser Hamfri Gilbert tvrdio je kako je 1583. godine vidio morsko čudovište nalik na lava sa „blistavim očima“ kada se vraćao u Englesku iz Sent Džonsa (Njufaundlend).[1]
  • Hans Egede, dansko-norveški misionar, je u julu 1734. godine dok je putovao u Nuk (Grenland), navodno vidio morsku zmiju koju je opisao kao: „Najstrašnije stvorenje, nalik ninašta pre viđeno. Čudovište podiže svoju glavu tako visoko da je izgledalo više od vidikovca na glavnom jarbolu. Glava je bila mala a telo kratko i naborano. Ovaj nepoznati stvor je koristio velika peraja da se pokreće kroz vodu. Mornari su takođe vidjeli njegov rep. Čudovište je bilo duže od našeg celog broda.“.[2]

Ipak, priče o morskim čudovištima i priče očevidaca koji su tvrdili da su ih navodno videli nastavili su se sve do danas.

Tjela čudovišta

[uredi | uredi izvor]
Ilustracija.
Fotografija trupla čudovišta iz Sent Augustin (iz 1896. godine)

Mnogo puta je istoriji su se pojavnjivali zapisi da su se na obalama diljem svijeta pronalaženi leševi čudni životinja. Ova trupla se nazivaju globsteri.

Jedno od najpoznatih trupala nepoznate životinje je Zuijo-Maru truplo. Truplo je izvučeno iz vode od strane japanskog ribarskog broda „Zuijo Maru“ u blizini Novog Zelanda 1977. godine. Međutim, kasnija istraživanja su potvrdila kako se u ovom slučaju zapravo radilo o raspadajućem truplu vrste morskog psa golema psina.

Lista kriptida koji se ubrajaju u morska čudovišta

[uredi | uredi izvor]
Kriptidi koji se ubrajaju u morska čudovišta
ime kriptida drugi nazivi kratki opis kriptida stanište područje navodni izgled
Aja Napa čudovište
  • Biće iz dubina,
  • Kiparski Loh Nes,
  • Prijateljsko čudovište
velika morska zmija
rt Greko
Akorokamui
biće nalik na ogromnu lignju ili hobotnicu
džungle
Blop
Gambo
biće nalik na plesiosaurusa
Atlantski okean
Gigliolijev Kit
  • Amfiptera pacifika
neobični kit
Tihi okean
Kadborosaurus
  • Kadborosaurus vilsi,
  • Kadi
morska zmija
zaljev Kadboro
Kraken
biće nalik na ogromnu lignju ili hobotnicu
džungle
Luska
biće nalik na ogromnu lignju ili hobotnicu
Morgaur
biće nalik na plesiosaurusa
zaljev Falmaut
Morski episkop
  • Episkop-riba
čovjekolika riba
Morski monah
  • Riba-monah
čovjekolika riba
Stronsejska zvjer
morska zmija
Trunko
  • Margetsko čudovište
Atlantski okean
Česi
morska zmija
zaljev Česapik
Čudovište sa ostrva Kanvi
Čudovište sa ostrva Huk
Dženi Haniver

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Edward Haies: Sir Humphrey Gilbert's Voyage To Newfoundland, 1583 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. septembar 2014) In the fifth section after the notice "Footnote 11: Stephen Parmenius"
  2. ^ J. Mareš, Svět tajemných zvířat, Prague, 1997

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Ellis, R. (1999) In Search of the Giant Squid. Penguin. London.
  • Heuvelmans, B. (1968) In the Wake of the Sea Serpents. Hill & Wang. New York.
  • Pliny Natural History III (Books 8 - 111) (Translated by H.Rackham). Loeb. Harvard.
  • Richard Ellis Seeungeheuer - Mythen, Fabeln und Fakten. Birkhäuser Verlag AG, Basel. 1997. ISBN 978-3-7643-5422-0.
  • P. Werner Lange Seeungeheuer - Fabeln und Fakten. VEB F.A. Brockhaus Verlag, Leipzig 1980.
  • A. C. Oudemans The Great Sea-Serpent. Coachwhip Publishing. 2007. ISBN 978-1-930585-36-2.
  • Ernst Probst Seeungeheuer - 100 Monster von A bis Z. GRIN-Verlag, München. 2013. ISBN 978-3-656-50349-1.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]