Слободан Ж. Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Ж. Марковић
Profesor dr Slobodan Z.Markovic.jpg
Проф. др Слободан Ж. Марковић
Рођење(1928-07-15)15. јул 1928.
Горњи Мушић,  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Смрт11. септембар 2015.(2015-09-11) (87 год.)
Београд,  Србија
ПољеКњижевност за децу, Македонска књижевност, Новија српска књижевност
ИнституцијаФилолошки факултет Универзитета у Београду
НаградеВукова награда, Орден заслуга за народ са златном звездом, Медаља Хумболтовог универзитета, медаља "Ханс Кристијан Андерсен"

Слободан Ж. Марковић (Горњи Мушић код Ваљева, 15. јул 1928Београд, 11. септембар 2015[1]) био је редовни професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

У завичају, Доњој Топлици је учио основну школу, а гимназију у Белој Цркви, где 1940 завршава први разред и у Панчеву у којем наставља школовање ратне 1941. године. Касније, током Другог светског рата живи највише у родном селу и у Ваљеву где повремено полаже појединачне гимназијске испите, а истовремено похађа кројачки занат и у Мионици добија диплому за квалификованог кројача. Године 1944. активно се укључује у Народноослободилачки покрет. Од 1945-1946. завршава V и VI разред Ваљевске гимназије. Коначно, дипломира у Београду 1948. године у Четвртој мешовитој београдској гимназији.

Од 1948. студирао је у групи за Југословенске језике и књижевност и дипломирао 1952. године на Филозофском факултету у Београду из области Југословенска књижевност. Слободан Ж. Марковић је радио у Вршцу као гимназијски професор, а потом је постављен за републичког школског инспектора. На Универзитет у Београду изабран је за професора1956. године. Прошао је сва универзитетска звања и редовни је професор Филолошког факултета за нове југословенске књижевности. Био је, поред осталога, продекан и декан Филолошког факултета у Београду и предавач на универзитетима у Гетингену (Немачка), Пекингу (Кина), у Београду, Нишу и Приштини. Од 1956. године на Филолошком факултету као редовни професор први пут покреће наставу из области Књижевност за децу. Прво у оквиру семинарских часова а од 1964. на редовним предавањима своју љубав према овој области претворио је у струку и генерације студената упућивао на активан рад у овој области. У октобру 1963. одбранио је докторат из књижевних наука - Живот и књижевно дело Јована Поповића : 1905-1952.[2]

Један је од оснивача и дугогодишњи директор Међународног славистичког центра Србије. Био је више година председник Друштво за српски језик и књижевност Србије и Савеза славистичких друштава Југославије, главни и одговорни уредник часописа „Књижевност и језик“, председник Управног одбора Змајевих дечјих игара и вишегодишњи главни уредник часописа „Детињство“, члан Председништва Међународног комитета слависта, потпредседник и председник УНЕСКО асоцијације радника на књизи за децу и стални научни саветник, један од оснивача и члан Извршног одбора Вукове задужбине, један је од оснивача и десетогодишњи председник Управног одбора Задужбине „Десанке Максимовић“ и председник Културно просветне заједнице Србије [3].

Научни и књижевни рад[уреди | уреди извор]

Научни рад професора др Слободана Ж. Марковића посвећен је историји нових југословенских књижевности, њиховој међусобној повезаности и везама са светском књижевношћу, као и књижевности за децу. Објављивао је стручне и научне радове из следећих области: Из школеске праксе наставе српског језика и књижевности; о појединим писцима и књижевним раздобљима о којима пише критике и приказе књижевних дела; истраживачки рад и студије о писцима и књижевним проблемима у српској и другим, словенским књижевностима, посебно о вези српске књижевности са другим литературама. Објавио је око 600 књижевних студија и расправа у периодичним публикацијама и зборницима на српском, немачком, руском, енглеском, француском и мађарском језику.[4] као и књиге — „Записи о књижевности за децу“ I, II, III и IV (више издања), „Књижевни покрети и токови између два светска рата“, монографијеЛаза Лазаревић“, „Милан Ракић“, „Бранко Ћопић“, „Исидора Секулић“, „Јован Поповић — живот и књижевно дело“, „Вук Караџић у књижевном трајању“, „Књижевно стваралаштво Десанке Максимовић“, „Трагање за идеалима“ и „Појаве, ствараоци и дела у македонској књижевности“; Надалеко су чувене његове антологије: „Антологија српске приче за децу“, „Антологија српских поема за децу“ „Ко је бољи јунак“, „Ђаку прваку“, „Златна књига“; студије — „Књижевне појаве између два светска рата“, „Континуитети и вредности“ и путопис „Професор у Пекинг — професор из Пекинга“.[4][3][5]

Марковићеви радови су превођени на све јужнословенске језике, као и на немачки, енглески, француски, румунски, мађарски, чешки и руски језик. Такође, запаженим саопштењима и рефератима учествовао је на више конгреса и стручних скупова у земљи и свету.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

За свој рад добио је више признања, међу осталима и „Вукову награду“, Медаљу Хумболтовог универзитета, медаљу „Ханс Кристијан Андерсен“, немачки орден Велики крст I реда за заслуге у међународној сарадњи. Одликован је 1988. године „Орденом заслуга за народ са златном звездом“ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије [3].

Дела[уреди | уреди извор]

  • „Записи о књижевности за децу“ I, 1984.
  • „Записи о књижевности за децу“ II, 1984.
  • „Записи о књижевности за децу“ III, 1984.
  • „Записи о књижевности за децу“ IV, 1984.
  • „Књижевни покрети и токови између два светска рата“, 1970.
  • „Професор у Пекинг — професор из Пекинга“, 1992.
  • „Књижевне појаве између два светска рата“, 1982.
  • „Континуитети и вредности : студије о новој српској књижевности“, 1990.
  • „Ђаку прваку“, 1994.
  • „Златна књига : антологија књижевног стваралаштва за младе“, 1996.
  • "Сто година друштва за српски језик и књижевност", 2011.

Монографије:

  • „Лаза Лазаревић“, 1962.
  • „Милан Ракић“, 1962.
  • „Бранко Ћопић“, 1966.
  • „Исидора Секулић“, 1968.
  • „Јован Поповић — живот и књижевно дело“, 1969.
  • „Вук Караџић у књижевном трајању“, 1987.
  • „Књижевно стваралаштво Десанке Максимовић“, 1998.
  • „Трагање за идеалима“, 2006.
  • „Појаве, ствараоци и дела у македонској књижевности“, 2007.
Градска библиотека Љиг, Дечја библиотека "Слободан Ж. Марковић"

Библиотеке[уреди | уреди извор]

Слободан Ж. Марковић је поклонио библиотекама Колубарског округа преко 9 000 књига. То су библиотеке из три општине које сматра својим завичајем: Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић“ Ваљево, Библиотеци „Милован Глишић“ Мионица и Градској библиотеци у Љигу .[6] Поклонио је Градској библиотеци Љиг преко 5 000 наслова књига. Захваљујући том поклону при Градској библиотеци Љиг је 30. априла 2012. године отворена Дечја библиотека која носи назив свог дародавца Слободана Ж. Марковића. Простор се налази у центру вароши који је обезбедила општинска управа Љиг. Дечја библиотека „Слободан Ж. Марковић“ је осмишљена за најмлађе читаоце, али и оне који се баве научним радом [7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Детињство[уреди | уреди извор]

Из личне архиве[уреди | уреди извор]

С јавним личностима[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Преминуо Слободан Ж. Марковић („Вечерње новости“, 11. септембар 2015)
  2. ^ Записи о појавама у књижевности за децу: Белешка о писцу; Горњи Милановац,1982
  3. ^ а б в Признање професору Слободану Ж. Марковићу: зборник; Београд: Институт за књижевност и уметност, 2007
  4. ^ а б „Књижевно стваралаштво Десанке Максимовић“ белешка о аутору; Београд: Чигоја штампа, 1998
  5. ^ Трагање за идеалима/Слободан Ж. Марковић; Београд: Београдска књига,2005 Предговор/ Ђоко Стојић страна 5-7
  6. ^ Добри човек из Мионице, објављено 16.06.2007, преузето 12. августа 2015
  7. ^ Љиг, Градска библиотека - Отварање дечијег одељења, објављено 30. априла 2012, преузето 12. августа 2015

Литература[уреди | уреди извор]

  • Сусрети у књижевности двају блиских народа : огледи из компаратистике, балканистике и југославистике / Илија Конев. - Београд : Завод за уџбенике : Вукова задужбина ; Нови Сад : Матица српска, 2010 (Суботица : Минерва). - 186 стр. - (Студије о Србима ; књ. 19). - pp. 182-185: Поговор / Слободан Ж. Марковић. (COBISS)
  • Роман у српској књижевности за децу и младе / Христо Георгијевски. - Нови Сад : Змајеве дечје игре, 2005 (Нови Сад : Offset print). - 173 стр. - (Библиотека Змај ; књ. 15) (COBISS)
  • Књижевност за децу и њена улога у васпитању и образовању деце предшколског узраста : тематски зборник / [главни и одговорни уредник Сунчица Денић]. - Врање : Учитељски факултет, 2012 (Врање : Аурора). - 422 стр. : илустр. - Радови на срп., мак., и буг. језику. (COBISS)
  • Поезија Матије Бећковића : зборник радова / Десанкини мајски разговори, Београд, Ваљево, Бранковина, 14, 15. и 16. маја 1999. ; приредио Слободан Ж. Марковић. - Београд : Задужбина Десанка Максимовић, 2002 (Бор : Бакар). - 84 стр. - ("Десанкини мајски разговори" ; књ. 9) (COBISS)
  • Библиографија дела Десанке Максимовић : 1920-1971 / Љубица Ђорђевић. - Београд : Задужбина Десанке Максимовић [итд.], 2001 (Београд : "Мрљеш"). - 425 стр. : слика Д. Максимовић . - (Студије о књижевном делу Десанке Максимовић ; књ. 1). - pp. 7-8: О едицији Студије о књижевном делу Десанке Максимовић / Слободан Ж. Марковић. (COBISS)
  • Ваљевски алманах / главни и одговорни уредник Слободан Ж. Марковић. - 1998, св. 1- . - Београд : Удружење Ваљеваца у Београду, 1998- . (COBISS)
  • Поезија Бранислава Петровића : зборник радова / Десанкини мајски разговори, Београд, Ваљево, Бранковина, 14, 15. и 16. маја 2001. ; приредио Слободан Ж. Марковић. - Београд : Задужбина Десанке Максимовић, 2004 (Београд : Беосинг). - 78 стр. - ("Десанкини мајски разговори" ; књ. 13) (COBISS)
  • Десанка Максимовић у деценији 1993-2003 : зборник радова / Десанкини мајски разговори, Београд, Ваљево, Бранковина, 14, 15. и 16. маја 2003. ; приредио Слободан Ж. Марковић. - Београд : Задужбина Десанке Максимовић, 2004 (Београд : Беосинг). - 126 стр. - ("Десанкини мајски разговори" ; књ. 18) (COBISS)
  • Историјски романи Михајла Лалића "Свадба" и Оскара Давича "Песма" / Слободан Ж. Марковић. У: Књижевност и историја. 4 / [уредио Мирољуб Стојановић. - Ниш : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета : Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета ; [Београд] : Славистичко друштво Србије, -. 2001. ISBN 978-86-7025-303-2.. - pp. 73-79. (COBISS)
  • Звездана светковина / Десанка Максимовић ; [избор, предговор и поговор Слободан Ж. Марковић]. - Ваљево : "Милић Ракић", 1988 (Ваљево : "Милић Ракић"). - 256 стр. - (Библиотека Завичајник ; књ. 4) (COBISS)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]