Унђуровци
Унђуровци су етничка група Бошњака углавном настањена у северном делу Босне и Херцеговине, посебно у долини реке Босне и на подручју Мајевице.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Унђуровци потичу од муслиманских избеглица из Панонске низије (Војводине, Славоније, Мађарске), које су се одселиле са тих простора током хабзбуршких освајања крајем 17. и у првој половини 18. века. Њихово име долази од назива Угарска, који се тада употребљавао за један део Панонске низије.[1]
У време када су преци Унђуроваца живели на простору Панонске низије, муслимани су чинили већинско становништво у неким градовима на овом подручју, као што су Митровица (Сремска Митровица), Илок, Ириг, Варадин (Петроварадин), Вршац, Темишвар, а било их је у знатном броју и у Бечкереку (Зрењанин), Вуковару, Сомбору, Тителу, итд.[3][4][5][6][7]
Већи део османске војске у деловима некадашње Угарске које су освојиле Османлије чинили су Јужни Словени муслиманске и православне вере. Забележено је да се у Будиму са будимским пашом могло разговарати на српском јер „тај језик знају малне сви Турци, а особито војници“.[8][9]
Обичаји[уреди | уреди извор]
Значајнија насеља Унђуроваца имала су урије (општинске утрине) као у Војводини, један или два чордара чували су њихову стоку (чорду - стадо), имућније куће имале су бике (црне биволе), а били су добри воћари. Своје и јуначке песме пратили су уз шаркију.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Петар Н. Гаковић, Босна вилајет, Београд, 2005. pp. 80.
- ^ Јован Марковић, Географске регије Републике Српске, Бијељина, 1998. pp. 12.
- ^ Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990. pp. 248-263.
- ^ Др Душан Попов, Петроварадинска тврђава, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.
- ^ Марко Јованов, Девет векова од помена имена Титела, Тителски летопис, Тител, 2001.
- ^ Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.
- ^ Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
- ^ Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002. pp. 218.
- ^ Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990. pp. 206-207.