Љубица Ђорђевић
| Љубица Ђорђевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. октобар 1922. |
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 17. април 1999. (76 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
| Образовање | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
| Научни рад | |
| Поље | библиотекарство |
| Институција | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
Љубица Ђорђевић (Крагујевац, 8. октобар 1922 − Београд, 17. април 1999) била је редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, библиотекар, библиограф, песникиња и књижевни критичар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Љубица Ђорђевић је рођена 8. октобра 1922. у Крагујевцу. Основну школу завршила је 1932. године, прва четири разреда гимназије 1936, три разреда учитељске школе пре рата, а четврти завршни разред после рата.[1] Учествовала је у народноослободилачкој борби од 21. октобра 1941. до 28. фебруара 1945. године.[2] Била је борац, повремено ангажована као медицинско особље. Посебно се ангажовала на пољу културне и образовне делатности.
Ангажована је 1952. године као приправник књижничар у библиотеци Семинара за југословенску књижевност на Филозофском факултету. Као библиотекар на Филолошком факултету радила је на Катедри за југословенску књижевност. Дипломирала је на Филолошком факултету 17. октобра 1961. године.[3]
Магистрирала је 15. јануара 1966. године код ментора Слободана Ж. Марковића са темом Критичарско дело Велибора Глигорића.[4] Докторирала је 1972. године са темом Песничко дело Десанке Максимовић : докторска дисертација.[5] Каријеру од књижничара до библиотекара, библиографа и доктора књижевних наука градила је у периоду од 1952. до 1972, а каријеру универзитетског професора 1980. до 1988. Умрла је у Београду 17. априла 1999. године.
Смер и Катедра за библиотекарство[уреди | уреди извор]
Кадровски проблем виших књижничара и библиотекара решавао се у Србији запошљавањем дипломираних високих и виших кадрова различитог профила који би после двогодишње обуке и праксе полагали државни стручни испит. Реформом високошколских програма 1978. године стекли су се услови за школовање библиотекара на академском нивоу. Смер за библиотекарство почео је са радом школске 1980/1981. године у својству редовних двогодишњих интеркатедарских студија. За предмет Основи библиотекарства изабрана је Љубица Ђорђевић, ванредни професор, за асистента Александра Вранеш, магистар филолошких наука у то време (данас редовни професор). Смер за библиотекарство био је у саставу Одсека за југословенске књижевности до 1986. када постаје самостална јединица све до гашења 1989. године. Школске 1988/89 године су укинути смерови на Филолошком факултету, а уведени изборни предмети. Основи библиотечко-информационе делатности предавала је Десанка Стаматовић, доцент доктор филолошких наука. Катедра за библиотекарство и информатику званично је почела с радом 1990. године за последипломске студије, а годину дана касније 1991. је уписала и прве студенте основних студија.[1]
Одабрана библиографија[уреди | уреди извор]
Монографије[уреди | уреди извор]
- Песничко дело Десанке Максимовић : докторска дисертација, 1972.
- Библиографија Српског књижевног гласника, 1982.
- Самостални живот: пет збирки песама, 1994.
- Песничко дело Десанке Максимовић, 1998.
Периодика[уреди | уреди извор]
- Поезија Владимира Видрића. - У: Књижевност и језик, књ. 9, бр. 2, стр: 121-128, 1962.
- Био-библиографија др Вида Латковића. - У: Библиографски вјесник, 1/3, стр: 219-243, 1963.
- Велибор Глигорић у међуратној српској књижевној критици. - У: Савременик, год.11, књ. 22, бр. 11/12, стр:364-371, 1965.
- Школовање библиотекара на Филолошком факултету у Београду. - У: Иформатика, год.15, бр. 3, стр: 103-110, 1981.
- Читалац Нолитових књига од 1929 до 1941. године у Србији. - У: Анали Филолошког факултета, књ. 15, стр: 38-58, 1983.
Уредник[уреди | уреди извор]
- Југословенски интеркатедарски скуп универзитетских наставника библиотекарства, 1988.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Петровић, Вера (2019). Љубица Ђорђевић: живот и стваралаштво са библиографијом. Београд: Алма.
- ^ Лексикон народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945. Београд: Народна књига. 1980. стр. 1123.
- ^ Решење број 1261/1 од 12. новембра 1961. Архива Филолошког факултета у Београду
- ^ Уверење бр. 476од 19.1.1965, потписао декан Димитрије Вученов. Архива Филолошког факултета Универзитета у Београду
- ^ Ђорђевић, Љубица (1972). Песничко дело Десанке Максимовић : докторска дисертација. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду.