Готово отворен предњи нелабијализован самогласник
Изглед
Види још: ИПА, Сугласници
предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
затворен | |||||
готово затворен | |||||
полузатворен | |||||
средњи | |||||
полуотворен | |||||
готово отворен | |||||
отворен |
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Готово отворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је æ, и одговарајући X-SAMPA симбол је {.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]- Висина самогласника је готово отворен, што значи да је врх језика постављен слично отвореном самогласнику, али мало мање ограничен.
- Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава
[уреди | уреди извор]Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Ахтена | kuggædi | [kʰuk̠æti] | 'комарац' | ||
Арапски | стандардни[1] | كتاب | [kiˈt̪æːb] | 'књига' | Алофон од /a/ у околини обичних лабијалних и короналних сугласника и са /j/. Види арапску фонологију |
Азерски | səs | [sæs] | 'звук' | ||
Бенгалски | এক | [æk] | 'један' | ||
Енглески | cat | [kʰæt] | 'мачка' | У ново зеландском енглеском језику, ово је ближе [ɛ]. Види енглеску фонологију | |
Дански | Dansk | [d̥ænsɡ̊] | 'дански' | Види данску фонологију | |
Фински | mäki | [ˈmæki] | 'брдо' | Види финску фонологију | |
Њемачки | бернски | стандардни њемачки [drehen] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ˈtræːjə] | 'округ' | Види бернску немачку фонологију |
Норвешки | tsæ | [tsǣ] | 'гуава' | ||
Норвешки | lær | [læːɾ] | 'кожа' | Види норвешку фонологију | |
Персијски | در | [dær] | 'врата' | Види персијску фонологију | |
Руски[2] | пять | [pʲætʲ] | 'пет' | Алофон од /a/ између палатизаних сугласника. Види руску фонологију | |
Синалезе | කැමති]] | [kæməti] | 'бити вољан' | ||
Словачки | deväť | [ˈɟevæc] | 'девет' | ||
Шведски | päron | [ˈpæˌrɔn] | 'крушка' | Алофон од /ɛ/ пре /r/. Види шведску фонологију | |
Вијетнамски | pha | [fæ] | 'фаза' | Варијација: [fa]. Види вијетнамску фонологију | |
Јаган | mæpi | [mæpi] | 'трска' |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Holes 2004, стр. 60
- ^ Jones & Ward 1969, стр. 50
Литература
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |