Поларна лисица

Polarna lisica
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Carnivora
Porodica:	Canidae
Rod:	Vulpes
Vrsta:	V. lagopus
Binomno ime
	Vulpes lagopus; (Linnaeus, 1758)
	Rasprostranjenost polarnih lisica
Sinonimi
	Spisak Alopex lagopus (Linnaeus, 1758) ; Canis lagopus Linnaeus, 1758 ; Canis fuliginosus Bechstein, 1799 ; Canis groenlandicus Bechstein, 1799 ; Vulpes arctica Oken, 1816 ; Vulpes hallensis Merriam, 1900 ; Vulpes pribilofensis Merriam, 1903 ; Vulpes beringensis Merriam, 1903 ;

Polarna lisica (lat. Vulpes lagopus), takođe poznata i kao arktička lisica, je mala vrsta lisice nastanjena na hladnim arktičkim oblastima Severne hemisfere koja menja boju krzna u zavisnosti od godišnjeg doba. Uglavnom lovi leminge i druge glodare, iako je svaštojed. Česta je u svim biomima tundre. Donedavno je smatrana jedinim predstavnikom svoga roda Alopex, međutim nakon analize DNK utvrđeno je da pripada rodu Vulpes, te je u njega premeštena.^[7]

Izgled

Polarna lisica ima manje, više okruglastije uši, zaobljeniju lobanju i širu i kraću njušku od crvene lisice iz roda Vulpes. Ima više krzna na nogama nego druge lisice. Zimi joj je krzno dugo i čisto belo, a leti mu boja varira od smeđeg do plavo-sivog.

Dužina mužjaka polarnih lisica iznosi oko 55 centimetara (53 cm za ženke). Rep je dugačak 30-31 cm, dok su u ramenima visoke od 25 do 30 centimetara. Težina za mužjake iznosi 3.8, a za ženke 3.1 kilogram.

Adaptacije

Polarne lisice su razvile brojne odbrambene mehanizme kako bi preživele i adaptirale se surovoj arktičkoj klimi. Među tim adaptacijama su i debelo, gusto krzno, sistem zadržavanja toplote preko cirkulacije u šapama kako se ne bi smrzle. Takođe imaju rezervu telesnog sala u sebi. Krznene šape im omogućavaju da se nesmetano kreću po ledenim santama u potrazi za hranom. Imaju odlično čulo sluha i u stanju su da čuju kretanje plena ispod zemlje. Polarne lisice imaju najtoplije krzno od svih sisara.

Za razliku od nekih drugih severnih životinja, polarne lisice ne hiberniraju, a podnose temperature od -50 °C.

Razmnožavanje

Arktičke lisice se pare rano u martu do početka aprila. Trudnoća traje 52 dana. Okot najčešće sadrži sedam mladih, ali ih može biti i do 15. Oba roditelja se staraju o potomstvu. Mužjaci napuštaju porodicu kada dovoljno odrastu kako bi oformili sopstvenu grupu, dok ženke ostaju s majkom. Već sa 10 meseci su polni zreli.

Lisice teže da oforme monogamnu vezu tokom sezone parenja. Roditelji podižu mlade u jazbini koju iskopaju. Takve jazbine su obično kompleks podzemnih kanala i puteva gde živi više naraštaja lisica.

Ishrana

Polarne lisice će generalno pojesti sve što mogu da pronađu, uključujući leminge, arktičke zečeve, ptice i njihova jaja i lešinu. U proleće, kada se snežne guske vrate iz južne u severnu Kanadu da bi izgradile gnezda i položile jaja, lisice kreću u potragu za plenom. One pljačkaju guščija gnezda i zatrpavaju jaja na tajnim mestima. U jednoj oblasti gde su proučavane, svaka polarna lisica za vreme jedne sezone gnežđenja ukrade i do 3.000 jaja. Leminzi su im najčešći plen. Porodica lisica može da pojede na tuce leminga svakog dana. Tokom aprila i maja lisice takođe vrebaju mladunčad prstenastih tuljana. Kada je hrana u oskudici, polarne lisice će pojesti ostatke krupnijih grabljivica, poput belih medveda, iako su one same njihov plen.

Populacija i rasprostranjenost

Polarne lisice se mogu naći širom Arktika, uključujući i krajnje spoljašnje delove Grenlanda, Rusije, Kanade, Aljaske i Svalbarda, a takođe naseljavaju alpska područja, kao i Island i Skandinaviju. Celokupna populacija nije ugrožena, osim one na Skandinaviji gde je decenijama dozvoljen legalan lov na lisice. Svega 120 odraslih jedinki obitava na području Norveške, Finske i Švedske.

Podvrste

Postoji devet ili deset podvrsta polarnih lisica. Među njima su: islandska (Alopex lagopus fuliginosus), grenlandska (Alopex lagopus groenlandicus), sibirska polarna lisica (Alopex lagopus sibiricus), polarna lisica sa Svalbarda (Alopex lagopus spitzbergensis)...

Reference

^ Angerbjörn, A. & Tannerfeldt, M. (2014). Vulpes lagopus. The IUCN Red List of Threatened Species 2014. . doi:10.2305/IUCN.UK.2014-2.RLTS.T899A57549321.en. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
^ Linnæus, Carl (1758). Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (na jeziku: Latin) (10th izd.). Holmiæ (Stockholm): Laurentius Salvius. str. 40. Arhivirano iz originala 8. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2012.
^ Oken, Lorenz (1816). Lehrbuch der Naturgeschichte. 3. Jena, Germany: August Schmid und Comp. str. 1033.
^ Merriam, C. Hart (1900). „Papers from the Harriman Alaska Expedition. I. Descriptions of twenty-six new mammals from Alaska and British North America”. Proceedings of the Washington Academy of Sciences. 2: 15—16. JSTOR 24525852. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g.
^ Merriam, C. Hart (1902). „Four New Arctic Foxes”. Proceedings of the Biological Society of Washington. 15: 171. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g.
^ Merriam 1902, str. 171–172.
^ Bininda-Emonds, ORP; JL Gittleman; A Purvis (1999). „Building large trees by combining phylogenetic information: a complete phylogeny of the extant Carnivora (Mammalia)”. Biol. Rev. 74 (2): 143—175. CiteSeerX 10.1.1.328.7194 . PMID 10396181. doi:10.1017/S0006323199005307. Arhivirano iz originala 15. 4. 2014. g. Pristupljeno 30. 7. 2008.

Spoljašnje veze

[iucn-1] Angerbjörn, A. & Tannerfeldt, M. (2014). Vulpes lagopus. The IUCN Red List of Threatened Species 2014. . doi:10.2305/IUCN.UK.2014-2.RLTS.T899A57549321.en. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

[2] Linnæus, Carl (1758). Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (na jeziku: Latin) (10th izd.). Holmiæ (Stockholm): Laurentius Salvius. str. 40. Arhivirano iz originala 8. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2012.

[3] Oken, Lorenz (1816). Lehrbuch der Naturgeschichte. 3. Jena, Germany: August Schmid und Comp. str. 1033.

[4] Merriam, C. Hart (1900). „Papers from the Harriman Alaska Expedition. I. Descriptions of twenty-six new mammals from Alaska and British North America”. Proceedings of the Washington Academy of Sciences. 2: 15—16. JSTOR 24525852. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g.

[Merriam1902-5] Merriam, C. Hart (1902). „Four New Arctic Foxes”. Proceedings of the Biological Society of Washington. 15: 171. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g.

[FOOTNOTEMerriam1902171–172-6] Merriam 1902, str. 171–172.

[complete-7] Bininda-Emonds, ORP; JL Gittleman; A Purvis (1999). „Building large trees by combining phylogenetic information: a complete phylogeny of the extant Carnivora (Mammalia)”. Biol. Rev. 74 (2): 143—175. CiteSeerX 10.1.1.328.7194 . PMID 10396181. doi:10.1017/S0006323199005307. Arhivirano iz originala 15. 4. 2014. g. Pristupljeno 30. 7. 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Identifikatori taksona
Vulpes lagopus	Vikipodaci: Q82738 Vikivrste: Vulpes lagopus ADW: Vulpes_lagopus BOLD: 64742 CoL: 7G4SC EoL: 46559217 EUNIS: 1600 GBIF: 5219303 iNaturalist: 233598 IRMNG: 11028758 ITIS: 622025 IUCN: 899 MSW: 14000873 NatureServe: 2.100927 NCBI: 494514 Open Tree of Life: 775766 SeaLifeBase: 71172 WoRMS: 404130
Canis lagopus	Vikipodaci: Q23729182 CoL: QLXH GBIF: 6545372 ITIS: 998413 ZooBank: 176C5AEA-2ECE-418D-ADDD-8C00DD1D3EEA