Јован Илкић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Илкић
Jovan Ilkic.jpg
архитекта Јован Илкић
Датум рођења (1857-03-25)25. март 1857.
Место рођења Земун
Аустријско царство
Датум смрти 22. јануар 1917.(1917-01-22) (59 год.)
Место смрти Нежидер
Аустроугарска

Јован Илкић (18571917) је био српски архитекта који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у последњој четвртини XIX и почетком XX века.

Рођен је у трговачкој породици у Земуну, где је завршио основну школу и нижу гимназију. У Бечу је завршио реалну гимназију, а затим се уписао на студије архитекутре код Теофила Ханзена на Академији лепих уметности. Дипломирао је 1883. године. До августа исте године био је запослен у Ханзеновом бироу за граћење Парламента у Бечу, а затим је дошао у Србију, на позив краља Милана Обреновића, да доврши радове на уређењу Старог двора. По доласку у Србију запослио се у Министарству грађевина где је радио као контрактуални инжењер од 1883. до 1899. године и као редовни инжењер од 1900. до 1910. године. У Мађарску је отишао 1910. године и током 1911. и 1912. године радио је на изградњи комплекса фабрике Пелман у Будимпешти. У Београд се вратио 1912. године. Сматра се да је као изузетно плодан градитељ успео да оствари стотинак пројеката. Стварао је у класичном и српском националном стилу.

Пројектовао је многа значајна здања у Београду:

Међу значајна Илкићева дела у Србији спадају и

Јован Илкић је био ожењен Паулином-Паулом Кнепер из Беча. Имали су петоро деце: синове Павла и Ђорђа-Ђуру и ћерке Ангелину, Јелисавету-Елу и Јованку. Њихов син Павле био је, такође, архитекта и довршио је здање Народне скупштине у Београду, започето према очевом пројекту.

Хотел „Москва“ у Београду
Народна скупштина у Београду

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
  • Дивна Ћурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 1981.
  • Миодраг Јовановић, Теофил Ханзен, „ханзенатика“ и ханзенови српски ученици, Зборник за ликовне уметности Матице српске 21, Нови Сад 1986, 235-258.
  • Александар Кадијевић. Један век тражења националног стила у српској архитектури. Средина XIX – средина XX века, Београд. 1997. ISBN 86-395-0339-7.
  • Љиљана Милетић-Абрамовић. Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000, Београд. 2002. ISBN 86-7594-005-X.
  • Драгиња Маскарели, „Илкићев пројекат за Епархијски дом у Нишу – пример неовизантијских стремљења у новијој српској архитектури“, in: Ниш и Византија. Зборник радова I, Ниш 2003, 141-152. ISBN 86-7455-575-6.
  • Драгиња Маскарели, Хотел „Москва“ у Београду, ДаНС 55, Нови Сад 2006, 70-71.