Љубинка Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубинка Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1922-10-06)6. октобар 1922.
Место рођењаБеоград, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти3. август 2015.(2015-08-03) (92 год.)
Место смртиПариз, Француска

Љубинка Јовановић Михаиловић (Београд, 6. октобар 1922. — Париз, 3. август 2015) била је српска сликарка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Љубинка Јовановић је студирала сликарство на Академији ликовних уметности у Београду у класи проф. Ивана Табаковића. Са будућим супругом Милорадом Батом Михаиловићем и друговима из класе Мићом Поповићем, Петром Омчикусом, Косаром Бокшан и Вером Божичковић напустила је студије 1947. године и отишла и Задар где су формирали уметничку комуну Задарска група. Била је и члан групе 'Једанаесторица'. Излаже од 1951. године. Имала је бројне самосталне и колективне изложбе и земљи и иностранству. Са Батом Михаиловићем настањује се у Паризу 1952. године. Њен брат је био архитекта Мирослав Мирко Јовановић.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Попут свих припадника послератне генерације српских сликара и Љубинка Јовановић је прошла кроз неколико фаза, које су, међутим, у односу на друге ипак биле мање драматичне у стилским променама. У основи, она се увек ослањала на снагу боје у слици те је мање поклањала пажњу форми. Облик је у њеним сликама, после неоапстрактног периода, већ крајем шездесетих година прошлог века попримио значење знака који има блиско и директно порекло у аскетизму форми српског средњовековног фреско-сликарства и иконописа. По таквој пластичкој призорности она је изградила једно од ауторски најпрепознатљивијих опуса у нашој савременој уметности друге половине 20. столећа.

Самосталне изложбе (избор)[уреди | уреди извор]

Литература (избор)[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • 2002. Монографија о стваралаштву Љубинке Јовановић, Карић фондација, Београд

Спољашње везе[уреди | уреди извор]