Кристофер Хиченс
Кристофер Хиченс | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Кристофер Ерик Хиченс |
Датум рођења | 13. април 1949. |
Место рођења | Портсмут, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 15. децембар 2011.62 год.) ( |
Место смрти | Хјустон, САД |
Кристофер Ерик Хиченс (енгл. Christopher Hitchens; Портсмут, 13. април 1949 — Хјустон, 15. децембар 2011) је био англеско-амерички писац, новинар, књижевни, религијски и друштвени критичар.
Писањем се бавио више од четири деценије[1]. Писао је колумне за Vanity Fair, The Atlantic, Slate, World Affairs, The Nation и Free Inquiry. Често је гостовао у разним емисијама и на предавањима о религији.
Биографија
[уреди | уреди извор]Кристофер Ерик Хиченс је рођен у Портсмуту, Енглеска, 13. априла 1949. Иако је задржао британско држављанство, постао је америчким грађанин на степеницама Џеферсоновог споменика на свој 58. рођендан, 13. априла 2007. Његова последња књига Hitch-22: А Memoir, објављена у јуну 2010. На турнеји којом је промовисао књигу откривен му је рак једњака, о чему је врло отворено писао[2].
Брат Кристофера Хиченса, Питер Хиченс је такође познати новинар, који пише колумне за Daily Mail.
Професионална каријера
[уреди | уреди извор]Хиченс је познат по својим оштрим критикама јавних личности, међу којима су и Хенри Кисинџер, Бил Клинтон, Хилари Клинтон, Мајка Тереза и четрнаести Далај Лама[3]. Захваљујући свом агресивном стилу дебатовања, постао је уједно хваљена и контроверзна фигура. У почетку своје каријере политичког посматрача и полемичара истакнуо се у новинама и часописима с леве стране политичког спектра у Уједињеном Краљвству и Сједињеним Државама. Године 1989, се започео дистанцирати од уходане левице, након по његовим речима „млаке реакције“ европске левице на фатву за убиство Салмана Рушдија. Терористички напади 11. септембра 2001. су оснажили његову подршку интервенционистичкој спољној политици Сједињених Држава, и гласну критику онога што је називао „фашизмом с исламским лицем“. Због многих чланака у којима изражава подршку Рату у Ираку проглашен је неоконзервативцем те стекао пежоративни надимак Блиткон, док он сам инсистира да није „конзервативац било које врсте“[4].
Хиченс је био један од носитеља покрета "Новог атеизма". Себе је описивао као антитеисту, и верника у филозофске вредности просвјетитељства.[5] Тврди да би особа „могла бити атеиста и прижељкивати да је веровање у бога исправно“, али да је „антитеист, термин за којег желим да уђе у циркулацију, неко коме је драго да не постоје докази за такву тврдњу"[6]. Верује да је концепт бога или врховног бића тоталитарно веровање које уништава личну слободу, те да би слободни израз у научна достигнућа требало да замени религију као средство подучавања етике и дефинисања људске цивилизације. Хиченс често говори против аврамских религија или како их он зове “три велика монотеизма” (јудаизам, хришћанство и ислам).
Критици религије посветио је свој бестселер из 2007, Бог није велики. У књизи Бог није велики проширио је критику на све религије, укључујући и оне које су ретко критиковане од стране западних секулариста као што су хиндуизам и неопаганизам. „Бог није велики“ је била номинована за америчку награду National Book Award 2007. године.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Хиченс је био врло плодан писац.
- 1984 Cyprus. Quartet. Revised editions as Hostage to History: Cyprus from the Ottomans to Kissinger, 1989 (Farrar, Straus & Giroux) and 1997 (Verso)
- 1987 Imperial Spoils: The Curious Case of the Elgin Marbles , Hill and Wang
- 1988 Blaming the Victims: Spurious Scholarship and the Palestinian Question Verso. ISBN 978-0-86091-887-5. Reissued, 2001
- 1988 Prepared for the Worst: Selected Essays and Minority Reports Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-7867-7.
- 1990 The Monarchy: A Critique of Britain's Favorite Fetish, Chatto & Windus Ltd
- 1990 Blood, Class and Nostalgia: Anglo-American Ironies, Farrar Straus & Giroux (T) (June 1990)
- 1993 For The Sake Of Argument, Verso
- 1995 The Missionary Position : Mother Teresa in Theory and Practice, Verso
- 1997 The Parthenon Marbles: The Case for Reunification, Verso
- 1999 No One Left to Lie To: The Values of the Worst Family, Verso
- 2000 Unacknowledged Legislation: Writers in the Public Sphere, Verso
- 2001 The Trial of Henry Kissinger. Verso.
- 2001 Letters to a Young Contrarian, Basic Books
- 2002 Why Orwell Matters also Orwell's Victory. . Basic Books. ISBN 978-0-465-03050-7.
- 2003 A Long Short War: The Postponed Liberation of Iraq. Plume/Penguin Group. ISBN 978-0-452-28498-2.
- 2004 Love, Poverty, and War: Journeys and Essays, Thunder's Mouth. . Nation Books. ISBN 978-1-56025-580-2.
- 2005 Thomas Jefferson: Author of America. . Eminent Lives/Atlas Books/HarperCollins Publishers. ISBN 978-0-06-059896-9.
- Thomas Paine's Rights of Man: A Biography. Atlantic Monthly Press. 2006. ISBN 978-0-87113-955-9.
- 2007 God Is Not Great: How Religion Poisons Everything. . Twelve/Hachette Book Group USA/Warner Books. ISBN 978-0-446-57980-3. / Published in the UK as God is not Great: The Case Against Religion. . Atlantic Books. ISBN 978-1-84354-586-6.
- 2008 Christopher Hitchens and His Critics: Terror, Iraq and the Left. . New York University Press. ISBN 978-0-8147-1687-8.
- 2008 Is Christianity Good for the World?—A Debate. ISBN 978-1-59128-053-8.
- 2010 Hitch-22: A Memoir, Twelve. ISBN 978-0-446-54033-9.
- 2011 Arguably: Essays by Christopher Hitchens, Twelve. UK edition as Arguably: Selected Prose, Atlantic. ISBN 978-1-4555-0277-6. /. ISBN 978-1-4555-0277-6.
- 2012 Mortality, Twelve. ISBN 978-1-4555-0275-2. /. ISBN 978-1-4555-0275-2. UK edition as Mortality. . Atlantic Books. ISBN 978-1-84887-921-8. /. ISBN 978-1-84887-921-8.
- 2015 And Yet...: Essays, Simon & Schuster. ISBN 978-1476772066.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Christopher Hitchens In Depth Book TV, 2. септембра 2007, Приступљено 21. 3. 2011.
- ^ Topic of Cancer Vanity Fair, септембар 2010, Приступљено 21. 3. 2011.
- ^ The fanatic, fraudulent Mother Theresa Slate, 20. октобра 2003, Приступљено 21. 3. 2011.
- ^ Eaton, George Interview: Christopher Hitchens New Statesman, 12. јула 2010, Приступљено 21. 3. 2011.
- ^ Наши узори, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Andre Mayer Nothing Sacred: Journalist and provocateur Christopher Hitchens picks a fight with God CBC, 14. маја 2007, Приступљено 21. 3. 2011.