Корисник:Acaalexaca/песак 3
Јасмина Јанковић | |
|---|---|
| Род | женски |
| Датум рођења | 9. август 1959. |
| Место рођења | Србија, Београд |
| Пребивалиште | Београд |
| Занимање | доктор књижевних наука |
| Награде |
|
Јасмина Јанковић (Београд, 9. август 1959) српска је пијанисткиња, доктор књижевних наука, редовни професор и истакнути уметник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јасмина Јанковић је рођена у Београду, 9. августа 1959. године. Клавир је почела да учи са шест година у Музичкој школи „Јосиф Маринковић“. Средњу музичку школу „Станковић“ завршила је са 17 година, након које уписује Факултет музичке уметности 1977. године, одсек за клавир. Дипломирала је 1978. године са одличним успехом, као носилац дипломе „Стеван Мокрањац“.
Као стипендиста Владе Републике Француске, усавршавала се у Паризу од 1990. до 1995. године, на Високом националном конзерваторијуму за музику (фр. Conservatoire National Superieur de Musique et de Dance de Paris) као и на универзитету Сорбони (фр. l'Université Paris IV - Sorbone), на Катедри за музикологију, где је сарађивала са професорима на тези „Пијанистичка техника Франца Листа“. Од 2005. је почасни члан Кола српских сестара и од оснивања у управним одборима фондације Василије Мокрањац и Европско удружење историјских кућа. Уврштена је у прво и друго издање “OXFORD'S BOOK : Successful People of Serbia” (Биографска енциклопедија личности у Србији од међународне, националне и регионалне важности).[1]
Уметничко-извођачка каријера
[уреди | уреди извор]Јасмина Јанковић је одржала више стотина концерата у земљи и иностранству од којих су посебно запажени:
- четрдесет тематских реситала у Паризу посвећених различитим композиторима и правцима;
- концерти у седишту UNESCO-а (1996. и 2000), у оквиру научног скупа „From dissidence to democracy, past, present and futur“ уз учешће: Амерички Универзитет, Радио Француска, Pen Club, Институт социјалне историје Француске, Руска академија наука (1996); концерт на светски „Дан музеја“ (2012), где је презентовала нематеријалну културну баштину Србије у Паризу; у Израелу (2013) са музиком првог српског композитора Јожефа Шлезингера. По повратку интезивно се бави истраживањем Српске музичке баштине.
- од 1996. интезивно се бави извођењем Српске музичке баштине, у домену класичне музике. Многа дела су дешифрована и изведена из рукописних партитура, писана поводом церемонијалних догађаја из историје владавине обе династије, Обреновић и Карађорђевић, што поред музичке има и историјску вредност.[2]
Истраживачко - ауторски рад
[уреди | уреди извор]Аутор је пројекта „Српска клавирска музика“- истражује и промовише српску музичку баштину низом тематских концерата и предавања: „Српска музика у грађанском друштву“, „Даме српски композитори“, „Српска духовна музика за глас и клавир“, „Музика у Обреновићевој Србији“, „ Српске теке као инспирација у делима европских композитора и српски композитори Европљани“ и тд.[3] Учествује у пројекту „Лепа Србија“; На концерту „Дан Европе“ (9. мај 2009, Народно позириште) обележила годишњицу композитора Стевана Христића изводећи „Рапсодију за клавир и оркестар“.[4]
Снимила је трајне снимке за архив Радио Београда[5] неизведених и заборављених српских композитора од зачетка уметничке музике у Србији до наших савременика: Јосиф Шлезингер, Jован Пачу, Исидор Бајић, Стеван Мокрањац, Корнелије Станковић, Петар Крстић, Станислав Бинички, Јосип Славенски, Петар Стојановић, Милоје Милојевић, Властимир Трајковић, Дејан Деспић, ид.[6]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Прву сингл плочу снимила је као дете, заједно са познатим саобраћајцем Јованoм Буљeм „Возачима свима здраво желим" о важности саобраћајног закона за тротинете. Аутор је једанаест албума, компакт дискова српске уметничке музике:[7]
- У част дама романтичне епохе-(српске композиторке у XIX в (2008);
- Женске приче (Љ.Марић, Живковић, Стефановић, Жебељан, Богојевић, 2013);
- У средишту мушке душе (М. Милојевић, В.Трајковић, Д. Деспић, С. Рајачић, П. Крстић, М. Логар, П. Милошевић, В. Мокрањац, 2014);
- Што се боре мисли моје - Корнелије Станковић (150 г. од смрти композ., 2015);
- Композитори српског романтизма (2016). (М. Дозела, Д. Јенко, Ј. Пачу, И. Бајић, С.Мокрањац, П. Крстић, С.Бинички);
- Српска краљевска музика династије Карађорђевић, дела њима посвећена (2017);[8]
- Тамо далеко (композиције посвећене Првом светском рату);
- Музика Јосипа Славенског (2017);
- Српско-хебрејско музичко писмо (2020) Јосиф Шлезингер, Игњац Фукс, Е. Зилхарт;
- Српко –јеврејски композитори у Холокаусту“ (2021);
- Матерински језик („Београдска школа“; П.Стојановић, П. Крстић.ж, С. Бинички).
Сва објављена издања препозната су као архивске, трајне вредности и налазе се убиблиотекама и архивама у земљи и иностранству.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Посебна награда Удружење музичких уметника Србије (2023) за изузетан музичко-извођачки допринос;
- Златни беочуг (2021), за трајни допринос култури Београда.[9]
- Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, „за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе“(2019).
- Захвалница РТС-а и првог програма Радио Београда, 50. г. емисије „Код два бела голуба“, „за дугогодишњу успешну сарадњу и заједнички рад на представљању и очувању културне, научне, историјске и укупне уметничке баштине“(2018);
- Захвалнице Града Београда за залагање на пољу очувања српске и европске културне баштине („Дана Европске баштине“ (2012, 2013, 2014, 2015, 2016).
- Грамоту, признања и захвалности Саборне цркве у Београду за премијерно извођењедела: Ethel Zillhart - Kossovo Serbia”s Hymn of Glory“(2016);[10]
- Захвалницу Гварнеријус, Центра лепих уметности Јована Колунџије (2012) за сарадњу на мастер класу др Арбо Валдме;
- Витеза уметности, Краљевског реда витезова, под покровитељством Књегиње Линде Карађорђевић,
- Захвалницу Матице српске „за сарадњу, помоћ и подршку у остваривању научних,књижевних и културних програма Матице српске“ (1996).
- Захвалница Библиотеке САНУ, за дар којима су обезбеђене збирке САНУ (2022).
- У управном одбору је „Фондације Василије Мокрањац“ као и у европском удружењу „European Historic Houses Association и почасни члан „Кола српских сестара“.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „OXFORD’S BOOK : Successful People of Serbia”. Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" (на језику: српски). Приступљено 30. 7. 2023.
- ^ „Beli dvor... Promocija diska "Srpska kraljevska muzika dinastije Karađorđević" Jasmine Janković”. Headliner. 24. 5. 2017. Приступљено 30. 7. 2023.
- ^ „СЕЋАЊЕ НА РИКАРДА ШВАРЦА: Концерт пијанисткиње Јасмине Јанковић у врњачком Замку културе”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 15. 7. 2023.
- ^ „Srpska kraljevska muzika dinastije Karađorđević - Jasmina Janković - CD izdanje Metropolisa, Beograd, Srbija”. www.metropolismusic.rs (на језику: српски). Приступљено 15. 7. 2023.
- ^ „RTS :: Radio Beograd 1 :: Krojcerova sonata”. www.rts.rs. Приступљено 15. 7. 2023.
- ^ „Beli dvor... Promocija diska "Srpska kraljevska muzika dinastije Karađorđević" Jasmine Janković”. Headliner. 24. 5. 2017. Приступљено 15. 7. 2023.
- ^ „Jasmina Janković”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2023.
- ^ „Srpska kraljevska muzika dinastije Karađorđević - Jasmina Janković - CD izdanje Metropolisa, Beograd, Srbija”. www.metropolismusic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 7. 2023.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Јубиларна 50. додела награде "Златни беочуг"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 15. 7. 2023.
- ^ Сретеновић, Мирјана. „Музичка честитка за Клеопатру Карађорђевић”. Politika Online. Приступљено 15. 7. 2023.
