Пређи на садржај

Сеоска ласта

С Википедије, слободне енциклопедије

Сеоска ласта
H. rustica
Песма ласте
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Hirundinidae
Род: Hirundo
Врста:
H. rustica
Биномно име
Hirundo rustica
Подврсте

6

Ареал сеоске ласте
  За време сезоне гнежђења
  У току целе године
  Области где зимује
  Breeding range
Синоними
  • Hirundo erythrogaster (Boddaert, 1783)

Сеоска ласта (лат. Hirundo rustica) најраспрострањенија је врста ласте у свету. Гнезди се у Европи, Азији и Северној Америци, а зимује у Африци, јужној Азији, Аустралији и Јужној Америци. Блиско је везана са људима, пошто користи њихове грађевине за изградњу гнезда. Хвата инсекте у лету и храни се њима, те је због тога цењена код човека. У селима постоји дуго укорењено сујеверје везано за убиство ласте, због чега је веома заштићена.

Опис

[уреди | уреди извор]
Сеоска ласта у Немачкој

Одрасли мужјак сеоске ласте дугачак је од 17 до 19 cm, укључујући и 2 до 7 cm дугачка репна пера. Има распон крила од 32 до 34,5 cm и тежи од 16 до 22 g. Има метално-плава леђа, риђ доњи део врата и чело и бео стомак и доњи део тела. Има два продужена пера у репу, који се раздвајају и формирају карактеристичан облик „ластиног репа“. У репу се такође могу уочити и беле пеге.[2]

Женка сеоске ласте је прилично сличног изгледа и величине, али има краћи реп од мужјака, као и мање сјајне боје перја, изузев бељег стомака. Младунци ласте, када добију перје су генерално блеђе риђег лица, више браон и имају краћи реп од одраслих примерака.[3]

Станиште и распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Омиљено станиште сеоске ласте су отворена пространства са ниском вегетацијом, као што су пашњаци, ливаде и оранице, у чијој близини има воде. Ова врста ласте избегава шумовита и стрма подручја, као и подручја са великим бројем грађевина. Присуство објеката, као што су амбари, штале и одводни канали је значајно при одабиру места за прављење гнезда.[2]

Гнезди се на северној хемисфери до надморске висине од 2.700 m,[4] а на Кавказу[2] и Северној Америци,[5] и до 3.000 m. Врста не насељава само пустиње и хладне најсеверније делове континената северне хемисфере. У већем делу свог ареала избегава градове, које у Европи насељава градска ласта (Delichon urbicum). Изузетак је јапанско острво Хоншу, где сеоска ласта у већој мери насељава градска подручја, док сеоска подручја претежно насељава даурска ласта (Cecropis daurica).[6]

Исхрана

[уреди | уреди извор]

По својим прехрамбеним навикама, сеоска ласта је слична другим инсектоједима који се хране у лету (друге врсте ласта и несродних чиопа). Није брз летач, брзина коју достиже у лету је процењена на око 11 m/s - 20 m/s.[7][8]

Сеоска ласта се храни на отвореним површинама[9] на висини од 7 – 8 m изнад површине воде или земље. Често прати животиње, људе и пољопривредне машине, и при томе лови узнемирене инсекте. Повремено хвата плен са површине воде, зидова или биљака.[2]

Гнежђење

[уреди | уреди извор]
Гнездо са птићима
Јаја сеоске ласте (Hirundo rustica)

Мужјаци сеоске ласте се враћају у области где се гнезде пре женки и бирају места за гнезда. Успешност мужјака при одабиру партнера зависи од дужине кракова репа, при чему су женкама привлачнији мужјаци који имају репове са дужим крацима.[2][10]

У јужном делу ареала, сезона гнежђења траје од фебруара или марта до септембра, док у северном делу ареала обично траје од краја маја или почетка јуна до септембра.[11]

Оба пола бране гнездо, али мужјаци су агресивнији и територијалнији.[6] Парови остају заједно до краја живота, али је парење са другим јединкама уобичајено.




Галерија

[уреди | уреди извор]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2012). „Hirundo rustica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ а б в г д Snow, David; Perrins, Christopher M. (editors). "The Birds of the Western Palearctic". concise edition (2 volumes). (1998). pp. 1061–1064
  3. ^ Turner, Angela K.; Rose, Chris. (1989). "Swallows & martins: an identification guide and handbook". pp. 164–169
  4. ^ „BirdLife International Species factsheet: Hirundo rustica”. BirdLife International. Приступљено 6. 12. 2007. 
  5. ^ Dewey, Tanya; Roth, Chava (2002). „Hirundo rustica”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Архивирано из оригинала 10. 12. 2007. г. Приступљено 19. 11. 2007. 
  6. ^ а б Turner, Angela K; Rose, Chris (1989). Swallows & Martins: An Identification Guide and Handbook.
  7. ^ Liechti, Felix; Bruderer, Lukas (15. 8. 2002). „Wingbeat frequency of barn swallows and house martins: a comparison between free flight and wind tunnel experiments” pp. 2461–2467
  8. ^ Park, Kirsty; Rosén, Mikael; Hedenström, Anders (2001). „Kinematics of the barn swallow (Hirundo rustica) over a wide range of speeds in a wind tunnel”. pp. 2741–2750
  9. ^ Turner, Angela (29. 1. 2010). "The Barn Swallow." pp. 41
  10. ^ Saino, Nicola; Romano, Maria; Sacchi; Roberto; Ninni, Paola; Galeotti, Paolo; Møller, Anders Pape (2003). „Do male barn swallows (Hirundo rustica) experience a trade-off between the expression of multiple sexual signals?”. pp. 465–471
  11. ^ Turner, Angela (29. 1. 2010). "The Barn Swallow." pp. 113–114}}

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Сеоска ласта на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сеоска_ласта&oldid=27747411”