Морска чудовишта

С Википедије, слободне енциклопедије

Морска чудовишта је термин који се углавном користи за створења која се појављују у митологији, гласинама или локалном фолклору, и која наводно живе у морима и океанима. Њих проучава фолклор и област псеудонауке криптозоологија. За постојање неки од ових створења још увек не постоје јасни докази који би то потврдило или објаснили о чему се ради. У ову категорију су се убрајала и нека створења чије су постојање наука потврдили: неке врсте китова, колосална и гигантска лигња, и сл.

Виђења кроз историју и легенде[уреди | уреди извор]

Илустрација.
Различита чудовишта приказана на карти Carta marina
Илустрација.
Илустрација Ханс Егедове морске змије

Од кад су људи почели пловити по морским пространствима увијек су настајале приче о сусретима са непознатим морски бићима. Многима од њих се приписивало да потапају бродове и убијају људе. Историјски гледано, у прошлости украсни цртежи морских чудовишта су се често уцртавали у поморске карте. Пример једне такве карте је Carta marina. Ова пракса уцртавања морских чудовишта је замрла појавом модерне картографије.

Извјештаји о морским чудовиштима се могу наћи готово у свим културама које имају контакт са морем, као на примјер:

  • Сер Хамфри Гилберт тврдио је како је 1583. године видио морско чудовиште налик на лава са „блиставим очима“ када се враћао у Енглеску из Сент Џонса (Њуфаундленд).[1]
  • Ханс Егеде, данско-норвешки мисионар, је у јулу 1734. године док је путовао у Нук (Гренланд), наводно видио морску змију коју је описао као: „Најстрашније створење, налик нинашта пре виђено. Чудовиште подиже своју главу тако високо да је изгледало више од видиковца на главном јарболу. Глава је била мала а тело кратко и наборано. Овај непознати створ је користио велика пераја да се покреће кроз воду. Морнари су такође видјели његов реп. Чудовиште је било дуже од нашег целог брода.“.[2]

Ипак, приче о морским чудовиштима и приче очевидаца који су тврдили да су их наводно видели наставили су се све до данас.

Тјела чудовишта[уреди | уреди извор]

Детаљније: Глобстер
Илустрација.
Фотографија трупла чудовишта из Сент Аугустин (из 1896. године)

Много пута је историји су се појавњивали записи да су се на обалама диљем свијета проналажени лешеви чудни животиња. Ова трупла се називају глобстери.

Једно од најпознатих трупала непознате животиње је Зуијо-Мару трупло. Трупло је извучено из воде од стране јапанског рибарског брода „Зуијо Мару“ у близини Новог Зеланда 1977. године. Међутим, каснија истраживања су потврдила како се у овом случају заправо радило о распадајућем труплу врсте морског пса голема псина.

Листа криптида који се убрајају у морска чудовишта[уреди | уреди извор]

Криптиди који се убрајају у морска чудовишта
име криптида други називи кратки опис криптида станиште подручје наводни изглед
Аја Напа чудовиште
  • Биће из дубина,
  • Кипарски Лох Нес,
  • Пријатељско чудовиште
велика морска змија
рт Греко
Aкoрoкaмуи
биће налик на огромну лигњу или хоботницу
џунгле
Блоп
Гaмбo
биће налик на плесиосауруса
Атлантски океан
Gambo.jpg
Гиглиoлиjeв Кит
  • Амфиптера пацифика
необични кит
Тихи океан
Amphiptera pacifica.jpg
Кадборосаурус
  • Кадборосаурус вилси,
  • Кади
морска змија
заљев Кадборо
Крaкeн
биће налик на огромну лигњу или хоботницу
џунгле
Colossal octopus by Pierre Denys de Montfort.jpg
Луска
биће налик на огромну лигњу или хоботницу
Моргaур
биће налик на плесиосауруса
заљев Фалмаут
Морски епископ
  • Епископ-риба
човјеколика риба
Merman.jpg
Морски монах
  • Риба-монах
човјеколика риба
The Sea Monk-1.jpg
Стрoнсejскa звjeр
морска змија
Stronsay beast1.jpg
Трунко
  • Маргетско чудовиште
Атлантски океан
Trunkowhale.JPG
Чеси
морска змија
заљев Чесапик
Чудовиште са острва Канви
Чудовиште са острва Хук
Џeни Хaнивeр

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Edward Haies: Sir Humphrey Gilbert's Voyage To Newfoundland, 1583 In the fifth section after the notice "Footnote 11: Stephen Parmenius"
  2. ^ J. Mareš, Svět tajemných zvířat, Prague, 1997

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ellis, R. (1999) In Search of the Giant Squid. Penguin. London.
  • Heuvelmans, B. (1968) In the Wake of the Sea Serpents. Hill & Wang. New York.
  • Pliny Natural History III (Books 8 - 111) (Translated by H.Rackham). Loeb. Harvard.
  • Richard Ellis Seeungeheuer - Mythen, Fabeln und Fakten. Birkhäuser Verlag AG, Basel 1997. ISBN 978-3-7643-5422-0.
  • P. Werner Lange Seeungeheuer - Fabeln und Fakten. VEB F.A. Brockhaus Verlag, Leipzig 1980.
  • A. C. Oudemans The Great Sea-Serpent. Coachwhip Publishing. 2007. ISBN 978-1-930585-36-2.
  • Ernst Probst Seeungeheuer - 100 Monster von A bis Z. GRIN-Verlag, München 2013. ISBN 978-3-656-50349-1.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]