Павле Васић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Павле Васић
Pavle-Vasic.jpg
Проф. Павле Васић
Датум рођења (1907-08-30)30. август 1907.
Место рођења Ниш
State Flag of Serbia (1882-1918).svg Краљевина Србија
Датум смрти 12. март 1993.(1993-03-12) (85 год.)
Место смрти Београд
 СР Југославија

Павле Васић (Ниш, 30. август 1907Београд 12. март 1993) је био сликар, историчар уметности, ликовни критичар, педагог.

Школовање[уреди]

Образовање је стекао у Београду. Његов деда по мајци Павле Јанковић, артиљеријски пуковник, је био заслужан за његов животни пут. Наиме, посматрајући свакодневно свог унука како не испушта оловке и боје из руку, прво му је купио монографију француског сликара Ораса Вернеа, а потом га 1922. уписао у Уметничку школу 1922, а паралелно је похађао и III мушку гимназију. Након две године напустио је Уметничку школу. По завршеној матури, опчињен сликарством Јована Бијелића, Васић, 1926. године, ступио је у његов атеље и учио сликарство три године. Паралелно са својим сликарским ангажовањем давао је испите на Правном и на Филозофском факултету. Звање доктора наука из области историје и теорије уметности одбранио је 1956. године на Универзитету у Љубљани.

Почетни рад у позоришту[уреди]

Непосредан контакт са позориштем имао је 1936. године, посредством Тодора Манојловића, који је у неколико махова писао о његовим сликама на изложбама у Павиљону „Цвијета Зузорић“, а чија се драма Опчињени краљ управо припремала на сцени Народног позоришта у Београду. Тако је дошло до сарадње: Васић је нацртао студије за костиме племства баварског двора и униформе великодостојника, а његово име се појавило на позоришном плакату те представе као једног од аутора костима.

Заробљеништво[уреди]

Године 1939. почео је да ради као асистент у Музеју кнеза Павла, али ратни вихор га одводи у заробљеништво у Јужну Италију, у место Аверси, близу Напуља, где са осталима учествује у оснивању такозваног Заробљеничког позоришта. После капитулације Италије, пребачени су у Тоскану где их преузимају немачки војници. Тада је Васић написао комад о логору верно описујући живот и збивања у њему. Позориштем се бавио неколико година по завршетку рата, а позоришним списатељством до краја живота (драма о Јоакиму Вујићу у Сербији, о Живку Павловићу, о Захарију Орфелину...)

Сликарска делатност[уреди]

Први пут је излагао 1929. године на изложби у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Његова излагачка активност текла је у два маха: између 1929-1940. и од 1945. до 1957. године.

Педагошки рад[уреди]

Након 1948. из Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) стигло је прво постављење Павла Васића за професора у гимназији, а убрзо и за професора историје костима на новооснованој Академији примењених уметности (ту је и пензионисан као редован професор). Костимографија је постала његово главно занимање. Предавао и на Позоришној академији (предмет "Стилови", у коме су били обухваћени историја уметности и историја костима) као и на Музичкој академији у Београду, Академији ликовних уметности у Новом Саду (1974-79), Факултету примењених уметности у Београду (предмет „Историја ношње“, 1980-85) и на Филозофском факултету, на групи за Историју уметности (предмет „Историја европске уметности од XVI века до најновијег доба“, 1952-63).

Теоријски рад[уреди]

Најважније проблемско-тематско поље којима се Васић бавио јесте српски барок. Аутор је великог броја текстова из области историје уметности, које је почео да објављује још 1938. у часопису Уметнички преглед, а бавио се и ликовном критиком коју је више деценија континуирано објављивао у дневном листу Политика. Објавио је велики број радова: књига, студија, предговора, чланака и других текстова. Његови научни и стручни радови су објављивани у Бечу, Венецији, Будимпешти, Букурешту, Северној Америци.

Награда Павле Васић[уреди]

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) од 1995. године додељује награду „Павле Васић“ за најбоље теоријско дело из области примењених уметности у једној години.

Књиге[уреди]

  • Линије и облици : уџбеник цртања за V и VI разред гимназије, Београд : Знање, 1952;
  • Uvod u likovne umetnosti : elementi likovnog izražavanja, Beograd : Narodna knjiga, 1959. (друго издање: Београд, Уметничка академија, 1968);
  • Европска уметност XVII века, Београд : Савез студената Историје уметности, 1960;
  • Европска уметност XVIII века, Београд : Савез студената Историје уметности, 1960. (друго издање: 1962);
  • Живот и дело Анастаса Јовановића првог српског литографа, Београд : Народна књига, 1962 (докторска дисертација);
  • Odelo i oružje, Beograd : Umetnička akademija, 1964. (2. dopunjeno izd., Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1974; 3. dopunjeno izd., Beograd : Univerzitet umetnosti : CLIO, 1992);
  • Доба барока : студије и чланци, Београд : Уметничка академија, 1971;
  • Umetnički život, Beograd : Umetnička akademija, 1973;
  • Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1961-1970. Knj. 2, Beograd : [Univerzitet umetnosti], 1976;
  • Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1971-1975. Knj. 3, Beograd : Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti, 1985;
  • Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1976-1984. Knj. 4, Beograd : Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti, 1987;
  • Тридесет година Удружења ликовних уметника Србије : 1945-1975 : Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд, 11. 12. 1975. - 11. 1. 1976;
  • Униформе српске војске : 1808-1918, Београд : „Југославија“ : Просвета, 1980;
  • Примењена уметност у Србији : 1900-1978 : пролегомена за историју примењених уметности код нас, Београд : Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, 1981;
  • Уметничка топографија Сомбора, Нови Сад : Матица српска, 1984;
  • Уметничка топографија Панчева, Нови Сад : Матица српска, 1989;
  • Уметничка топографија Крушевца, Нови Сад : Матица српска, Крушевац : Багдала, 1990;
  • Доба уметности : студије и чланци, Ваљево : „Милић Ракић“, 1990;
  • Доба рококоа : студије, чланци и предавања: Београд : Универзитет уметности, 1991;
  • Pavle Blesić, Sombor : Prosveta, 1992;

Студије и предговори (избор)[уреди]

  • Војвођански сликари у Србији (1950);
  • Српска ношња за време Првог устанка, Београд : [б. и.], 1954;
  • Страни уметници, Београд : [б. и.], 1956;
  • "Srbija 1808 u akvarelima Franca Jaškea" [S. l. : s. n.], 1957, pp. 61-62;
  • „Карађорђевићева Србија у делима савремених уметника“, [Б. м. : б. и.], 1959, стр. 67-78;
  • Портрети Константина Данила (1961);
  • "Poreklo i stvaranje moderne umetnosti", Glavne težnje u evropskoj umetnosti XX veka, Beograd : Visoka škola političkih nauka, 1962;
  • "Oficiri Srpskog dobrovoljnog bataljona" (Servisches Frey Bataillon) u austrijskoj vojsci : 1813-1814. godine [S. l. : s. n.], 1969, pp. 213-221;
  • „Барокни елементи у српском сликарству прве половине 18. века“, Београд : [Српска православна црква], 1964;
  • Angažovana umetnost u Srbiji, Beograd : Kulturni centar Beograd, 1965 (Galerija Kulturnog centra Beograda ; sv. 61);
  • Димитрије Бачевић : иконописац карловачки, Београд : [б. и.], 1969;
  • „Сложеност сликарског дела Петера Крафта и његови одјеци“, [Нови Сад] : Матица српска, 1972, стр. 309-323;
  • „Захарије Орфелин и Јакоб Матис Шмуцер“, Нови Сад : Матица српска, 1977, стр. 251-259., и др.

Цртачка и сликарска дела у збиркама[уреди]

Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности у Београду, Војни музеј, Историјски музеј у Београду, Музеј ПТТ, и музеји у Топлицама, Шапцу, Пожаревцу, Зајечару, Крушевцу и Нишу.

Награде и признања[уреди]

Чланство у удружењима[уреди]

Био је члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Милош Јевтић, Сведок и учесник : разговори са Павлом Васићем, Београд : Београдска књига, 2007, (Колекција Одговори).|

Спољашње везе[уреди]