Пожаревачки мир

Границе дефинисане Пожаревачким миром на подручју данашње Србије

Границе дефинисане Пожаревачким миром на подручју данашње БиХ

Пожаревачки мир је мир потписан 21. јула 1718. у Пожаревцу између Аустрије и Венеције с једне и Османског царства са друге стране.

Потписници мировног споразума

Потписе на Пожаревачки мир ставили су:

• Силиндар Ибрахим–ага и Мехмед–ефендија у име Ахмеда III, султана Отоманског царства
• Сер Роберт Сатон у име Џорџа I, краља Велике Британије и Ирске, принц-електор електората Хановер (Брунсвик-Линебург)
• Генерал Демијан Хуго Фон Вирмонт у име Карла VI из династије Хабзбург, цара Светог римског царства
• Вендрамино Бјанки, дипломата из Падове и секретар Сената Млетачке републике
• Гроф Џејмс Колијер, амбасадор Низоземске републике при Порти
• Барон Михаел де Талман, амбасадор Карла VI при Порти
• Господин витез Карло Руцини, амбасадор Ђованија II Корнара, дужда Млетачке републике

Од 1714. до 1718. Турци су успешно водили ратове против Венеције у Грчкој и на Криту, али поразима код Петроварадина 1716, Темишвара и Београда 1717. од стране аустријске војске предвођене Еугеном Савојским.

Османско царство је изгубило Тамишки Банат, северну Србију, северну Босну и Малу Влашку. Венецији је изгубила поседе на Пелопонезу и Криту које је добила миром у Карловцима 1699. али је задржала Јонска острва и Далмацију.

Мир је трајао до новог рата Аустрије и Турске и мира у Београду 1739. када се нови аустријско-турски рат завршио неповољно по Аустрију и када је изгубила северну Србију, северну Босну, Београд и Малу Влашку.

Галерија

Представа потписивања споразума представљена је у Етно парку Тулба у Пожаревцу.

• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Аустријско-турски рат (1716—1718)
• Турско-млетачки рат (1714—1718)
• Краљевина Србија (1718—1739)

Литература

• Веселиновић, Рајко (1986). „Србија под аустријском влашћу 1718-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 106—162. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 62—77. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191. 
• Ingrao, Charles; Samardžić, Nikola; Pešalj, Jovan, ур. (2011). The Peace of Passarowitz, 1718. West Lafayette: Purdue University Press. 
• Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Поповић, Душан Ј. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718-1739). Београд: Српска књижевна задруга. 
• Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105. 
• Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт. 
• Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVIII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 229—499. 
• Форишковић, Александар (1986). „Политички, правни и друштвени односи код Срба у Хабсбуршкој Монархији”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 233—305. 

Спољашње везе

• Пројекат Растко: Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Бања Лука-Београд, 1997.
• Три века Пожаревачког мира („Политика”, 19. јул 2018)