Петар Омчикус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар Омчикус
PetarOmcikus.jpg
Датум рођења (1926-10-06)6. октобар 1926.(91 год.)
Место рођења Сушак код Ријеке
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Петар Омчикус (6. октобар 1926) је српски сликар и члан Српске академије наука и уметности, који живи и ради у главном граду Француске, Паризу. Његово дело обухвата велику већину сликарских жанрова, а карактерише га дух Медитерана[1].

Биографија[уреди]

Рођен је 1926. године у Сушаку код Ријеке, а од 1937. године живи у Београду. После Другог светског рата је започео сликарске студије на Академији ликовних уметности, код професора Ивана Табаковића. Заједно са супругом, сликарком Косом Бокшан, напустио је студије сликарства и одлази у Задар, у коме постаје један од оснивача Задарске групе, у којој су се налазили и Мића Поповић, Вера Божичковић, Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић[1]. После шестомесечног боравка у Задру, вратио се у Београд и прикључио се Групи Једанаесторица, а своју прву самосталну изложбу приредио је 1951. године[1]. Непосредно после тога, Петар Омчикус 1952. године са Косаром Бокшан напушта Југославију и дефинитивно се сели у Париз. Од 1965. године повремено бораве у Вела Луци на Корчули где организују бројне међународне сусрете уметника, филозофа и критичара. Учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Стваралаштво[уреди]

Почеци Омчикусовог стваралаштва везују се за неколико уметника, сви из класе Ивана Табаковића, која се на неколико месеци окупила у Задру 1947. године начинивши тада прву југословенску уметничку комуну - Задарску групу. Сем Омчикуса, ту су још били његова будућа супруга Косара Бокшан, Мића Поповић, Вера Божичковић, Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић, Милета Андрејевић, Бора Грујић и њихов пријатељ, студент књижевности Борислав Михајловић Михиз. Излазак из академских атељеа у природу отворио је овим уметницима нове путеве слободног стваралаштва на којима ће, на различите начине, остати током укупног стваралаштва. Омчикус се 1951. године придружује Групи Једанаесторица која га охрабрује да даље трага за сопственим путевима стваралаштва, тада још увек у домену поетске фигурације након социјалистичког реализма. Но, прави преокрет у његовој уметности настаје у Паризу. Сусрет са апстрактном уметношћу тог времена дефинитивно Омчикуса усмерава према слободном изразу, потезу који не трага за реалним већ за индивидуалним стилом. Геометризована асоцијативна апстракција тог периода већ је од почетка седме деценије прерасла у својеврсну гестуалну колористичку фигурацију која је задржала раније елементе његовог израза. У каснијим периодима Омчикус је тематизова сликарство према портретима, цртежима Београда, фантастичном реализму и скулптури.

Самосталне изложбе (избор)[уреди]

  • 1951. Уметничка галерија УЛУС-а, Београд
  • 1955. Galerie Arnaud, Paris
  • 1958. Galerie Jeanne Bucher, Paris
  • 1962. Galerie Formes, Lil
  • 1965. Салон Модерне галерије, Београд
  • 1972. Grand Palais, Paris
  • 1974. Galleria 'IlGrifo', Rome
  • 1976. Galerie de Seine, Paris
  • 1983. Galerie Plexus, Chexbres (Switzerland)
  • 1985. Galerie des Platanes, Ženeva
  • 1988. Galerie Plexus, Chexbres (Switzerland)
  • 1989. Ретроспективна изложба, Музеј савремене уметности, Београд, Галерија ликовне уметности - Поклон збирка Рајка Мамузића, Нови Сад
  • 1990. Народни музеј, Вараждин, Музеј сувремене умјетности, Загреб
  • 1992. Maison de l'UNESCO, Paris
  • 1994. Bibliothèque Universitaire, Nancy
  • 1995. Galerie René Descartes: 'Atelier Dedouvre', Paris
  • 1996. Galerie Plexus: 'Atelier Dedouvre', Chexbres (Switzerland), Galerija grafičkog kolektiva : 'Atelier Dedouvre', Београд
  • 1998. Галерија САНУ, Београд
  • 2012. Галерија САНУ, Београд

Значајније награде[уреди]

  • 1972. Награда за сликарство, Октобарски салон, Београд
  • 1979. Прва награда на 4. Изложби југословенског портрета, Тузла
  • 1982. Прва награда за цртеж на 2. Интербифеп, Тузла
  • 1984. Прва награда на 9. Међународној изложби оригиналног цртежа, Ријека
  • 1990. Награда Политике из фонда Владислава Рибникара, Београд

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Ђ., М (27. 11. 2009). „Арт азбука: Петар Омчикус”. Политика. 

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Michel Seuphor, Dictionnaire de la peinture abstraite, s. 235, Fernand Hazar, Paris, 1957
  • Омчикус, И. Петар, Енциклопедија ликовних умјетности, 3, pp. 594, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1964
  • Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, pp. 443-445, Нолит, Београд, 1970
  • Катарина Амброзић, Модерна уметност у Југославији, Општа енциклопедија Larousse, књ. 1, pp. 860-870, Вук Караџић, Београд, 1971
  • Luc Menaše, Evropski umetnostno zgodovinski leksikon, s. 1526, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1971
  • Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, pp. 33-41, Београд, 1971
  • George Boudaille, Pour un art d'expression. Pierre Omcikous, Les Lettres Françaises, Paris, 3 mai, 1972
  • Gérald Gassiot Talabot, Omcikous, Opus International No 36, Paris, juin 1972, pp. 64-65
  • Anne Tronche, Pierre Omcikous, Opus International No 61-61, Paris, janvier-fevrier 1977, pp. 108-109
  • Лазар Трифуновић, Портрети Петра Омчикуса, pp. 134-138, Београд, 1979
  • Лазар Трифуновић, Од импресионизма до енформела, Нолит, Београд, 1982
  • Миодраг Б. Протић, Сликарство ХХ века, Уметност на тлу Југославије, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар, 1982
  • Georges Haldas, Un grand espace pour l'homme à propos de l'oeuvre de Pierre Omcikous, Repères, Ženeva, No 8, 1984, pp. 174-179
  • Мала енциклопедија Просвета, pp. 875, Просвета, Београд, 1986
  • Ликовна енциклопедија Југославије, pp. 497, Југославенски лексикографски завод 'Мирослав Крлежа', Загреб, 1987
  • Ђ., М (27. 11. 2009). „Арт азбука: Петар Омчикус”. Политика. 
  • Биографија на сајту САНУ

Спољашње везе[уреди]