Манастир Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Манастир Бања (вишезначна одредница).
Манастир Бања
Црква Св. Николе Дабарског, Манастир Бања-Прибој.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Оснивање пре 12. века
Место Бања
Држава  Србија

Манастир Бања је српски средњовековни манастир који припада Епархији милешевској Српске православне цркве, налази недалеко од Прибоја. Главни манастирски храм је посвећен светом Николи, уз чији је јужни зид дозидана мања црква Успења, а у склопу манастира је некада постојала још једна црква посвећена светом Николи, од које су данас остали само темељи.

Манастир се данас налази под заштитом државе Србије, представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја[1].

Прошлост манастира[уреди]

Не зна се када је подигнут, али је постојао већ у 12. веку, када се његов игуман помиње у „Студеничком типику“ као један од оних који учествују у избору студеничког игумана.

Од 1220. године манастир постаје седиште Дабарске епархије, због чега добија назив свети Никола Дабарски, а касније постаје седиште Дабробосанске митрополије, коју је основао Свети Сава. Заузимао је значајно место у држави Немањића, о чему сведоче гробови најистакнутијих властелинских породица из времена владавине царева Душана (краљ 13311346, цар 13461355) и Уроша (13551371), а једно време је била маузолеј властелинске породице Војиновић, на врхунцу њихове моћи, у трећој четвртини 14. века.

Садашњу манастирску цркву посвећену светом Николи, подигао је краљ Стефан Дечански (13221331) 1329. године. Током османлијских освајања манастир и црква су пострадали, тако да је око 1570. године манастирска црква значајно обновљена.

Последњи пут је обновљен 1905. године, а 1974. године, у њему је откривена богата ризница која спада у ред најочуванијих и најкомплетнијих средњовековних ризница на Балканском полуострву[2][3].

Црква светог Николе[уреди]

Манастирска црква посвећена светом Николи има основу у облику уписаног крста са полукружном апсидом и две полукружне нише на истоку, припратом и пространим отвореним тремом на западу. Конструктивни склоп храма чине две куполе над средишњим простором наоса и припрате.

Живопис у цркви има два слоја:

  • првобитни, из прве половине 14. века, који представља део српског сликарства насталог напуштањем класицизма ренесансе Палеолога
  • каснији, са краја 16. века, који је дело непознатих сликара пећке сликарске радионице који и стилски и иконографски понављају старији живопис.

Остаци првобитног се могу видети у наосу и олтару са каснијим, док фреске у припрати припадају каснијем живопису.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]