Сеоска ласта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сеоска ласта
Landsvale.jpg
Hirundo rustica rustica
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Подред: Passeri
Породица: Hirundinidae
Потпородица: Hirundininae
Род: Hirundo
Врста: H. rustica
Биномијална номенклатура
Hirundo rustica
(Linnaeus, 1758)
Hirundo rustica.png
Ареал сеоске ласте      За време сезоне гнежђења     У току целе године     Области где зимује

Сеоска ласта (лат. Hirundo rustica) је најраспрострањенија врста ласте у свету. Гнезди се у Европи, Азији и Северној Америци, а зимује у Африци, Јужној Азији, Аустралији и Јужној Америци. Блиско је везана са људима, пошто користи њихове грађевине за изградњу гнезда. Хвата инсекте у лету и храни се њима, те је због тога цењена код човека. У селима постоји дуго укорењено сујеверје везано за убиство ласте, због чега је веома заштићена.

Опис[уреди]

Сеоска ласта у Немачкој

Одрасли мужјак сеоске ласте дугачак је од 17 до 19 cm, укључујући и 2 до 7 cm дугачка репна пера. Има распон крила од 32 до 34,5 cm и тежи од 16 до 22 g. Има метално-плава леђа, риђ доњи део врата и чело и бео стомак и доњи део тела. Има два продужена пера у репу, који се раздвајају и формирају карактеристичан облик „ластиног репа“. У репу се такође могу уочити и беле пеге.[2]

Женка сеоске ласте је прилично сличног изгледа и величине, али има краћи реп од мужјака, као и мање сјајне боје перја, изузев бељег стомака. Младунци Ласте, када добију перје су генерално блеђе риђег лица, више браон и имају краћи реп од одраслих примерака.[3]

Станиште и распрострањеност[уреди]

Омиљено станиште сеоске ласте су отворена пространства са ниском вегетацијом, као што су пашњаци, ливаде и оранице, у чијој близини има воде. Ова врста ласте избегава шумовита и стрма подручја, као и подручја са великим бројем грађевина. Присуство објеката, као што су амбари, штале и одводни канали је значајно при одабиру места за прављење гнезда.[2]

Гнезди се на северној хемисфери до надморске висине од 2.700 m,[4] а на Кавказу[2] и Северној Америци,[5] и до 3.000 m. Врста не насељава само пустиње и хладне најсеверније делове континената северне хемисфере. У већем делу свог ареала избегава градове, које у Европи насељава градска ласта (Delichon urbicum). Изузетак је јапанско острво Хоншу, где сеоска ласта у већој мери насељава градска подручја, док сеоска подручја претежно насељава даурска ласта (Cecropis daurica).[6]

Исхрана[уреди]

По својим прехрамбеним навикама, сеоска ласта је слична другим инсектоједима који се хране у лету (друге врсте ласта и несродних чиопа). Није брз летач, брзина коју достиже у лету је процењена на око 11 m/s - 20 m/s.[7][8]

Сеоска ласта се храни на отвореним површинама[9] на висини од 7 – 8 m изнад површине воде или земље. Често прати животиње, људе и пољопривредне машине, и при томе лови узнемирене инсекте. Повремено хвата плен са површине воде, зидова или биљака.[2]

Гнежђење[уреди]

Гнездо са птићима
Јаја сеоске ласте (Hirundo rustica)

Мужјаци сеоске ласте се враћају у области где се гнезде пре женки и бирају места за гнезда. Успешност мужјака при одабиру партнера зависи од дужине кракова репа, при чему су женкама привлачнији мужјаци који имају репове са дужим крацима.[2][10]

У јужном делу ареала, сезона гнежђења траје од фебруара или марта до септембра, док у северном делу ареала обично траје од краја маја или почетка јуна до септембра.[11]

Оба пола бране гнездо, али мужјаци су агресивнији и територијалнији.[6] Парови остају заједно до краја живота, али је парење са другим јединкама уобичајено.

Референце[уреди]

  1. „BirdLife International Species factsheet: Hirundo rustica. BirdLife International. Приступљено 15. 11. 2007. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Snow, David; Perrins, Christopher M. (editors). "The Birds of the Western Palearctic". concise edition (2 volumes). (1998). pp.1061–1064
  3. Turner, Angela K.; Rose, Chris. (1989). "Swallows & martins: an identification guide and handbook". pp. 164–169
  4. „BirdLife International Species factsheet: Hirundo rustica. BirdLife International. Приступљено 6. 12. 2007. 
  5. Dewey, Tanya; Roth, Chava (2002). Hirundo rustica. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2007. Приступљено 19. 11. 2007. 
  6. 6,0 6,1 Turner, Angela K; Rose, Chris (1989). Swallows & Martins: An Identification Guide and Handbook.
  7. Liechti, Felix; Bruderer, Lukas (15. 8. 2002). „Wingbeat frequency of barn swallows and house martins: a comparison between free flight and wind tunnel experiments” pp. 2461–2467
  8. Park, Kirsty; Rosén, Mikael; Hedenström, Anders (2001). „Kinematics of the barn swallow (Hirundo rustica) over a wide range of speeds in a wind tunnel”. pp. 2741–2750
  9. Turner, Angela (29. 1. 2010). "The Barn Swallow." pp. 41
  10. Saino, Nicola; Romano, Maria; Sacchi; Roberto; Ninni, Paola; Galeotti, Paolo; Møller, Anders Pape (2003). „Do male barn swallows (Hirundo rustica) experience a trade-off between the expression of multiple sexual signals?”. pp. 465–471
  11. Turner, Angela (29. 1. 2010). "The Barn Swallow." pp. 113–114}}

Литература[уреди]