Пређи на садржај

Роанда

Координате: 44° 10′ 13″ С; 21° 22′ 27″ И / 44.170333° С; 21.374166° И / 44.170333; 21.374166
С Википедије, слободне енциклопедије
Роанда
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаСвилајнац
Становништво
 — 2022.324
Географске карактеристике
Координате44° 10′ 13″ С; 21° 22′ 27″ И / 44.170333° С; 21.374166° И / 44.170333; 21.374166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина220 m
Роанда на карти Србије
Роанда
Роанда
Роанда на карти Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаSV

Роанда је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2022. има 324 становника (према попису из 2011. било је 460 становника).[1]

Атар села се простире на 1240 хектара од чега је 20% необрадиво под шумама и ливадама. Делови атара су: Било, Браневац, Бусија, Валога, Врба, Градиште, Дугачко поље, Дутар, Ђаковица, Јазвине, Коса, Криваја, Крушаре, Лужак, Пољана, Равна гора, Слатина, Туњевац, Хајдучки поток и Црквиште. Делови села су добили назив по неким карактеристикама родова и местима одакле су се становници доселили: Скокицки, Станкицки, Радовански, Тешицки и Кушљански.

Роанда спада у ред брдско-клисурских насеља и смештена је са обе стране роаначког потока који извире у атару Кушља. Село је моравско-ресавског типа. Кроз насеље води један шири, главни пут који је испресецан са више споредних. Окућнице у центру су површински мање а иза периферних кућа су њиве.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Роанда живи 478 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (46,1 код мушкараца и 50,1 код жена). У насељу има 184 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.176
1953. 1.174
1961. 1.189
1971. 1.099
1981. 1.097
1991. 1.001 669
2002. 572 1.003
2011. 460
2022. 324
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
568 99,30%
Румуни
  
2 0,34%
Словенци
  
1 0,17%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Према подацима из 1926. године у месту су живели родови:[5]

На источној страни потока су:

  • Скокићи (15 к., Св. Јован), дошли око 1830. г. из Миливе.
  • Вучковићи (25 к., Св. Никола), староседеоци.
  • Тошићи (15 к., Св. Никола), не зна се одакле су.
  • Нинковићи (10 к., Св. Никола), староседеоци.
  • Миладиновићи (9 к., Св. Никола), староседеоци.

На западној страни потока су:

  • Степановићи (5 к., Св. Лазар), дошли из врањске околине.
  • Кушљићи - Бугарчићи (15 к., Св. Јован), дошли из врањске околине (први се доселио неки врећар на кусош коњу).
  • Обадовићи (10 к., Св. Никола), дошли око 1830. г. из пожаревачке Добрња.
  • Радовановићи (20 к., Св. Трифун и Св. Арханђел), доселили се од Ђаковице.
  • Станкићи - Косовци (37 к., Св. Никола), дошли са Косова.
  • Миловановићи (6 к., Св. Никола), не зна се одакле су.
  • Ковачићи (Живановићи) (6 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се из Велчиког Поповића. приликом помештања села. Род су са Ковачићима из Великог Поповића.
  • Ђорђевићи (6 к., Благовести). дошли из Хомоља, по пореклу су Власи, али су примили све српско.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Једно од знаменитости Роанде је православна црква посвећена св. Марији Магдалени која је саграђена по узору на цркву манастира Раванице.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]