Тузиње

Тузиње
Тузиње;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Сјеница
Становништво
— 2011.	204
Географске карактеристике
Координате	43° 07′ 35″ С; 20° 07′ 05″ И / 43.1265° С; 20.118166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1151 m
	Тузиње Тузиње на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	020
Регистарска ознака	NP

Тузиње је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу, 30 км југоисточно од града Сјенице.

Географски положај[уреди | уреди извор]

То је сточарско сеоско насеље смештено на надморској висини од 1170-1280 метара. Простире се на изворним странама Рашљанске реке, између Озепца (1363 м) и Гаљиног брда (1208 м), с обе стране макадамског пута Дуга Пољана - Карајукића Бунари.

У јужном делу атара, на Пештерском пољу, на 1.157 м.н.в., налази се мало природно језеро, које представља остатак неогеног језера из прадавног геолошког периода, којим је Пештерско поље и које је временом отекло.^[1]^[2]

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Велика надморска висина и оштра клима нису погодовали за развој земљорадње, а с обзиром да нема ни богатих шума то експлоатација дрвета није била могућа, али зато пространи пашњаци богати квалитетном травом погодују гајењу свих врста стоке посебно оваца.^[1] Површина атара износи 2.433 хектара. Атар је богат пашњацима, па је отуда овчарство главна пољопривредна грана. Скоро свако домаћинство је раније са стоком излазило на „тузињске станове“ изнад села. Летња сточарска насеља на Пештеру, данас се налазе под заштитом државе. То су куће грађене за боравак породице преко лета, да би се обрадила земља, сачекао и убрао род.^[3]. Главни аграрни производи тржишног значаја су сир и пршута

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Електричну енергију село је добило 1972. године, а водом се снабдева преко сеоских водовода (каптирани извори). У селу се налази четвороразредна основна школа и мектеб.

Културна добра под заштитом државе^[4][уреди | уреди извор]

Летњи сточарски „станови“ изнад Тузиња. Од некадашња 42, очувано је 4 плетених прућем и покривених сламом, са оплетеним торовима.
„Хаџића чардак“ - стамбени објекат изграђен 1921. године, коришћен као молитвено место. Састоји се од каменог подрума, спрата од баскија, са махрабом на предњој фасади
„Кујов крш“ - остаци цркве и некрополе
„Ханиште“- остаци хана
„Латинско гробље“
„Градина“ - остаци тврђаве

Демографија[уреди | уреди извор]

У селу Тузиње сада живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 32,6 година (33,4 код мушкараца и 31,7 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 6,00.

Према попису из 2002. било је 204 становника (према попису из 1991. било је 299 становника). Великим делом насељено је Бошњацима. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	608
1953.	686
1961.	724
1971.	545
1981.	530
1991.	299	299
2002.	204	243

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Бошњаци	199	97,54%
Срби	5	2,45%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	16	27
80+	0	0
75—79	1	0
70—74	3	1
65—69	4	2
60—64	9	5
55—59	4	5
50—54	3	5
45—49	3	6
40—44	1	3
35—39	5	6
30—34	5	4
25—29	9	4
20—24	3	11
15—19	10	10
10—14	8	9
5—9	5	7
0—4	8	2
Просек :	33,4	31,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	81	94	101	95	88	56	34

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	0	5	3	5	5	4	3	4	2	3	6,00

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	76	33	41	1	0	1
Женски	89	36	44	6	1	2
УКУПНО	165	69	85	7	1	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	48	40	0	2	1
Женски	35	27	0	0	2
УКУПНО	83	67	0	2	3
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	0	0	1	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	2	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	0	3	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	4
УКУПНО	2	0	0	5

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б .Регионални план управљања отпадом за општине Пријепоље, Нова Варош, Прибој и Сјеница Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2013), Приступљено 27. 4. 2013.
^ Туристички потенцијали Рашке регије и развој сеоског туризма, Мила Павловић, Рајко Голић, Оригиналан научни рад, UDC 911.3:380.8 (497.11), Гласник српског географског друштва, свеска XCI - Бр. 3, том XCI - Nº3, стр. 41 (2011), Приступљено 27. 4. 2013.
^ Летњи станови на пештерском Коштан-Пољу, Ранко Финдрик^{[мртва веза]}, Приступљено 27. 4. 2013.
^ ^[мртва веза] Уредба о уређивању просторног плана подручја посебне намене специјалног резервата природе „Увац“, Сл. гласник РС бр. 83/10]
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Илустрована Политика:Где Ђорђе и Алија убијају аждају, Душан Велимировић
Уредба о уређивању просторног плана подручја посебне намене специјалног резервата природе „Увац“, Сл. гласник РС бр. 83/10^{[мртва веза]}
^[мртва веза] Првредни препород Србије улагањима дијаспоре, Давид Ћумир, Београд (2011)^{[мртва веза]}

[регионални-1] а ^б .Регионални план управљања отпадом за општине Пријепоље, Нова Варош, Прибој и Сјеница Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2013), Приступљено 27. 4. 2013.

[2] Туристички потенцијали Рашке регије и развој сеоског туризма, Мила Павловић, Рајко Голић, Оригиналан научни рад, UDC 911.3:380.8 (497.11), Гласник српског географског друштва, свеска XCI - Бр. 3, том XCI - Nº3, стр. 41 (2011), Приступљено 27. 4. 2013.

[3] Летњи станови на пештерском Коштан-Пољу, Ранко Финдрик^{[мртва веза]}, Приступљено 27. 4. 2013.

[уредба-4] [мртва веза] Уредба о уређивању просторног плана подручја посебне намене специјалног резервата природе „Увац“, Сл. гласник РС бр. 83/10]

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]