Дабар (Полимље)
Дабар је српска средњовековна жупа и област у Доњем Полимљу. Дабарска жупа је обухватала област око доњег тока реке Лима. Била је једна од најзначајнијих области у држави Немањића. По имену ове области је 1219. године названа и светосавска Дабарска епархија, а ово древно обласно име се очувало и у називу потоње Дабробосанске митрополије.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]
Током раног средњег века, целокупно Полимље је припадало тадашњој Кнежевини Србији, а потом се налазило у саставу великожупанске Србије. Дабарска област је доживела највећи процват за време владавине династије Немањића. У то време, главно духовно средиште Дабарске области био је манастир Светог Николе у Бањи, код данашњег Прибоја, који се помиње већ у Студеничком типику. Први српски архиепископ Свети Сава је 1219. године на овом подручју установио Дабарску епархију, са средиштем у манастиру Бањи. На подручју дабра су током средњовековног раздобља подигнути и други манастири, као што су манастир Мажићи и манастир Добрун.[3]
Након распада Српског царства и стварања српских удеоних кнежевина, Дабар је био у саставу области Војиновића све до 1373. године, када је када је ова област потпала под власт босанског бана Твртка, који се 1377. године у оближњем манастиру манастиру Милешеви крунисао за краља Срба Босне.[4]
Током 15. века, област Дабра је подељена између великашких породица Павловића и Косача, а део који је припадао Косачама ушао је средином 15. века у састав Херцеговине Светог Саве.[5] Након успостављања турске власти, тај део је био у саставу Херцеговачког санџака, док је други део области био у саставу Босанског санџака (нахија Прибој).[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ.
- Јањић, Драгана (2011). „Белешке о Дабарској епископији” (PDF). Баштина (31): 133—148.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Мишић, Синиша (2012). Студије о средњовековном Полимљу. Ниш: Филозофски факултет.
- Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
- Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар. 51: 2001: 171—184.
- Пузовић, Предраг (2004). Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам. Србиње: Духовна академија Св. Василија Острошког.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
- Sotirović, Vladislav B. (2011). „The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557-94)” (PDF). Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies. 25 (2): 143—169.
- Ћирковић, Сима (1964a). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964b). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело.
- Ћирковић, Сима (1964c). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ћук, Ружа (1996). „Караванске станице у Полимљу у средњем веку”. Милешевски записи. 2: 7—24.
- Ћук, Ружа (2002). „Косаче и Полимље”. Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 378—389.
- Ћук, Ружа (2005). „Полимље у средњем веку: Људи и послови”. Милешевски записи. 6: 23—34.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.