Агенција за европску граничну и обалну стражу - Фронтекс

Агенција за европску граничну и обалску стражу (Фронтекс) је агенција Европске уније (ЕУ) која је основана са циљем да помогне државама чланицама ЕУ у управљању спољним границама ЕУ. Њена примарна улога је да осигура ефикасну и безбедну контролу граница како би се спречио незаконит прелазак границе, борило против прекограничног криминала, укључујући трговину људима и кријумчарење, али и обезбедила сигурност свих који путују унутар ЕУ и изван ње. Фронтекс је основан 2004. године, са седиштем у Варшави (Пољска).

Историјат

Слобода кретања људи, робе, услуга и капитала био је један од важних циљева европске интеграције. Још 1957. године ова вредност уграђена је у темеље заједнице Римском уговором.^[1] Током 1980-их година, Белгија, Француска, Немачка, Луксембург и Холандија створиле су територију без унутрашњих граница где је било омогућено управо слободно кретање људи. У том контексту, потписан је и први споразум у луксембуршком селу Шенген. Након формирања шенгенске зоне, 1995. године, контроле на унутрашњим границама земаља чланица су укинуте и формирана је јединствена спољна граница. Временом су се правила која регулишу визе и право на азил усаглашавала, да би данас била заједничка за све земље шенгенгенског простора. Државе шенгенског простора су, у циљу усаглашавања равнотеже између слободе и сигурности, увеле додатне мере које су усмерене ка сарадњи полицијских и правосудних органа. Управо ова сарадња постала је темељ очувања безбедности унутар шенгенског простора. Потписивањем Амстердамског споразума, 1999. године, сарадња међу владама ових земаља укључена је у оквир Европске уније.

Након тога, Савет за правосуђе и унутрашње послове наставио је да развија јачање сарадње у области миграција, азила и безбедности. У контексту управљања границама, створена је заједничка јединица за спољне границе коју чине чланови Стратешког одбора за имиграцију, границе и азил (СЦИФА) и шефови националних служби за контролу граница. Задатак им је био да надгледају пилот пројекте на нивоу Европске уније и спроводе низ заједничких операција.

Са циљем унапређења регулативе и процедура заједничких јединица, основана је Европска агенција за управљање оперативном сарадњом на спољним границама држава чланица ЕУ – Фронтекс и то Уредбом Савета (ЕЗ) од 26. октобра 2004. године. У септембру 2016. године, ова Уредба је укинута, чиме је основана данашња Агенција за европску граничну и обалску стражу - Фронтекс.

Улога Фронтекса

Основне улоге операција које спроводи Фронтекс јесу: борба против трговине људима и кријумчарења; борба против прекограничног криминала; откривање фалсификованих докумената; надзор граница; мониторинг миграционих токова; пружање подршке националним властима у контроли граница и обалска стража.

Сарадња Фронтекса са државама изван ЕУ

Фронтекс је активан и ван држава Европске уније и то на основу споразума о статусу са Европском комисијом. Стога ова агенција има своје операције и у земљама ван ЕУ: у Молдавији, Републици Србији, Црној Гори и Албанији. У области Западног Балкана одвија се неколико копнених и поморских операција Фронтекса. С обзиром да је током 2023. године Западни Балкан био друга по интензитету избегличко-мигрантска рута ка земљама ЕУ, Фронтекс пружа подршку у решавању високог миграционог притиска и доприноси откривању прекограничног криминала кроз сарадњу са надлежним институцијама ових земаља (откривање фалсификованих докумената, украдених аутомобила, наркотика, оружја итд.).

Сарадња Фронтекса са Републиком Србијом

Фронтекс има успостављену сарадњу са Републиком Србијом, земљом кандидатом за чланство у ЕУ кроз потписане протоколе о сарадњи, а у циљу усклађивања контроле својих граница са стандардима ЕУ. Протоколи дефинишу, пре свега, сарадњу у сфери размене информација граничних служби.  У фебруару 2009. године Министарство унутрашњих послова Републике Србије и Фронтекс потписале су радни аранжман о сарадњи. Исти споразум су потписале и остале земље Западног Балкана, чиме је створена Мрежа за анализу ризика за Западни Балкан. У контексту Србије, ова анализа закључује да постоји масовна нелегална имиграција Албанаца и из Албаније и са Косова у земље ЕУ, транзит нелеганлих имиграната из Јужне Азије, са Блиског Истока и из Африке преко територије Западног Балкана, укључујући и Србију, и то је посебно изражено након визне либерализације Републике Србије, Северне Македоније и Црне Горе 2009. године.