Милорад Рувидић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милорад Рувидић
Milorad Ruvidic.jpg
архитекта Милорад Рувидић
Датум рођења(1863-04-05)5. април 1863.
Место рођењаЛиполист
Кнежевина Србија
Датум смрти4. јануар 1914.(1914-01-04) (50 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Србија
Официрски дом у Београду
Кућа Димитрија Крсмановића (Аустријска амбасада) у Београду

Милорад Рувидић (Липолист, 5. априла 1863Београд, 4. јануара 1914) био је српски архитекта.

Биографија[уреди]

Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у Шапцу. Као дипломац београдске Школе техничких наука, школовање је наставио у Берлину где је на Краљевској високој техничкој школи дипломирао као једини Србин. По повратку у Београд ступио је у државну службу. Радио је као професор на Катедри за византијску архитектуру. Пројектовао је, самостално или са колегама, велики број грађевина у Србији:

Међу најпознатијим црквеним објектима рађеним по пројекту Милорада Рувидића су[1]:

  • Цркве у Белој Паланци, Мојсињу, Тополи, Книћу, Бресници,
  • црква манастира "Свети Димитрије" у Дивљанима код Пирота,
  • споменик митрополиту Михаилу у Саборној цркви у Београду
  • Иконостас у Преображенској цркви у Панчеву,
  • Манастир Тумане код Голупца.

Одликован је Орденом Таковског крста V реда (1855) и Орденом Светог Саве IV степена.

Референце[уреди]

  1. ^ Dušica Živanović (2004). Arhitekta Milorad Ruvidić, život i delo. Orion art.

Литература[уреди]

  • Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
  • Дивна Ћурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 1981.
  • Кадијевић, Александар (1997). Један век тражења националног стила у српској архитектури. Средина XIX – средина XX века. Београд. ISBN 978-86-395-0339-0. 

Види још[уреди]