Пређи на садржај

Епископ сремски Макарије

С Википедије, слободне енциклопедије
Макарије (Ђорђевић)
Лични подаци
Датум рођења(1903-10-25)25. октобар 1903.
Место рођењаКоцељева, Краљевина Србија
Датум смрти22. март 1978.(1978-03-22) (74 год.)
Место смртиНови Сад, СФРЈ

Макарије (световно Драгутин Ђорђевић; Коцељева, 25. октобар 1903Нови Сад, 22. март 1978) био је епископ будимљанско-полимски од 1947. до 1955 и епископ сремски од 1955. до 1978. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Владика Макарије је рођен 1903. године у Коцељеви код Шапца од оца Ивана и мајке Ангелине, рођ. Ракић. По завршетку основне школе у свом родном месту, дошао је у Београд, где је завршио гимназију. После тога је завршио и Боголовију у Сремским Карловцима.[1] Дипломирао је на Теолошком факултету у Београду 1930. године.

Замонашио га је 31. марта 1924. године архимандрит Никон (Лазаревић) у манастиру Каленић.[1] Убрзо је унапређен у чин јерођакона. Касније је рукоположен у чин јеромонаха у Плашком у Лици где је тада службовао. Такође је једно време провео и у манастиру Врднику на Фрушкој гори. Обављао је и дужност духовника у казниони у Сремској Митровици. Био је управник монашке школе у манастиру Високи Дечани, а потом и игуман истог манастира. За време Другог светског рата, радио је у Јагодини као професор у Учитељској школи.

После завршетка рата био је кратко време игуман манастира Раковица код Београда. Године 1945. постао је архимандрит. Дана 22. марта 1947. године Макарије је постао епископ. Хиротронисан је у Саборној цркви у Београду од стране патријарха српског Гаврила, а уз саслужеље митрополита скопског Јосифа и епископа злетовско-струмичког Викентија. Одлази у Пријепоље на Будимљанско-полимску епархију. Пошто тамо вековима није било епископа, имао је у почетку прилично проблема са смештајем и прилагођавањем. Тамо остаје 8 година. Епархија будимљанско-полимска је укинута 1956, да би била поново обновљена 2001. године под називом епархија будимљанско-никшићка.

Године 1955. епископ Макарије долази за епископа у Срем, на сремску епархију. Тамо га је сачекало много тешкоћа, последица Другог светског рата. Било је порушених цркава, попаљених манастирских конака, национализованих парохијских домова и других проблема са којима се суочавао. Рат је однео и животе многих свештеника и монаха, па је то отежавало функционисање епархије. Својим трудом успео је да успостави нормалан парохијски живот поставивши велики број свештеника и монаха. Обилазио је епархију и за 23 године служио је у свакој цркви Сремске епархије.

Спомен плоча у Крушедолу

Преминуо је после дуже болести 22. марта 1978. године у 75. години у Покрајинској болници у Новом Саду. Сахрањен је у манастиру Крушедолу.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Макарије (Ђорђевић) 1947-1955.”. Епархија будимљанско никшићка. Приступљено 21. 1. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


-
епископ будимљанско-полимски
19471955.
-
епископ сремски
19551978.