Слободан Јарчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Слободан Јарчевић
Датум рођења(1942-02-02)2. фебруар 1942.
Место рођењаГорње Равно
НДХ
Датум смрти11. август 2020.(2020-08-11) (78 год.)
Место смртиБеоград
Србија

Слободан Јарчевић (Горње Равно, 2. фебруар 1942Београд, 11. август 2020) био је српски књижевник, публициста и ратни министар иностраних послова Републике Српске Крајине.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је за вријеме Другог свјетског рата 2. фебруара 1942. године у Горњем Равном на Купресу (данашња Федерација БиХ, БиХ). Преселио се у Нове Козаце, у Банату, 1946. године, са породицом. Отац му је био антифашистички борац, и преминуо је 1949, па је Слободан остао да живи са мајком и два млађа брата. Основну школу је завршио у Новим Козацима, средњу економску школу је завршио у Кикинди, а Факултет политичких наука у Београду.

Са средњом школом радио у Индустрији грађевинском материјала Тоза Марковић у Кикинди, у периоду од 1963. до 1964. Војни рок служио ид 1965. до 1967. у тенковској јединици у Јастребарској у СР Хрватској, СФРЈ.

На јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије био је министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. саветник председника РСК Милана Мартића.

Подржавао је Српску аутохтонистичку историјску школу. Сарађивао је са Јованом И. Деретићем. Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године.

Радио је у часописима: Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експрес политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља и Сербона.

Преминуо је 11. августа 2020. године.[2][3]

Дела[уреди | уреди извор]

Објављена дела[уреди | уреди извор]

  • И богови су говорили српски
  • Изгон Срба и Грка
  • Ратници светог Ђорђа
  • Историјске скривалице (у два тома)
  • Срби пре бискуповог Адама
  • Република Српска Крајина - државна докуманта
  • Греси историчара
  • Хрватска језичка беспућа
  • Измишљено досељавање Срба (коаутор, заједно са Јованом И. Деретићем)
  • Народ српски а историја хрватска
  • Бивши Срби
  • Градишћански Хрвати су Срби
  • Брисање знакова српства
  • И од Истре до Дрине Србија
  • Мостарске издаје

Радови у зборницима[уреди | уреди извор]

  • Албанци лажни Илири
  • Летопис матице српске у Дубровнику

Објављене нове књиге: Бивши Срби Македонци, Бивши Срби Шиптари Срби пре бискуповог Адама (допуњено издање)

Дела спремна за објаву[уреди | уреди извор]

  • Запад и руско-српски односи
  • Историјске скривалице (трећи део)
  • Млади Карађорђе
  • Рецензије и критике
  • Репблика Српска Крајина (други део)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Биографија Слободана Јарчевића Приступљено 8. 1. 2014.
  2. ^ Политика, 14 август 2020, стр. 27, породична читуља
  3. ^ Преминуо Слободан Јарчевић Приступљено 14. 8. 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]