Светско универзитетско дебатно првенство

С Википедије, слободне енциклопедије

Светско универзитетско дебатно првенство (енгл. World Universities Debating Championship, WUDC) је највеће дебатно такмичење и један од највећих годишњих међународних студентских догађаја на свету. Формат турнира је британски парламентарни, а главни језик на којем се дебатује је енглески. Светски универзитетски дебатни Савет сваке године бира домаћина (универзитет или дебатну институцију) за идућу годину. Жаргонски назив турнира је “Светско”, а победници турнира добијају титулу “светског првака”.

Организација[уреди | уреди извор]

Првенство се обично одржава у данима након католичког Божића, јер су првобитни турнири одржавани у земљама које у то време имају празнични распуст. Иако многе земље које су касније постале учеснице не славе Божић, датум је остао исти. У протеклих неколико година, девет прелиминарних рунди првенства се одржавало од 29. до 31. децембра, елиминационе рунде су почињале 2. јануара, а велико финале 3. јануара.

Укупан број тимова на првенству већ неко време варира између 150 и 400, у зависности од капацитета домаћина. Заједно са судијама и организаторима, то укључује 500 до 1000 учесника укупно, са око 90 соба за дебатовање и састанке.

Правила[уреди | уреди извор]

Првенство почиње са девет прелиминарних рунди, са системом “упаривања по рангу” како турнир одмиче, гледајући да се у собама налазе тимови који су исте снаге. У свакој дебатној соби дебатују два тима у улози “владе” и два тима у улози “опозиције”. Процес рангирања и бодовања тимова познат је као “табинг”. Бодовање тимова врше судије, које углавном чине студенти или бивши студенти институција које се такмиче и имају дебатно искуство, тако што враћају “белоте” (листиће) са бодовима судијском тиму. Судијски тим води Главни судија којем помажу један или више заменика. Заменици нису чланови институције која је домаћин турнира.

Девет прелиминарних рунди се завршава “брејком”, када се врши прозивка тимова који настављају такмичење и иду у елиминационе рунде. Традиционално, прозивка се врши за време новогодишње ноћи, мада подлеже сатници самог турнира. У осмину финала пролазе 32 тима, а системом елиминације по два тима из сваке собе иду даље у четвртфинале, полуфинале и велико финале. Док је у прелиминарним рундама обично ангажовано по троје судија, у елиминационим суди петоро, а у финалу седам судија.

Постоје посебни брејкови за тимове којима је енглески језик секундарни (енгл. English-as-a-second language, ESL), за тимове којима је енглески језик страни (енгл. English-as-a-foreign language, EFL).

Претходна такмичења[уреди | уреди извор]

Организатори и победници[уреди | уреди извор]

Година Број тимова Организатор Победник Победник ЕСЛ Победник ЕФЛ
2019. 268 Јужноафричка Република Универзитет у Кејптауну Аустралија Универзитет у Сиднеју Израел Хебрејски универзитет у Јерусалиму Јапан Кеио универзитет
2018. 394 Мексико Мексичка дебатна асоцијација Сједињене Америчке Државе Универзитет Харвард Енглеска Универзитет у Оксфорду Шпанија Понтификални универзитет Комиљас
2017. 394 Холандија Дебатна удружења Холандије Аустралија Универзитет у Сиднеју Израел Универзитет у Тел Авиву Србија Универзитет у Београду
2016. 398 Грчка Америчка пољопривредна школа у Солуну Сједињене Америчке Државе Универзитет Харвард Филипини Универзитет Де Ла Сале Грчка Атински политехнички универзитет
2015. 440 Малезија Технолошки Универзитет МАРА Аустралија Универзитет у Сиднеју Хонгконг Кинески универзитет у Хонг Конгу Пољска Универзитет Адам Мицкјевич
2014. 372 Индија Државна правна школа Универзитета Индије Сједињене Америчке Државе Универзитет Харвард Индонезија Исламски универзитет Бандунг Њемачка Берлинска дебатна унија
2013. 387 Њемачка Берлинска дебатна унија Аустралија Универзитет Монаш Бангладеш БРАЦ Универзитет Португалија Универзитет у Порту
2012. 360 Филипини Универзитет Де Ла Сале Аустралија Универзитет Монаш Израел Универзитет у Тел Авиву Јужна Кореја Евха женски Универзитет
2011. 316 Боцвана Универзитет Боцване Аустралија Универзитет Монаш Израел Универзитет у Хаифи Јапан Универзитет у Токију
2010. 316 Турска Коч Универзитет Аустралија Универзитет у Сиднеју Израел Универзитет у Тел Авиву Русија Московски државни институт међународних односа
2009. 316 Република Ирска Универзитет у Корку Енглеска Универзитет у Оксфорду Румунија Универзитет Бабеш-Бољаи Литванија Универзитет у Вилњусу
2008. 396 Тајланд Асумпшон Универзитет у Бангкоку Енглеска Универзитет у Оксфорду Холандија Слободни Универзитет у Амстердаму Јапан Кејо Универзитет
2007. 344 Канада Универзитет Британске Колумбије Аустралија Универзитет у Сиднеју Малезија Острвски међународни Универзитет у Малезији Кина Ћингхуа Универзитет
2006. 324 Република Ирска Универзитет у Корку Канада Универтитет у Торонту Холандија Еразмус Универзитет у Ротердаму
2005. 312 Малезија Мултимедија Универзитет Канада Универзитет у Отави Малезија Национални Универзитет Малезије
2004. 304 Сингапур Нанјанг Технолошки Универзитет Енглеска Почасно удружење Средњег Храма Сингапур Национални Универзитет Сингапура
2003. 193 Јужноафричка Република Универзитет у Стеленбошу Енглеска Универзитет у Кембриџу Сингапур Национални Универзитет Сингапура
2002. 228 Канада Универзитет у Торонту Сједињене Америчке Државе Универзитет у Њујорку Израел Хебрејски Универзитет у Јерусалиму
2001. 284 Шкотска Универзитет у Глазгову Аустралија Универзитет у Сиднеју Филипини Атенео де Манила Универзитет
2000. 204 Аустралија Универзитет у Сиднеју Аустралија Универзитет Монаш Сингапур Национални Универзитет Сингапура
1999. 171 Филипини Атенео де Манила Универзитет Аустралија Универзитет Монаш Филипини Универзитет Санто Томас
1998. 292 Грчка Дири Колеџ Енглеска Почасно удружење Сиве Крчме Индија Удружење Свети Стефан
1997. 177 Јужноафричка Република Универзитет у Стеленбошу Шкотска Универзитет у Глазгову Сингапур Национални Универзитет Сингапура
1996. 247 Република Ирска Универзитет у Корку Аустралија Маквари универзитет Грчка Дири Колеџ
1995. 243 Сједињене Америчке Државе Универзитет Принстон Аустралија Универзитет у Новом Јужном Велсу Сингапур Нанјанг Технолошки Универзитет
1994. Аустралија Универзитет у Мелбурну Шкотска Универзитет у Глазгову Јужноафричка Република Универзитет у Стеленбошу
1993. Енглеска Универзитет у Оксфорду Сједињене Америчке Државе Универзитет Харвард Индија Универзитет у Делхију
1992. Република Ирска Тринити Колеџ у Даблину Шкотска Универзитет у Глазгову
1991. Канада Универзитет у Торонту Канада Универзитет Макгил Индија Универзитет у Делхију
1990. Шкотска Универзитет у Глазгову Сједињене Америчке Државе Универзитет Јејл
1989. Сједињене Америчке Државе Универзитет Принстон Аустралија Универзитет у Сиднеју
1988. 90 Аустралија Универзитет у Сиднеју Енглеска Универзитет у Оксфорду
1987. Република Ирска Универитетски Колеџ Даблин Шкотска Универзитет у Глазгову
1986. 54 Сједињене Америчке Државе Фордам Универзитет Република Ирска Универзитет у Корку
1985. Канада Универзитет Макгил Република Ирска Почасно удружење Краљеве Крчме
1984. Шкотска Универзитет у Единбургу Аустралија Универзитет у Сиднеју
1983. Сједињене Америчке Државе Универзитет Принстон Шкотска Универзитет у Глазгову
1982. Канада Универзитет у Торонту Нови Зеланд Универзитет у Окланду
1981. 43 Шкотска Универзитет у Глазгову Канада Универзитет у Торонту

Најбољи говорници турнира[уреди | уреди извор]

Година Најбољи говорник Универзитет Најбољи говорник ЕСЛ Универзитет Најбољи говорник ЕФЛ Универзитет
2019. Џејмс Стратон Аустралија Универзитет у Сиднеју Ђиђи Џил Енглеска Универзитет у Оксфорду Антонио Фабрегат Марианини Шпанија Понтификални универзитет Камиљас
2018. Дан Лахав Енглеска Универзитет у Оксфорду Дан Лахав Енглеска Универзитет у Оксфорду Себастијан Дасо Шпанија Понтификални универзитет Камиљас
2017. Рафи Маршал Енглеска Универзитет у Оксфорду Амира Наташа Мур Малезија Међународни исламски универзитет Огњен Миладиновић Србија Универзитет у Београду
2016. Мајкл Дун Гоекјиан Србија ПЕП Београд Ајал Хајут Ман Израел Универзитет у Тел Авиву Јун Минџунг Јужна Кореја Универзитет у Сеулу
2015. Ашиш Кумар Енглеска Универзитет у Кембриџу Сајед Садик Малезија Међународни исламски универзитет Иви Ју Кина Универзитет за иностране студије у Пекингу
2014. Еленор Џонс Аустралија Универзитет у Сиднеју Мубарат Васи Малезија Међународни исламски универзитет Хелена Иванов Србија Универзитет у Београду
2013. Крис Бисет Аустралија Универзитет Монаш Мартин Кик Сједињене Америчке Државе Универзитет Харвард Ари Фереира Де Куња Португалија Универзитет у Порту
2012. Бен Волгар Енглеска Универзитет у Оксфорду Омар Ниво Израел Универзитет Тел Авиву Горан Јанкулоски Србија Универзитет у Београду
2011. Виктор Финкел Аустралија Универзитет Монаш Филип Добранић Словенија Универзитет у Љубљани Андреас Лазар Њемачка Универзитет у Штутгарту

Светски универзитетски дебатни Савет[уреди | уреди извор]

Светски универзитетски дебатни Савет се састоји од представника свих земаља који се такмиче на Светском универзитетском дебатном првенству. Свака земља бира једног представника за Савет (председника националне дебатне асоцијације или неко од учесника на Светском). Савет је одговоран за доношење правила и избор следећег домаћина првенства.

Светски Комитет има задатак да решава проблеме током целе године, будући да се Савет састаје једино на првенству. Комитет се састоји од различитих регионалних представника из Африке, обе Америке, Аустралије и Новог Зеланда, Велике Британије, континенталне Европе и Блиског истока. Од 2000. године главни у Светском Комитету је такође председник у Савету. Пре 2000. године, земља домаћина би именовала председника Савета.

Председници Комитета[уреди | уреди извор]

  • 2000. - Омар Салухудин (енгл. Omar Salluhudin) Малезија
  • 2001/02. - Колм Флин (енгл. Colm Flynn) Република Ирска
  • 2002/08. - Јан Лизинг (енгл. Ian Lising) Сједињене Америчке Државе
  • 2008/10. - Нил Харви-Смит (енгл. Neill Harvey-Smith) Енглеска
  • 2010/данас - Сем Гринланд (енгл. Sam Greenland) Аустралија

Савет се раније одликовао чињеницом да седам земаља (САД, Канада, Енглеска, Шкотска, Ирска, Аустралија и Нови Зеланд) има посебан статус. Две трећине од набројаних земаља је било потребно за промену статута првенства, без обзира на укупан број гласова. Временом, како је број чланица растао и како се првенство одржавало у другим земљама, овакав третман је промењен. Данас у Савету јачина гласа варира од 1 до 4 по земљи, у зависности од броја институција које учествују на шампионату.

Наредни домаћин[уреди | уреди извор]

  • 2020. – домаћин Тајланд - град Бангкок - Универзитет Асампшн

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]