Јаворани

С Википедије, слободне енциклопедије
Јаворани
Планина Тисовац (Јаворани).jpg
Јаворани (планина Тисовац)
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаКнежево
Становништво
 — 2013.Пад 792
Географске карактеристике
Координате44°37′12″ СГШ; 17°15′05″ ИГД / 44.6201° СГШ; 17.2514° ИГД / 44.6201; 17.2514Координате: 44°37′12″ СГШ; 17°15′05″ ИГД / 44.6201° СГШ; 17.2514° ИГД / 44.6201; 17.2514
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина552 м
Јаворани на мапи Босне и Херцеговине
Јаворани
Јаворани
Јаворани на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број78233
Позивни број051

Јаворани су насељено мјесто у општини Кнежево, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 792 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налазе се на путу који повезује Бању Луку и Кнежево. Познати су по томе што се у њима налази црква брвнара из 18. вијека, која је једна од најстаријих у том крају. У мјесту се налазе основна школа, пошта и дом здравља. Такође, у Јаворанима се налази и Јаворска Градина, археолошки локалитет старог града са краја бронзаног и почетка гвозденог доба.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Јаворани се налазе на путу који повезује Бању Луку и Кнежево. Мјесто припада Општини Кнежево, а некада је припадало општини Котор Варош. Удаљено је од Бање Луке око 25 km, а од Кнежева 30 km. Југозападно од Јаворана налази се планина Тисовац (1.172 m).

Историја[уреди | уреди извор]

Према истраживањима, Јаворани су настали у XVII вијеку. Највећи дио становника води поријекло из Црне Горе и Србије[1]. Они су бјежали пред турским освајачима и настанили се у овом крају. Међу првим породицама била је породица Цвишић. Јаворани су добили име када су Турци објесили старјешину куће Цвишића о један јавор, након чега су људи прозвали то мјесто Јаворани.[1] Касније су се доселиле многе породице: Делићи, Награисаловићи, Јошићи, Тубићи, Каурини и други. Потомци тих породица и данас живе у том крају, иако се доста њих одселило у Бању Луку.

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 792 (100,00%) 1.273 (98,75%) 1.686 (97,62%) 1.862 (99,46%)
Југословени [а] 6 (0,46%) 28 (1,62%) 0
Хрвати 1 (0,07%) 5 (0,28%) 3 (0,16%)
Муслимани 0 1 (0,05%) 4 (0,21%)
остали и непознато 9 (0,69%) 7 (0,40%) 3 (0,16%)
Укупно 792 1.289 1.727 1.872
Демографија[2]-
Година Становника
1948. 1.341
1953. 0
1961. 1.643
1971. 1.872
1981. 1.727
1991. 1.291
2013. 792

Знемените личности[уреди | уреди извор]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Момчило Спасојевић: Коњи и кесање за престиж, Приступљено 27. 1. 2009.
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]