Краљевство Тондо

Краљевство Тондо; ᜃᜑᜍᜒᜀᜈ᜔ ᜅ᜔ ᜆᜓᜈᜇᜓ; Kaharian ng Tondo; Kerajaan Tundun
	; Територија Краљевства Тондо 10—16. века
Географија
Континент	Азија
Регија	Југоисточна Азија
Земља	Филипини
Главни град	Тондо; (данас дистрикт Маниле); 16° 00′ N 121° 00′ E / 16.000° С; 121.000° И
Друштво
Службени језик	Месни језици стари тагалог; капампанган; бикол; илокано; Пословни језици средњи кинески; стари малајски; Религија / обреди санскрт; пали;
Религија	Прим. религија будизам; Секунд. религије хиндуизам; народна религија; ислам (брунејско покоравање 1500);
Политика
Облик државе	лаканат (монархија)
Лакан; — г. д. — пре 900.	{{{Име владара}}}
— 1558—1571.	Банав Лакан Дула
— 1571—1575.	Сулејман III
— 1575—1587.	Магат Саламат (последњи)
Историја
Историјско доба	гвоздено доба; класична антика; високи средњи век
— Оснивање	око 900-е
— Укидање	1589.
Догађаји
— Дипломатија са Матарамом	; око 900.
— Утврђење мандале	; око 1150.
— Алонова експанзија	; 1200.
— Рат Маџапахит—Лузон	; 1365.
— Дипломатија са Империјом Минг	; 1378.
— Анексија Брунејске империје	; ; 1500.
Географске и друге карактеристике
Валута	пилонситос; златно прстење; бартер;
Земље претходнице и наследнице; Краљевства Тондо
Претходнице:	Наследнице:
Остало
Данас део	државе Филипини

Краљевство Тондо (фил./таг. Kaharian ng Tondo; бај. ᜎᜓᜐᜓ [Lusu] /предкудлит/ · ᜃᜑᜍᜒᜀᜈ᜔ ᜅ᜔ ᜆᜓᜈᜇᜓ /посткудлит/; упрош: 东都; трад: 東都; пин: Dōngdū; малајс. [Kerajaan Tundun] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ); енгл. Kingdom of Tondo, шп. Reino de Tondó, рус. Королевство Тондо), такође познато и као Краљевство Лузон (нем. Luzon-Reich; упрош: 吕宋国; трад: 呂宋國; пин: Lǚsòngguó), Тундо или Тандо, Тундун или Тандан, Тундок или Тандок, Тунг-лио или Дунг-лио, Лусун(г) и Древни Тондо, била је мандала смештена у области залива Манила, тачније северно од реке Пасиг на филипинском острву Лузон.^[3]^[4] Представља једну од насеобина које се помињу као најраније у целокупној историји Филипина, и то у филипинском најранијем познатом писаном документу — Лагунском натпису на бакарној плочи (фил./таг. Inskripsyon sa Binatbat na Tanso ng Laguna, малајс. [Prasasti keping tembaga Laguna] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ); енгл. Laguna Copperplate Inscription, LCI), која потиче из око 900. године нове ере.

Иако је првобитно постојало као индијанизовано хинду краљевство Маџапахит у 10. веку, Тондо је успео да се издвоји и ојача те постане довољно моћан да буде примарна компонента дуговечних древних регионалних трговинских рута преко архипелага, при чему је — између осталог — Тондо имао дипломатске односе и комерцијалне везе с Кином током владавине династије Минг. Тако се Тондо успоставио као један од кључних елемената у трговини која се одвијала преко југоисточне и источне Азије. Пример су трговци и ратници Лузонци (порт. Luções [luˈsõjʃ]; шп. Luzones, енгл. Lucoes), једна од етничких група које су насељавале Лузон (порт. Lução) током 16. века.^[5]^[6]^[7] Регионални утицај Тонда се додатно повећао током периода када је био у савезништву и заједно трговао са брунејским султаном Болкијахом (1485—1524), и то око 1500. Када су Шпанци први пут дошли у Тондо — године 1570, те покорили локалне владаре у области залива Манила — године 1591, а Тондо постао део администрације Маниле (шпанска тврђава изграђена на остацима Коте Селудонг), раздобљу независне политике мандале Тондо дошао је крај. Овако покорени Тондо је под истим именом наставио да постоји све до данас, али као дистрикт филипинске престонице Маниле.

Напис на лагунској бакарној плочи (око 900)

Пут свиле, мрежа караванских путева за повезивање средоземља с југоисточном Азијом, пролазио је и кроз древни Тондо

Пилонситос, златно грумење са бајбајинским словима Ma, коришћено је као једна од првих ’валута’ поред златног прстења

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Tondo Sultanate (Tongdo, Ytondo, Tundun, Tung-lio)”. globalsecurity.org. Архивирано из оригинала 24. октобар 2016. г. Приступљено 19. новембар 2016.
^ „Republic of the Philippines, Province of Quezon, Municipality of Mauban: History”. elgu2.ncc.gov.ph. Архивирано из оригинала 29. септембар 2007. г. Приступљено 19. новембар 2016.
^ Schliesinger, Joachim (2016). „Dari Origin of Man in Southeast Asia”. Origin of Man in Southeast Asia 4: Early Dominant Peoples of the Maritime Region. IV. Booksmango. стр. 71. ISBN 978-1-63323-728-5. Приступљено 19. новембар 2016.
^ Abinales, Patricio N.; Amoroso, Donna J. (2005). State and Society in the Philippines. Maryland: Rowman and Littlefield. Архивирано из оригинала 24. јул 2015. г. Приступљено 19. новембар 2016.
^ Pires, Tomé (1944). A suma oriental de Tomé Pires e o livro de Francisco Rodriguez: Leitura e notas de Armando Cortesão [1512–1515]. Превод: Cortesao, Armando. Cambridge: Hakluyt Society.
^ Lach, Donald Frederick (1994). „Chapter 8: The Philippine Islands”. Asia in the Making of Europe. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46732-0.
^ Reid, Anthony (1995). „Continuity and Change in the Austronesian Transition to Islam and Christianity”. Ур.: Bellwood, Peter; Fox, James J.; Tryon, Darrell. The Austronesians: Historical and comparative perspectives. Canberra: The Australian National University, Department of Anthropology. Архивирано из оригинала 2. септембар 2007. г. Приступљено 19. новембар 2016.

Литература[уреди | уреди извор]

Joaquin, Nick (1988). Culture and History. Pasig City: Anvil Publishing, Inc. стр. 411. ISBN 971-27-1300-8.
Jocano, F. Landa (2001). Filipino Prehistory: Rediscovering Precolonial Heritage. Quezon City: Punlad Research House, Inc. ISBN 971-622-006-5.
Scott, William Henry (1992). Looking for the Prehispanic Filipino. Quezon City: New Day Publishers. ISBN 971-10-0524-7.
Ongpin Valdes, Cynthia. „Pila in Ancient Times”. Treasures of Pila. Pila Historical Society Foundation Inc.
Santiago, Luciano. „Pila: The Noble Town”. Treasures of Pila. Pila Historical Society Foundation Inc.

Болкијахова ера

National Day of Brunei Darussalam (Editorial, 2005). Manila Bulletin. 23. фебруар 2006. Архивирано из оригинала 17. фебруар 2009. г.
Laput, Ernesto. „The first invader was a neighbor: Ang Unang Conquistador”. Pinas: Munting Kasaysayan ng Pira-pirasong Bayan. Elaput.com.

Шпанска ера

Alabastro, Tony (29. април 2002). „Soul of the Walled City (Brief History of Intramuros)”. Архивирано из оригинала 6. септембар 2006. г.
Flores, Wilson Lee (22. фебруар 2005). Proud to be a Tondo Boy. The Philippine Star.
Joaquin, Nick (1983). The Aquinos of Tarlac: An Essay on History as Three Generations. Manila, Philippines: Solar Publishing Corporation. Архивирано из оригинала 2. април 2006. г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Kingdom of Tondo (језик: енглески)
The Kingdom of Tondo: History (језик: енглески)
Kingdom of Tondo: Notable Monarchs of Tondo (језик: енглески)
Legazpi, Reino de Tondo y Los Corsarios de los Mares del Sur (језик: шпански)

14° 37′ 38″ N 120° 58′ 17″ E / 14.62722° С; 120.97139° И

[globalsecurity.org-1] „Tondo Sultanate (Tongdo, Ytondo, Tundun, Tung-lio)”. globalsecurity.org. Архивирано из оригинала 24. октобар 2016. г. Приступљено 19. новембар 2016.

[elgu2.ncc.gov.ph-2] „Republic of the Philippines, Province of Quezon, Municipality of Mauban: History”. elgu2.ncc.gov.ph. Архивирано из оригинала 29. септембар 2007. г. Приступљено 19. новембар 2016.

[Schliesinger-3] Schliesinger, Joachim (2016). „Dari Origin of Man in Southeast Asia”. Origin of Man in Southeast Asia 4: Early Dominant Peoples of the Maritime Region. IV. Booksmango. стр. 71. ISBN 978-1-63323-728-5. Приступљено 19. новембар 2016.

[4] Abinales, Patricio N.; Amoroso, Donna J. (2005). State and Society in the Philippines. Maryland: Rowman and Littlefield. Архивирано из оригинала 24. јул 2015. г. Приступљено 19. новембар 2016.

[Pires-5] Pires, Tomé (1944). A suma oriental de Tomé Pires e o livro de Francisco Rodriguez: Leitura e notas de Armando Cortesão [1512–1515]. Превод: Cortesao, Armando. Cambridge: Hakluyt Society.

[Lach-6] Lach, Donald Frederick (1994). „Chapter 8: The Philippine Islands”. Asia in the Making of Europe. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46732-0.

[Reid-7] Reid, Anthony (1995). „Continuity and Change in the Austronesian Transition to Islam and Christianity”. Ур.: Bellwood, Peter; Fox, James J.; Tryon, Darrell. The Austronesians: Historical and comparative perspectives. Canberra: The Australian National University, Department of Anthropology. Архивирано из оригинала 2. септембар 2007. г. Приступљено 19. новембар 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]