Љубица Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубица Ђорђевић
Датум рођења(1922-10-08)8. октобар 1922.
Место рођењаКрагујевац
Краљевина СХС
Датум смрти17. април 1999.(1999-04-17) (76 год.)
Место смртиБеоград
СР Југославија
Пољебиблиотекарство
ШколаФилолошки факултет Универзитета у Београду
ИнституцијаФилолошки факултет Универзитета у Београду

Љубица Ђорђевић (Крагујевац, 8. октобар 1922 − Београд, 17. април 1999) редовни је професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, библиотекар, библиограф, песникиња, књижевни критичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Љубица Ђорђевић је рођена 8. октобра 1922. у Крагујевцу. Основну школу завршила је 1932. године, прва четири разреда гимназије 1936, три разреда учитељске школе пре рата, а четврти завршни разред после рата.[1] Учествовала је у народноослободилачкој борби од 21. октобра 1941. до 28. фебруара 1945. године.[2] Била је борац, повремено ангажована као медицинско особље. Посебно се ангажовала на пољу културне и образовне делатности.

Ангажована је 1952. године као приправник књижничар у библиотеци Семинара за југословенску књижевност на Филозофском факултету. Као библиотекар на Филолошком факултету радила је на Катедри за југословенску књижевност. Дипломирала је на Филолошком факултету 17. октобра 1961. године.[3]

Магистрирала је 15. јануара 1966. године код ментора Слободана Ж. Марковића са темом Критичарско дело Велибора Глигорића.[4] Докторирала је 1972. године са темом Песничко дело Десанке Максимовић : докторска дисертација.[5] Каријеру од књижничара до библиотекара, библиографа и доктора књижевних наука градила је у периоду од 1952. до 1972, а каријеру универзитетског професора 1980. до 1988. Умрла је у Београду 17. априла 1999. године.

Смер и Катедра за библиотекарство[уреди | уреди извор]

Кадровски проблем виших књижничара и библиотекара решавао се у Србији запошљавањем дипломираних високих и виших кадрова различитог профила који би после двогодишње обуке и праксе полагали државни стручни испит. Реформом високошколских програма 1978. године стекли су се услови за школовање библиотекара на академском нивоу. Смер за библиотекарство почео је са радом школске 1980/1981. године у својству редовних двогодишњих интеркатедарских студија. За предмет Основи библиотекарства изабрана је Љубица Ђорђевић, ванредни професор, за асистента Александра Вранеш, магистар филолошких наука у то време (данас редовни професор). Смер за библиотекарство био је у саставу Одсека за југословенске књижевности до 1986. када постаје самостална јединица све до гашења 1989. године. Школске 1988/89 године су укинути смерови на Филолошком факултету, а уведени изборни предмети. Основи библиотечко-информационе делатности предавала је Десанка Стаматовић, доцент доктор филолошких наука. Катедра за библиотекарство и информатику званично је почела с радом 1990. године за последипломске студије, а годину дана касније 1991. је уписала и прве студенте основних студија.[1]

Одабрана библиографија[уреди | уреди извор]

Монографије[уреди | уреди извор]

  • Песничко дело Десанке Максимовић : докторска дисертација, 1972.
  • Библиографија Српског књижевног гласника, 1982.
  • Самостални живот: пет збирки песама, 1994.
  • Песничко дело Десанке Максимовић, 1998.

Периодика[уреди | уреди извор]

  • Поезија Владимира Видрића. - У: Књижевност и језик, књ. 9, бр. 2, стр: 121-128, 1962.
  • Био-библиографија др Вида Латковића. - У: Библиографски вјесник, 1/3, стр: 219-243, 1963.
  • Велибор Глигорић у међуратној српској књижевној критици. - У: Савременик, год.11, књ. 22, бр. 11/12, стр:364-371, 1965.
  • Школовање библиотекара на Филолошком факултету у Београду. - У: Иформатика, год.15, бр. 3, стр: 103-110, 1981.
  • Читалац Нолитових књига од 1929 до 1941. године у Србији. - У: Анали Филолошког факултета, књ. 15, стр: 38-58, 1983.

Уредник[уреди | уреди извор]

  • Југословенски интеркатедарски скуп универзитетских наставника библиотекарства, 1988.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Петровић, Вера (2019). Љубица Ђорђевић: живот и стваралаштво са библиографијом. Београд: Алма. 
  2. ^ Лексикон народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945. Београд: Народна књига. 1980. стр. 1123. 
  3. ^ Решење број 1261/1 од 12. новембра 1961. Архива Филолошког факултета у Београду
  4. ^ Уверење бр. 476од 19.1.1965, потписао декан Димитрије Вученов. Архива Филолошког факултета Универзитета у Београду
  5. ^ Ђорђевић, Љубица (1972). Песничко дело Десанке Максимовић : докторска дисертација. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду.