Радивоје Манић
| Радивоје Манић | |||
|---|---|---|---|
 Радивоје Манић 2012. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Радивоје Манић | ||
| Надимак | Раде | ||
| Датум рођења | 16. јануар 1972. | ||
| Место рођења | Пирот, СФРЈ | ||
| Висина | 1.82 | ||
| Позиција | нападач | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1988–1991 1991–1992 1992 1992–1993 1993–1995 1996–2002 1998 2003–2004 2003 2004–2005 2006 2006–2007 2007 |
ФК Раднички Пирот ФК Раднички Ниш →ФК Дубочица ФК Раднички Пирот ФК Раднички Ниш ФК Бусан Ипарк →ФК Серезо Осака ФК Раднички Пирот →ФК Напредак ФК Инчеон ФК Раднички Пирот ФК Севојно →ФК Младеновац Укупно |
77 6 12 30 69 172 17 17 12 25 5 15 11 468 |
(34) (0) (6) (15) (35) (53) (7) (8) (1) (9) (0) (4) (3) (175) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1997 | Југославија | 1 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 2011 2011–2012 2012–2013 |
ФК Цар Константин ФК Раднички Пирот ФК Балкански | ||
Радивоје Манић (Пирот, 16. јануар 1972) је бивши српски фудбалер и фудбалски тренер.
Каријера[уреди | уреди извор]
Фудбалску каријеру започео је у ФК Раднички Пирот (1988—1991), а након тога играо је као позајмљен играч за ФК Дубочица из Лесковца (1991—1992). Као фудбалер, афирмисао се у дресу ФК Раднички Ниш где је у сезони 1994/1995. био први стрелац тима са 19 погодака.
Зиме 1996. године потписао је уговор за корејски клуб ФК Бусан Ипарк (тада Бусан Даеву Ројалс), са којим је освојио три титуле првака Јужне Кореје и у клубу остао до 2002. године. Проглашен је фудбалером сезоне Корејске лиге 1997. године. Наступао је и за ФК Инчетон у периоду од 2004—2005. године.
Добијањем држављанства Јужне Кореје, Манић је постао тек четврти фудбалер који је постао држављанин ове земље, са корејским именом Манисан. У дресу ФК Серезо Осака на 17 утакмица постигао је 7 голова[1].
Репрезентација[уреди | уреди извор]
За фудбалску репрезентацију Југославије одиграо је једну утакмицу. Због повреда неколико фудбалера, позван је у тим. Ушао је пред крај сусрета против фудбалске репрезентације Јужне Кореје (1:1), заменивши Вука Рашовића. Због играња неколико минута за репрезентацију Југославије, изгубио је право да наступа за фудбалску репрезентацију Јужне Кореје, која се спремала за Светско првенство 2002. године, на коме је стигла до полуфинала.
Крај каријере[уреди | уреди извор]
Након дугог низа година играња у Јужној Кореји, Манић се у неколико наврата враћао у родни Пирот и ФК Раднички Пирот, где је започео фудбалску каријеру и за који је одиграо највише утакмица. Наступао је још и за ФК Напредак Крушевац (2003–2004), ФК Севојно (2006), а каријеру је завршио у ФК Младеновац (2007). године.
Фудбалску каријеру окончао је због саобраћајне несреће у јулу 2007. године код Беле Паланке. Након тога остао је у фудбалу као тренер и предводио ФК Цар Константин (2011), ФК Раднички Пирот (2011–2012)[2][3] и ФК Балкански (2012–2013) из Димитровграда[4].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Manić Radivoje - statistika”. reprezentacija.rs. 4. 2. 2014. Архивирано из оригинала 16. 01. 2017. г. Приступљено 11. март 2015.
- ^ „Rade Manić novi trener pirotskog Radničkog”. juznevesti.com. 4. 11. 2011. Приступљено 22. 4. 2016.
- ^ „Pirotski Radnički ostao bez trenera”. juznevesti.com. 27. 3. 2012. Приступљено 22. 4. 2016.
- ^ „Balkanski osvojio Kup”. juznevesti.com. 4. 5. 2013. Приступљено 22. 4. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Радивоје Манић на сајту reprezentacija.rs
- Радивоје Манић на сајту националних фудбалским тимова
