Tetrafluoroamonijum
Tetrafluoroamonijumski katjon (takođe poznat kao perfluoroamonijum) je pozitivno naelektrisan poliatomski jon sa hemijskom formulom NF+
4. On je ekvivalentan sa amonijumskim jonom, gde su atomi vodonika koji okružuju centralni atom azota zamenjeni fluorom.[1] Tetrafluoroamonijumski jon je izoelektronski sa tetrafluorometanskim CF
4 i tetrafluoroboratnim BF−
4 anjonom.
Tetrafluoroamonjumski jon formira soli sa mnoštvom različitih anjona koji sadrže fluor. Ta grupa obuhvata bifluoridni anjon (HF−
2), tetrafluorobromat (BrF−
4), metalne pentafluoride (XF−
5 gde je X Ge, Sn, ili Ti), heksafluoride (XF−
6 gde je X P, As, Sb, Bi, ili Pt), heptafluoride (XF−
7 gde je X W, U, ili Xe), oktafluoride (XeF2−
8),[2] razne oksifluoride (XF
5O−
gde je X W ili U; FSO−
3, BrF
4O−
), i perhlorat (ClO−
4).[3] Pokušaji da se naprave nitratne soli, NF
4NO
3, nisu bili uspešni zbog brze fluorinacije: NF+
4 + NO−
3 → NF
3 + FONO
2.[4]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Nikitin, I. V.; Rosolovskii, V. Y. (1985). „Tetrafluoroammonium Salts”. Russian Chemical Reviews. 54 (5): 426. Bibcode:1985RuCRv..54..426N. doi:10.1070/RC1985v054n05ABEH003068.
- ^ Christe, K. O.; Wilson, W. W. (1982). „Perfluoroammonium and alkali-metal salts of the heptafluoroxenon(VI) and octafluoroxenon(VI) anions”. Inorganic Chemistry. 21 (12): 4113—4117. doi:10.1021/ic00142a001.
- ^ Christe, K. O.; Wilson, W. W. (1986). „Synthesis and characterization of tetrafluoroammonium(1+) tetrafluorobromate(1-) and tetrafluoroammonium(1+) tetrafluorooxobromate(1-)”. Inorganic Chemistry. 25 (11): 1904—1906. doi:10.1021/ic00231a038.
- ^ Hoge, B.; Christe, K. O. (2001). „On the stability of NF+
4NO−
3 and a new synthesis of fluorine nitrate”. Journal of Fluorine Chemistry. 110 (2): 87—88. doi:10.1016/S0022-1139(01)00415-8.