Сјано
| Сјано Сянно; Сенно | |
|---|---|
.jpg) | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Витепска област |
| Рејон | Сененски рејон |
| Основан | први помен 1442. |
| Статус града | од 1777. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 7.656 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 54° 48′ С; 29° 42′ И / 54.8° С; 29.7° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 163 m |
  Сјано Сјано на карти Белорусије | |
| Поштански број | 211117 |
| Позивни број | +375 2135 |
| Регистарска ознака | 2 |
Сјано или Сено (блр. Сянно; рус. Сенно) град је у северозападном делу Републике Белорусије и административни је центар Сененског рејону Витепске области.
Према процени из 2012. у граду је живело 7.656 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Сјано смештен је у централном делу Сененског рејона на југоистоку Витепске области, на јужној обали Сененског језера. Налази се око 58 км југозападно од административног центра области града Витепска и на око 15 км од железничке станице на линији Лепељ—Орша.
Историја[уреди | уреди извор]
У писаним изворима насељено место Сјано први пут се помиње 1442. као малено трговачко насеље у саставу тадашње Полацке кнежевине у Великој Кнежевини Литванији. Место је било познато по трговини сеном, па вероватно отуда и садашњи назив.[1][2] Насеље је заједно са околином једно кратко време, почев од 1534. било у саставу Московске велике кнежевине. Од 1772. постаје саставним делом Руске Империје где убрзо добива статус окружног центра и административно уређење у рангу града (године 1777).
Град је 1860. захватио велики пожар у којем су страдале готово све његове дрвене грађевине. Након обнове две године касније, Сјано добива и свој први званични грб.
Од 1919. у саставу је Витепске губерније тадашње Руске СФСР, а делом Белорусије (односно тадашње Белоруске ССР) постаје 1924. године.
Непосредно пре Другог светског рата (а по резултатима пописа из 1939) Јевреји су чинили око четвртине градске популације (1.056). Током рата нацистички окупатори су у граду основали логор у којем је побијена готово целокупна Јеврејска популација града Сјана и ближе околине.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према процени, у граду је 2012. живело 7.656 становника, или за 351 лице мање у односу на попис из 2009. када је регистровано 8.007 становника.
| 1898. | 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|---|
| 5.712 | 6.031[3] | 8.991 | 9.000 | 8.007 | 7.656 (процена) |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т. 15: Следавікі — Трыо / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў і інш. — Мн.: БелЭн, 2002. — Т. 15. — 552 с. — 10.000 экз. —. ISBN 978-985-11-0251-4. (Т. 15)
- ^ Малішэўскі У. А., Пабока П. М. Нашы гарады. — Мн: Вышэйшая школа, 1991. — С. 171-175. — 303 с. — 10.000 экз. —. ISBN 978-5-341-00240-1.
- ^ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Информације на порталу Витепске области
- Град Сјано на викимапији.
- Положај насеља на мапи припадајућег рејона
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6. ISBN 978-985-11-0302-3.
- Списак насељених места у Републици Белорусији
| Административни центар |  | |
|---|---|---|
| Градови (19) | ||
| Варошице (24) | ||
