Бизмут

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бизмут
Bi,83.jpg
Општа својства
Име, симбол бизмут, Bi
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Sb

Bi

Mc
оловобизмутполонијум
Атомски број (Z) 83
Група, периода група 15 (пниктогени), периода 6
Блок p-блок
Категорија   постпрелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 208,98040(1)[1]
Ел. конфигурација [Xe]4f145d106s26p3
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 5
Физичка својства
Боја розе-сива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 544 K (271 °‍C)
Тачка кључања 1.837 K (1.564 °C)
Густина 9.780 kg/m3
Моларна запремина 21,31×10−3 m3/mol
Топлота фузије 11,3 kJ/mol
Топлота испаравања 104,8 kJ/mol
Притисак паре 6,27×10−4 Pa (600 K)
Сп. топл. капацитет 122 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3, 5
Особине оксида средње кисели
Електронегативност 2,02 (Полинг)
1,67 (Олред)
Енергије јонизације 1: 703 kJ/mol
2: 1.610 kJ/mol
3: 2.466 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 160 (143) pm
Ковалентни радијус 146 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураромбоедарска
Ромбоедарска кристална структура за бизмут
Брзина звука 1.790 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 7,87 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 0,867×106 S/m
Мосова тврдоћа 2,25
CAS број 7440-69-9
референцеВикиподаци

Бизмут (Bi, латински: bismutum) метал је групе.[2] Име је добио по немачкој речи Wismut

Заступљеност: бизмут је заступљен у земљиној кори у количини од 0,048 ppm (енглески: parts per million). Најважнији минерали бизмута су:

  • бизмутин Bi2S3
  • бизмутит (BiO)2CO3

Ове руде се најчешће јављају као споредни производ код добијања олова и бакра.[3]

Бизмут има 35 изотопа чије се атомске масе налазе између 190—215. Постојан је само изотоп 209, који представља скоро 100% изотопског састава бизмута. У природи се јавља и изотоп 210 (око 50 ppm природног састава изотопа), који је радиоактиван.

Бизмут је познат још од XV века. Коришћен је у Немачкој као додатак легурама.

Основна намена бизмута је за додавање нискотопљивим рудама. Нека његова комплексна једињења имају примену као катализатори.

Bi2O3 који је ружичасте боје користи се у козметичкој индустрији. Биолошки значај — нема. Налази се у костима и у крви али тамо ничему не служи. Његове соли као и оксиди су неотровне.

Чист бизмут је крх метал. Не реагује са кисеоником из ваздуха, као ни са водом. Раствара се у концентрованој азотној киселини.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Бизмут на Викимедијиној остави