Бизмут

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бизмут,  83Bi
Bi,83.jpg
Општа својства
Име, симбол бизмут, Bi
Бизмут у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Европијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (непозната хемијска својства)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Sb

Bi

Mc
оловобизмутполонијум
Атомски број (Z) 83
Група, периода група 15 (пниктогени), периода 6
Блок p-блок
Категорија   постпрелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 208,98038 u
Ел. конфигурација [Xe]4f145d106s26p3
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 5
Физичка својства
Боја розе-сива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 544 K (271 °‍C)
Тачка кључања 1.837 K (1.564 °C)
Густина 9.780 kg/m3
Моларна запремина 21,31×10−3 m3/mol
Топлота фузије 11,3 kJ/mol
Топлота испаравања 104,8 kJ/mol
Притисак паре 6,27×10−4 Pa (600 K)
Сп. топл. капацитет 122 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3, 5
Особине оксида средње кисели
Електронегативност 2,02 (Полинг)
1,67 (Олред)
Енергије јонизације 1: 703 kJ/mol
2: 1.610 kJ/mol
3: 2.466 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 160 (143) pm
Ковалентни радијус 146 pm
Остало
Кристална структура ромбоедарска
Ромбоедарска кристална структура за бизмут
Брзина звука 1.790 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 7,87 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 0,867×106 S/m
Мосова тврдоћа 2,25
CAS број 7440-69-9
референцеВикиподаци

Бизмут (Bi, лат. bismutum) метал је групе.[1] Име је добио по немачкој речи Wismut

Заступљеност: бизмут је заступљен у земљиној кори у количини од 0,048 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали бизмута су:

  • бизмутин Bi2S3
  • бизмутит (BiO)2CO3

Ове руде се најчешће јављају као споредни производ код добијања олова и бакра.[2]

Бизмут има 35 изотопа чије се атомске масе налазе између 190—215. Постојан је само изотоп 209, који представља скоро 100% изотопског састава бизмута. У природи се јавља и изотоп 210 (око 50 ppm природног састава изотопа), који је радиоактиван.

Бизмут је познат још од XV века. Коришћен је у Немачкој као додатак легурама.

Основна намена бизмута је за додавање нискотопљивим рудама. Нека његова комплексна једињења имају примену као катализатори.

Bi2O3 који је ружичасте боје користи се у козметичкој индустрији. Биолошки значај — нема. Налази се у костима и у крви али тамо ничему не служи. Његове соли као и оксиди су неотровне.

Чист бизмут је крх метал. Не реагује са кисеоником из ваздуха, као ни са водом. Раствара се у концентрованој азотној киселини.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Бизмут на Викимедијиној остави