Ђорђе Стијеповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Стијеповић
Ђорђе Стијеповић у Мексико Ситију 2016. г.
Лични подаци
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФРЈ
ПребивалиштеЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Занимање
Музички рад
Жанр
Инструментконтрабас
Остало
Повезани чланциTiger Army
Веб-сајтdjordjestijepovic.com

Ђорђе Стијеповић је српски контрабасиста, певач и композитор, који живи у Лос Анђелесy.

Најпознатији је као контрабасиста групе Тајгер арми (енгл. Tiger Army) [1] и Николодеон телевизијске звезде Дрејк Бела (енгл. Drake Bell). [2][3] Стијеповић је био члан групе Хед кет (енгл. The Head Cat) са Леми Килмистером из групе Моторхед (енгл. Motörhead) и Слим Џим Фантомом из групе Стреј кетс (енгл. Stray Cats).[4]

Сарађивао је са музичарима као што су Томи Емануел, [5] Марко Белтрами,[6] Кал, Шира утфила и други.

Почеци[уреди | уреди извор]

Ђорђе Стијеповић је одрастао у музичкој породици у Београду. Мајка му је била професорка музике, а отац професионални играч у ансамблу Коло.[7] [8] [9] Одлучио је да постане музичар са десет година, кад је чуо плоче Елвис Преслија и Стреј кетса.[10] Почео је да свира гитару, да би са тринаест година прешао на контрабас.[11] Уписао је класичну музичку школу да би убедио родитеље да му купе контрабас.[9]

Своју прву рокенрол групу Лонсом трејн (енгл. Lonesome Train) је основао са 11 година. Нешто касније се заинтересовао за џез, класичну и традиционалну музику Балкана. Завршио је Факултет музичке уметности у Београду на одсеку за класични контрабас, као и џез одсек.[12] [13] [14] [15]

Ученик је Мише Блама, Војина Драшкоција и Звонимира Скерла.[16]

Каријера[уреди | уреди извор]

1995—2004. Први бендови у Србији[уреди | уреди извор]

Ђорђе Стијеповић се са 18 година прикључио групи Балкан мјузик клаб (енгл. Balkan Music Club), једном од првих етно бендова у Србији.[17] Овај састав је почетком деведесетих оформио професор Милош Петровић [18] са певачицом Катарином Јовановић (победницом међународног такмичења соло певача "Монсерат Кабаље").[19] Због ове групе Стијеповић се сматра једним од покретача српске етно сцене.[7] Са њима се заинтересовао за традиционалну музику Балкана, а нешто касније и за блискоисточну због групе Шира утфила, којој се прикључио 2000.[20] Шира утфила је 2009. добила награду као најбоља европска етно група, коју додељује холандска организација за музику и плес РАСА.

1999. са Жоржом Грујићем (дувачем групе Ренесанс) оснива групу Марсија, посвећену традиционалној музици Балкана.[21] Марсија је сматрана прекретницом у развоју српске world music сцене.[7] У групи је певала композиторка Ања Ђорђевић, добитница Мокрањчеве награде.[22]

Исте 1999. године је основао и нео свинг септет Хавана виспер (енгл. Havana Whisper), [20] прву групу овог стила у источној Европи.[23] Њихов деби албум "Флембл" (енгл. Flammable) је објављен 2002. за ПГП РТС. Хавана виспер је прва група у којој је свирао саксофониста Никола Демоња.[24] РТС је 2002. године о овој групи снимила музички филм Запаљиво.[25] Највећи наступ групе је био на стадиону Ташмајдан, где су наступили као гости на концерту Бајаге и Инструктора.[26]

Кад је 2003. распустио групу Хавана виспер, основао је рокабили трио Атомик Сансет (енгл. Atomic Sunset), са којим и даље повремено наступа.[27] Са Атомик Сансетом је објавио један албум за Аутоматик рекордс по имену "Hot Rods & Pin-Ups".[27] Песме са овог албума се налазе у филму "Ово је рокабили свет" (енгл. It's a Rockabilly World) из 2015.[28]

У овом периоду је седам година свирао у симфонијским оркестрима Борислав Пашћан и са факултетом музичке уметности у Београду.[29]

2004—2006. Одлазак у САД[уреди | уреди извор]

Преселио се у Сан Франциско у јануару 2004. године. У почетку наступа углавном са локалним блугрес (енгл. Bluegrass) и рокенрол групама.[16] 2006. почиње да свира у групи Дик Дикерсона (енгл. Deke Dickerson), са којим одлази на прве турнеје po Aмерици.[10][30] Те године га на концерту са Дикерсоном у Холивуду, примећује Дени Би Харви (енгл. Danny B. Harvey) и позива да се прикључи групи Хед Кет, са Леми Килмистером и Слим Џим Фантомом (енгл. Slim Jim Phantom).[17] [30]

Стијеповић (лево) са Леми Килмистером на концерту у Кливленду 2007. године

2007—2012. Фиштенк ансамбл, Хед кет[уреди | уреди извор]

2007. проводи углавном на турнејама са групом Хед кет.[11] Са њима је био један од главних звезди на фестивалу Рокин фифтис фест 3 (енгл. Rockin 50’s Fest III) у Висконсину. Видео снимци са овог наступа су укључени у филм Леми, у коме се појављује и Ђорђе Стијеповић. Групи Хед кет се на концерту на трећем Сансет стрип фестивалу у Холивуду прикључио Слеш, гитариста групе Ганс ен роузис.[31]

Исте те 2007. године је постао члан Фиштенк ансамбла (енгл. Fishtank Ensemble), групе која у свом звуку комбинује ромску музику из различитих крајева света (Балкан, Турска, Шпанија - фламенко…) са Њу Орлеанс џезом. Са њима је пропутовао цео свет, а у оквиру европске турнеје 2013. су наступали и у Црној Гори.[8] Музика групе Фиштенк ансамбл се чује у филму Дивља мета са Емили Блант и Руперт Еверетом.[32]

Са Фиштенк ансамблом је стекао култни статус на светској етно сцени, као и међу многим холивудским звездама као што је Тим Робинс [33] и Су Вонг.[34]


2013—данас Дрејк Бел, Тајгер арми[уреди | уреди извор]

Наступ на Форо Сол стадиону у Мексико Ситију са Дрејк Белом 2014. године (Фото: Федерико Муг)

У децембру 2013. је добио позив да свира у групи Дрејк Бела, као гост на божићном концерту Брајан Сецера (енгл. Brian Setzer) у Долби театру.[35] Бел је oд почетка био одушевљен Стијеповићем, тако да је постао неизоставни члан бенда, а та сарадња траје и даље.[35] Највећи заједнички наступ им је био у октобру 2014. на стадиону Форо Сол у Мексико ситију пред 55.000 људи.[36]

У октобру 2015. је постао члан најпопуларније сајкобили групе на свету Тајгер арми.[1]

Солистички рад[уреди | уреди извор]

Хаџиманов и Седлар на соло концерту Ђорђа Стијеповића

Солистички рад Ђорђа Стијеповића је под великим утицајем традиционалног џеза и музике Балкана и Блиског истока. Инсистира да музику гледа као целину, а жанрове унутар те целине посматра из перспективе укуса.[11] Његове оригиналне композиције су укључене на две компилације Србија саундс глобал (енгл. Srbija Sounds Global: All Stars) и Ворлд мјузик фром Србија (енгл. World Music from Serbia).[7]

Редовно наступа у дуету са водећим светским трбушним плесачицама као што су Рејчел Браис и Мира Бец. [8] [17]

У септембру 2015. године, својим соло концертом у Дому Омладине Београда је отворио први фестивал посвећен контрабасу у Београду "Бејс пешн" (енгл. Bass Passion).[37] У својој групи окупио је неке од најбољих српских музичара, гитаристу Алексадра Седлара, клавиристу Васила Хаџиманова и бубњара Предрага Милутиновића.[38]

Позориште и филм[уреди | уреди извор]

Стијеповић је учествовао у више позоришних представа као што су Свако (Атеље 212, Београд), Како вам драго (калифорнијско Шекспир позориште, Оринда), Звуци лета (Холивуд бол, Холивуд),[39] а више пута се појављивао као гост у новогодишњој представи Атеље 212 Брод плови за Београд. Појављује се у документарним филмовима Леми и Ово је рокабили свет, као и музичком ТВ филму Запаљиво.

Стијеповић са Мани Марком (из групе Бисти Бојс) на промоцији MTVUnplugged албума групе Молотов у Пуебли 2019. године

Друге сарадње[уреди | уреди извор]

Ђорђе Стијеповић је наступао са многим светски познатим музичарима изузетно различитих музичких стилова. Запажени су његови наступи са гитарским виртуозом Томијем Емануелом,[5] као и гостовања на албумим електронске групе Битс Антик и реге/рок групе Рупа енд ди Ејприл Фишис. Неке од других сарадњи су са рокенрол пионирима као што су Донован,[40] Вандa Џексон, Дел Хокинс, Скоти Мур бенд, Ди Џеј Фонтанa, Сони Брџис, Џо Клеј, Еди Бонд, Џин Самерс, легенде блуза Били Бој Арнолд и Џоди Вилијамс, свинг групом Скуирел нат зипрс (енгл. Squirrel Nut Zippers),[41] поп звездом Арон Картер, а сарађивао је и са Холивудским филмским композиторима, Марком Белтрамијем [6] и Денијем Елфманом.

У Србији је учествовао као гост на албумима групе Кал и Марчела. Оба Кал албума на којима је свирао су заузела прво место на престижној World Music Chart Europe топ листи (Кал 2006. и Радио романиста 2009).


Стил свирања[уреди | уреди извор]

Стијеповића многи сматрају најбољим слеп контрабасистом на свету.[7] [8] [42] [43] [44] Слеп је техника која се развила у Њу Орлеансу почетком двадесетог века, где десна рука има првенствено перкусивну улогу. Пише прву књигу о овој техници.[12] [15] [20] [30]

У више наврата напомиње да не воли да буде класификован у један музички жанр и да посматра музику као једну целину.[20] [21] У његовом свирању могу да се чују утицаји разноразних стилова, као што су рокабили, џез, блуз, кантри, цигански, панк, метал и класика.

“У почетку сам се трудио да копирам моје омиљене рокабили басисте, а онда сам ишао дубље у прошлост и проучавао старе џез, блуз, кантри и снимке са циганском музиком. У исто време сам слушао панк, метал и студирао класичну музику."[45]

Слеп уметност[уреди | уреди извор]

Интензивно се бави проучавањем слеп технике и њеног историјата од 2002. године. У циљу популаризације ове технике, 10. јуна 2009. године је основао веб сајт Арт ов слеп бејс (енгл. Art of Slap Bass) у оквиру ког промовише друге извођаче овог стила.[16] [46] За овај веб сајт пише информативне чланке о техници и интервјуише легенде (Маршал Лајтл, Реј Кемпи, Џејмс Кркленд), као и савремене извођаче који је користе (Никола Дубуше, Рајан Голд, Бо Семпл...).

Утицаји[уреди | уреди извор]

Стијеповић најчешће наводи групе Стреј кетс (енгл. Stray Cats), Клеш (енгл. The Clash), Моторхед (енгл. Motörhead), Тома Вејтса (енгл. Tom Waits) и Чарли Мингуса (енгл. Charles Mingus) као своје највеће музичке инспирације.[10] [13] [21] За басистичке узоре издваја Вили Диксона, Стив Брауна, Џо Зинкана и Милт Хинтона. [12] [13] [45]

"Слушам традиционални џез, блуз, блугрес, сурф, панк, хеви метал, сајкобили, барок, класику, као и традиционалну музику различитих култура, посебно Балкана и Блиског истока. Завршио сам музичку академију за класични контрабас, као и џез одсек за аранжирање и контрабас, што је такође доста утицало на креирање мог музичког укуса." [13]

Опрема[уреди | уреди извор]

Стијеповићев лого је стилизована комбинација слова Ђ и бас кључа

Стијеповића спонзоришу компаније Блест калт,[47] Томастик,[48] Оранџ,[49] Могами,[45] Мохави [45] и Кодабоу.[50]

Од 2011. године главни инструмент му је „Велика бела”, контрабас који је компанија Блест калт направила по његовим спецификацијама. На себи има уграђен прототипски систем од три пикапа. Симбол који се види иза жица је Стијеповићев лого који је стилизована комбинација слова Ђ и бас кључа, коју је дизајнирао уметник Жељко Гајић.[9]

Користи Томастик жице од кад је био тинејџер.[4] [48] Од 2006. године је један од амбасадора ове компаније. Свира њихов модел Спирокор, Соло, а у последње време и нови прототип.[45]

Користи Оранџ појачала, Могами каблове, Мохави микрофоне и Кодабоу[50] карбонска гудала.

Филмографија[уреди | уреди извор]

  • Ово је рокабили свет[51] (филм) (2015)
  • Леми (филм) (2010)
  • Фиштенк ансамбл - Woman in Sin[52] (видео спот) (2010)
  • Атомик сансет - Hot Rods & Pin-Ups[53] (видео спот) (2007)
  • Хавана виспер - Запаљиво [25](филм) (2002)

Дискографија[уреди | уреди извор]

Соло

  • World Music from Serbia (2009 WMAS Records)
  • Srbija Sounds Global – All Stars (2008 Б92)

Фиштенк ансамбл (енгл. Fishtank Ensemble)

  • Edge of the World (2014 Fishtank Records)
  • Live at KDHX Volume 9 (2011 KDHX Records)
  • Ciocarlia/Циганка сам мала (2010 Fishtank Records)
  • Woman in Sin (2010 Fishtank Records)
  • Музика из филма Wild Target (2010 Phantasm Imports)
  • Live at Strings (2008 Estradasphere)
  • Samurai Over Serbia (2007 Fishtank Records)

Атомик Сансет (енгл. Atomic Sunset)

Шира утфила (енгл. Shira Utfila)

  • Sephardic Songs from the Balkans (2008 Orange World Records)
  • At thy Gates O Jerusalem (2003 ПГП РТС)
  • Nagila Alleluia (2001 самостално издање)

Марсија (енгл. Marsya)

Хавана Виспер (енгл. Havana Whisper)

Балкан мјузик клаб (енгл. Balkan Music Club)

  • Live in Belgrade 1999 (2008 WMAS Records)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б арми, Тајгер. „ Вести ”. Приступљено 25. 5. 2016. 
  2. ^ Блиц. „ Ђорђе Стијеповић: Мој дом је на аутопуту ”. Приступљено 27. 5. 2016. 
  3. ^ cientounorevista.com. „Рокенрол и рокабили су ми највећа страст”. Приступљено 6. 5. 2016. 
  4. ^ а б Bass Player Magazine. „ Бас Плејер Интервју ”. Приступљено 25. 5. 2016. 
  5. ^ а б Јутјуб. „ Томи Емануел и Ђорђе Стијеповић: Уживо у Сан Франциску ”. Приступљено 25. 5. 2016. 
  6. ^ а б Јутјуб. „ Snowpiercer Performed by Sandy Cameron ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  7. ^ а б в г д Етноумље број 5. „ Интервју: Ђорђе Стијеповић ”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2016. 
  8. ^ а б в г Вијести. „ Срце нам куца у истом ритму”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2016. 
  9. ^ а б в Политика, Илустрована. „ Ничега се нисам плашио ” (PDF). Приступљено 15. 6. 2016. 
  10. ^ а б в Rockabilly Magazine #41. „ Hey Djordje! ” (PDF). Приступљено 15. 6. 2016. 
  11. ^ а б в Грађански лист. „ Драго ми је што је интересовање за рокабили све веће и веће ” (PDF). Приступљено 15. 6. 2016. 
  12. ^ а б в Belgrade times/New Life. „ Slap That Doghouse Bass! ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  13. ^ а б в г cromalternativemoney.org. „ Atomic Sunset Bend, Beograd - Srbija: Intervju”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  14. ^ novine.ca. „Српски контрабасиста свира са шефом Моторхеда”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  15. ^ а б Блиц. „ Повратак рокабилија у Србију ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  16. ^ а б в Б92. „ Ђорђе Стијеповић: Атомски Контрабас ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  17. ^ а б в bturn.com. „ Interview: Djordje Stijepovic, Fishtank Ensemble ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  18. ^ Етноумље број 9/10. „Интервју: Милош Петровић”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2015. г. Приступљено 27. 5. 2016. 
  19. ^ snp.org.rs. „Катарина Јовановић сопран”. Приступљено 27. 5. 2016. 
  20. ^ а б в г Ана. „Дубље у причу -”. Приступљено 6. 6. 2016. 
  21. ^ а б в Данас. „ Дивље и модерно ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  22. ^ composers.rs. „ Ђорђевић Александра Ања”. Приступљено 27. 5. 2016. 
  23. ^ Јавности, Глас. „ Позитивна енергија - основна филозофија”. Приступљено 6. 6. 2016. 
  24. ^ pulsonline.rs. „ Лична карта - Никола Демоња”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено 6. 6. 2016. 
  25. ^ а б Јутјуб. „Хавана виспер - Запаљиво”. Приступљено 25. 5. 2016. 
  26. ^ Блиц. „ Тешко испадам из колосека”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  27. ^ а б 24 часа. „ Свирати са Лемијем ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  28. ^ Јутјуб. „ It's a Rockabilly World - Sizzle Reel”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  29. ^ Maцура, Валентина. „Интервју Ђорђе Стијеповић”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  30. ^ а б в Ана. „ Далеко и још даље ” (PDF). Приступљено 15. 6. 2016. 
  31. ^ gettyimages.com. „ 3rd Annual Sunset Strip Music Festival Dedicated to Slash ”. Приступљено 16. 2. 2017. 
  32. ^ allmusic.com. „ Original Soundtrack: Wild Target ”. Приступљено 16. 2. 2017. 
  33. ^ Mojo Magazine. „ Tim Robbins - All Back to My Place ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  34. ^ Вонг, Су. „ An Evening With My Favorite Band Fishtank Ensemble ”. Приступљено 16. 2. 2017. 
  35. ^ а б vimeo.com. „ Drake Bell Concert this Saturday!!!”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  36. ^ Јутјуб. „ Drake Bell - Exa Concert 2014 ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  37. ^ gloria.rs. „Đorđe Stijepović Sviram sa svojim herojima”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2016. 
  38. ^ Блиц. „Američki san beogradskog kontrabasiste”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  39. ^ hollywoodbowl.com. „ Hot Summer Sounds ”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2017. г. Приступљено 16. 2. 2017. 
  40. ^ djordjestijepovic.com. „ Catch the Wind with Donovan”. Приступљено 16. 2. 2017. 
  41. ^ djordjestijepovic.com. „ Hot Swing Night with Squirrel Nut Zippers ”. Приступљено 16. 2. 2017. 
  42. ^ markrubin.blogspot.com. „ The Best Slap Bass Player ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  43. ^ azdailysun.com. „ American gypsies coming to town”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  44. ^ Rockabilly Magazine #40. „YouTube Pics”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  45. ^ а б в г д Bass Player Magazine. „ Djordje Stijepovic On the Art of Slap !!!”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  46. ^ facebook.com. „ Art of Slap Bass званична фејсбук презентација ”. Приступљено 16. 2. 2017. 
  47. ^ blastcult.com. „ Ђорђе Стијеповић на сајту Блест калт”. Архивирано из оригинала 7. 08. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2016. 
  48. ^ а б thomastik-infeld.com. „ Ђорђе Стијеповић на сајту Томастик ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  49. ^ orangeamps.com. „ Ђорђе Стијеповић на сајту Оранџ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  50. ^ а б djordjestijepovic.com. „ Djordje Stijepovic - Gear”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  51. ^ imdb.com. „ It's a Rockabilly World!”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  52. ^ Јутјуб. „ Fishtank Ensemble - Woman in Sin ”. Приступљено 15. 6. 2016. 
  53. ^ Јутјуб. „Atomic Sunset - Hot Rods & Pin-Ups”. Приступљено 15. 6. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Стијеповић&oldid=27550475”