Пређи на садржај

Јован Илкић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Илкић
архитекта Јован Илкић
Лични подаци
Датум рођења(1857-03-25)25. март 1857.
Место рођењаЗемун, Аустријско царство
Датум смрти22. јануар 1917.(1917-01-22) (59 год.)
Место смртиНежидер, Аустроугарска

Јован Илкић (Земун, 1857Нежидер, 1917) био је српски архитекта.[1] Он је је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у последњој четвртини 19. и почетком 20. века. Реализовао је око сто пројеката.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у трговачкој породици у Земуну, где је завршио основну школу и нижу гимназију. У Бечу је завршио реалну гимназију, а затим се уписао на студије архитектуре код Теофила Ханзена на Академији лепих уметности. Дипломирао је 1883. године.[1] До августа исте године био је запослен у Ханзеновом бироу за граћење Парламента у Бечу, а затим је дошао у Србију, на позив краља Милана Обреновића, да доврши радове на уређењу Старог двора.[1] По доласку у Србију запослио се у Министарству грађевина где је радио као контрактуални инжењер од 1883. до 1899. године и као редовни инжењер од 1900. до 1910. године.

У Мађарску је отишао 1910. године и током 1911. и 1912. године радио је на изградњи комплекса фабрике Пелман у Будимпешти.[1] У Београд се вратио 1912. године.

Стварао је у класичном и српском националном стилу и одлично је баратао и необароком, неокласицизмом, романтизмом и сецесијом.[3]

Сматра се да је као изузетно плодан градитељ успео да оствари стотинак пројеката.

Пројекти

[уреди | уреди извор]

Пројектовао је многа значајна здања у Београду:

Међу значајна Илкићева дела у Србији спадају и

Јован Илкић је био ожењен Паулином-Паулом Кнепер из Беча. Имали су петоро деце: синове Павла и Ђорђа-Ђуру и ћерке Ангелину, Јелисавету-Елу и Јованку. Њихов син Павле био је, такође, архитекта и довршио је здање Народне скупштине у Београду, започето према очевом пројекту.

Јован Илкић, отприлике у време када се вратио из Беча у Србију
Кућа коју је подигао за сопствене потребе, око 1900-те, у Београду
Хотел Москва у Београду
Народна скупштина у Београду

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Умро је архитекта Јован Илкић”. Фондација Српски легат (на језику: српски). 2017-01-22. Приступљено 2022-01-18. 
  2. ^ „RTS :: Nešto drugo :: Jovan Ilkić – arhitekta koji je oblikovao izgled evropskog Beograda”. www.rts.rs. Приступљено 2024-01-24. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Јован Илкић – архитекта који је обликовао изглед европског Београда”. www.rts.rs. Приступљено 2022-04-27. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
  • Дивна Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 1981.
  • Миодраг Јовановић, Теофил Ханзен, „ханзенатика“ и ханзенови српски ученици, Зборник за ликовне уметности Матице српске 21, Нови Сад 1986, 235-258.
  • Александар Кадијевић. (1997). Један век тражења националног стила у српској архитектури. Средина XIX – средина XX века. Београд. ISBN 978-86-395-0339-0. 
  • Љиљана Милетић-Абрамовић. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд. ISBN 978-86-7594-005-0. 
  • Драгиња Маскарели, „Илкићев пројекат за Епархијски дом у Нишу – пример неовизантијских стремљења у новијој српској архитектури“, in: Ниш и Византија. Зборник радова I, Ниш 2003, 141-152. ISBN 978-86-7455-575-0.
  • Драгиња Маскарели, Хотел „Москва“ у Београду, ДаНС 55, Нови Сад 2006, 70-71.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]