Пређи на садржај

Tetrafluoroamonijum

С Википедије, слободне енциклопедије
2D model tetrafluoroamonijumskog jon

Tetrafluoroamonijumski katjon (takođe poznat kao perfluoroamonijum) je pozitivno naelektrisan poliatomski jon sa hemijskom formulom NF+
4
. On je ekvivalentan sa amonijumskim jonom, gde su atomi vodonika koji okružuju centralni atom azota zamenjeni fluorom.[1] Tetrafluoroamonijumski jon je izoelektronski sa tetrafluorometanskim CF
4
i tetrafluoroboratnim BF
4
anjonom.

Tetrafluoroamonjumski jon formira soli sa mnoštvom različitih anjona koji sadrže fluor. Ta grupa obuhvata bifluoridni anjon (HF
2
), tetrafluorobromat (BrF
4
), metalne pentafluoride (XF
5
gde je X Ge, Sn, ili Ti), heksafluoride (XF
6
gde je X P, As, Sb, Bi, ili Pt), heptafluoride (XF
7
gde je X W, U, ili Xe), oktafluoride (XeF2−
8
),[2] razne oksifluoride (XF
5
O
gde je X W ili U; FSO
3
, BrF
4
O
), i perhlorat (ClO
4
).[3] Pokušaji da se naprave nitratne soli, NF
4
NO
3
, nisu bili uspešni zbog brze fluorinacije: NF+
4
+ NO
3
NF
3
+ FONO
2
.[4]

  1. ^ Nikitin, I. V.; Rosolovskii, V. Y. (1985). „Tetrafluoroammonium Salts”. Russian Chemical Reviews. 54 (5): 426. Bibcode:1985RuCRv..54..426N. doi:10.1070/RC1985v054n05ABEH003068. 
  2. ^ Christe, K. O.; Wilson, W. W. (1982). „Perfluoroammonium and alkali-metal salts of the heptafluoroxenon(VI) and octafluoroxenon(VI) anions”. Inorganic Chemistry. 21 (12): 4113—4117. doi:10.1021/ic00142a001. 
  3. ^ Christe, K. O.; Wilson, W. W. (1986). „Synthesis and characterization of tetrafluoroammonium(1+) tetrafluorobromate(1-) and tetrafluoroammonium(1+) tetrafluorooxobromate(1-)”. Inorganic Chemistry. 25 (11): 1904—1906. doi:10.1021/ic00231a038. 
  4. ^ Hoge, B.; Christe, K. O. (2001). „On the stability of NF+
    4
    NO
    3
    and a new synthesis of fluorine nitrate”. Journal of Fluorine Chemistry. 110 (2): 87—88. doi:10.1016/S0022-1139(01)00415-8.