Озаљ
Озаљ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Карловачка |
Становништво | |
Становништво | |
— 2001. | 7.932 |
— густина | 44,21 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 36′ 46″ С; 15° 28′ 40″ И / 45.61286970282555° С; 15.477857459621404° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 179,40 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Гордана Липшинић |
Поштански број | 47280 Озаљ |
Позивни број | + 385 (0)47 |
Регистарска ознака | KA |
Озаљ је град у Хрватској у Карловачкој жупанији. Према попису из 2001. Озаљ је имао 7.932 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Стари град Озаљ изграђен је на литици изнад реке Купе која на том месту излази из сутјеске и улази у отворенију долину. Овдје су се у прошлости као и данас укрштали путеви према Жумберку, Покупљу и Долењској, (Словенија).
Град је само 15-так километара удаљен од Словеније: са градовима Метликом (око 15 km), Чрномељем (око 30 km) и Новим Местом (око 35 km) добро је повезан како путевима тако и жељезницом. Стога има добре услове за међудржавну пограничну сарадњу.
Озаљ данас има основе и за развој туризма, нарочито културно-историјског и излетничког карактера. У граду се налази купалиште на реци Купи
- Географска ширина и дужина — 45°36' СГШ 15°28' ИГД
- Број становника (попис 2001) — 7.932
- Густина насељености — 44,21 становник на km²
- Површина — 179,4 km²
- Реке — Купа, Добра
- Количина падавине — од 1.000 до 1.400 mm
- Највиши врхови — Воденица 537 m, Света Гера 1.178 m
- Заштитник — Свети Вид
- Први спомен града — 1244. године
- Статус града — 1996. године
Становништво
[уреди | уреди извор]Насеље се почело развијати испод старога града, а Град Озаљ, по попису из 2001. године, има 7.932 становника. Од укупног становништва чак је 27% дневних миграната – највише у петнаестак километара удаљени Карловац са којим постоји друмска и железничка веза.
Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]Националност[1] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 1.164 | 1.184 | 599 | 217 | 216 | 163 | 229 | 140 | 158 | 145 | 137 | 136 | 145 | 165 | 229 |
- напомене:
У 1981. повећано за делове подручја насеља Врховачки Сопот, Лукшићи Озаљски, Подграј и Солдатићи, у којима је и садржан део података од 1857. до 1971.
Озаљ (насељено место), национални састав
[уреди | уреди извор]Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Хрвати | 1.089 (91,97%) | 573 (95,65%) | 193 (88,94%) | 197 (91,20%) |
Срби | 49 (4,13%) | 10 (1,66%) | 7 (3,22%) | 9 (4,16%) |
Југословени | 16 (1,35%) | 6 (1,00%) | 0 | 0 |
остали и непознато | 30 (2,53%) | 10 (1,66%) | 17 (7,83%) | 10 (4,62%) |
Укупно | 1.184 | 599 | 217 | 216 |
У табели национални састав за пописне године 1961. и 1971. нису обухваћени 1981. године насељу Озаљ припојени делови насеља Врховачки Сопот, Лукшићи Озаљски, Подграј и Солдатићи. Податке и напомену видети под наведеним насељима.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Озаљ је имало 1.184 становника, следећег националног састава:
Историја
[уреди | уреди извор]Град се први пут помиње 1244. године као слободни краљевски град. Од краја 14. века (1398) у власништву је Франкопана из чијих је руку родбинским везама 1550. прешао под породицу Зрински која је остала власник града све до 1671. године.
Колико је Озаљ везан за Зринске и Франкопане, говори и податак да је за Дан града одређен 30. август — као успомена на догађај из 1671. када су погубљена двојица највећих хрватских племића.
Споменици и знаменитости
[уреди | уреди извор]Средњовјековни град Озаљ, смештен на клисури изнад реке Купе; преправљен у дворац у 18. веку.
У Озаљу је на Купи изграђена и једна од првих хидроелектрана у Хрватској – 1908. почела је снабдевази енергијом индустријске погоне, али није послужила развоју озаљске индустрије, него карловачке. Неоренесансна зграда хидроелектране културни је споменик.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација града (језик: хрватски)
- Незванична презентација града (језик: хрватски)
- touri-site