Пређи на садржај

Олово-нитрат

С Википедије, слободне енциклопедије
Олово-нитрат
Називи
IUPAC назив
Олово(II)-нитрат
Други називи
Олово-динитрат
Плумбо-нитрат
Идентификација
ECHA InfoCard 100.030.210
MeSH Lead+nitrate
RTECS OG2100000
Својства
Pb(NO3)2
Моларна маса 331,2 g/mol
Агрегатно стање Бела чврста супстанца без мириса
Густина 4,53 g/cm³
Тачка топљења Разлаже се на 290–470 °C
52 g/100 ml (20 °C)
Растворљивост у азотној киселини
у етанолу
у метанолу

нерастворан
1 g/2500 ml
1 g/75 ml
Структура
Кристална решетка/структура кубична
Геометрија молекула куб-октаедар
Опасности
Токсичан (T)
Опасан за животну средину (N)
R-ознаке R61, R20/22, R33,
R62, R50/53
S-ознаке S53, S45, S60, S61
NFPA 704
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони
Олово(II)-хромат
Олово(II)-сулфид
Други катјони
Натријум-нитрат
Магнезијум-нитрат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Олово-нитрат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Pb(NO3)2.

Добијање

[уреди | уреди извор]

Настаје дејством азотне киселине на метал, оксид или карбонат.[1]

Физичко-хемијске особине

[уреди | уреди извор]

Ово је со коју чине бели, правилни октаедарски кристали који не садрже воду (анхидровани). При загревању се распада на оловну глеђ, азот-диоксид и кисеоник.[1][2][3]

Управо својство ове соли да се при загревању распада понекад се користи за добијање азот-диоксида[1]:

Pb(NO3)2 → 2PbO + 4NO2 + O2
  1. ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]