Драгослав Срејовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгослав Срејовић
Драгослав Срејовић
Лични подаци
Датум рођења(1931-10-08)8. октобар 1931.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина Југославија
Датум смрти29. новембар 1996.(1996-11-29) (65 год.)
Место смртиБеоград, СРЈ
Драгослав Срејовић на поштанској маркици Србије (2021)

Драгослав Срејовић (Крагујевац, 8. октобар 1931Београд, 29. новембар 1996) био је српски археолог, културни антрополог, професор Универзитета и академик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 8. октобра 1931. године у Крагујевцу, где је завршио основну школу и гимназију. На археолошкој групи Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1954. године, а за асистента је изабран 1958. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са тезом „Неолитска и енеолитска антропоморфна пластика у Југославији“ (1964). За доцента за предмет праисторијска археологија постављен је 1965. године, за ванредног професора 1970. и редовног професора 1976. године.

Руководио је археолошким ископавањима 67 праисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Црној Гори (Дукља, Сребреница, Лепенски Вир, Власац, Дивостин, Гамзиград, Шаркамен и др.). Објавио је више од 200 радова у земљи и иностранству. За књигу Лепенски Вир добио је Октобарску награду Београда (1970). За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1983. године. Био је директор Галерије САНУ од 1989, а потпредседник САНУ од 1994. године.

По једна улица у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Зајечару носе његово име.

Преминуо је 29. новембра 1996. године у Београду, а сахрањен је 3. децембра у Крагујевцу.

У Српској академији наука и уметности је 29. новембра 2021. одржан научни скуп „Драгослав Срејовић и мултидисциплинарност”.[1]

Фондација[уреди | уреди извор]

Александар Деспић, Драгослав Срејовић и Душан Каназир
Александар Деспић и Драгослав Срејовић

Фондација Драгослав Срејовић за капиталне научне и уметничке пројекте основана је 1996. године са циљем да се створе услови за помоћ развоја стваралаштва и остваривање планова САНУ. Фондацијом управља одбор у чијем су саставу оснивачи, научни и културни радници и стручњаци. Донатори су установе културе, привредне и финансијске институције.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

Одабрани радови[уреди | уреди извор]

Приредио за штампу[уреди | уреди извор]

  • Divostin and the Neolithic of Central Serbia (коаутор Alan McPherron, 1988, Питсбург)
  • The Neolithic of Serbia (1988)
  • Vinča and its World (1990)
  • Археологија и природне науке (1992)
  • Римски градови и палате у Србији (1993)
  • Roman Imperial Towns and Palaces in Serbia (1993)
  • The Age of Tetrarchs (1995)

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]