Тел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поглед на тел Бари у северној Сирији

Тел (множина телови; хебр. תֵּל; арап. تلّ Тал[1]) је археолошко налазиште на узвишењима са заравнаним врхом и благим падинама, и означава место на којем је сконцентрисан људски живот, мануфактура и трговина, а које је временом било заборављено и затрпано.

Реч је стручни појам у археологији настао током истраживања истока, те је за налазишта овог типа позајмљена реч из арапског језика (تَل – изговара се тал) у значењу 'брег' или 'хумка'.

Тел ес-Султан у Палестини

Опис[уреди]

Технички, тел је вештачки брег стваран од неколико генерација људи који су живели и градили на истом месту. Током векова од нагомиланих остатака и рушевина висина расте, формирајући одређени нагиб.

Вишеслојна археолошка налазишта, која већином започињу још са праисторијским културама а завршавају у античком периоду настајала су на стратешким положајима, поред мочвара и река, на посебним узвишењима у пределу. Вода је нарочито представљала важан ресурс за све културе, па је њена доступност допринела за настајање насеобина на падинама телова, који су временом прерасли у повеће хумке.

Телова има на целом свету, али су веома типична за блискоисточна археолошка налазишта, на местима настанка и преклапања прастарих култура. У јеврејској традицији се на пример назив Тел толико укоренио да се у Израелу користи и у именима данашњих градова и места, попут Тел Авив (име града је први користио ционист Теодор Херцл у својој визији будуће израелске државе у делу "Стара земља, Нова земља" објављеном 1902. године). Обично се назив неких блискоисточних градова везује за један од телова у близини и тако настају топоними са суфиксом тел.

Блиски Исток и Африка[уреди]

Тел Кваркур (Qarqur) у Сирији

Најпознатији телови су у Египту, Ираку, Сирији и Израелу, на местима најстаријих људских култура као што су Месопотамска, Староегипатска. У прилог дуге настањености подручја које се на истоку протеже до долине Индуса говори упечатљив број од око 50.000 телова који су нађени. Неки од тих телова су:

  • Тел Абу Хабах (сумерски, Сипар), у Ираку
  • Тел Абу Хурејра, месопотамски; овде су пронађени најранији трагови земљорадње
  • Тел Абу Сахреин (Ериду) у Ираку
  • Тел Арква, настањен од неолита, поменут у Амарна-списима, данас: Либан
  • Тел Аштарта, древни град такође поменут у списима из Амарне, данас: Сирија
  • Тел ес-Султан (Јерихон), брег висок 21 m у коме су археолози пронашли не мање него 23 насеља изграђена на рушевини једно других; у Палестини
  • Тел ел-Амарна (староегипатски Ахет-Атон): један од најпознатијих староегипатских налазишта, али тел је само у имену, због оближњег села које се зове Ет-Тил
  • Тел ед-Даба (староегипатски Хут-варет, Аварис на грчком), у Египту
  • Тел Халаф, налазиште неолитске Халафске културе у Сирији.

Телови у Европи и у Србији[уреди]

Распрострањење овог феномена на западу протеже се од Медитерана све до централне Европе. Материјал телова који би настали у равници не би бивао разношен, него користећи се њиховом стратешком висином на њих је изнова грађено, да би временом, кроз векове употребе настала права земљано-камена цитадела. Аналогија ових су наменски подигнута земљана утврђења – земљанe утврдe.

Турска реч за тел је 'хојук' (тур. höyük) или старотурски 'тепе' (тур. tepö, tepü[2]) – као у имену археолошког локалитета Чатал Хојук. На Балкану (у Македонији, Бугарској, Тесалији у Грчкој) остаци старих некропола, тумула које се локално зову могилe такође су тел-типа. Исто тако и неке громиле Караново културе у Бугарској.

У Србији, археолошка налазишта Гомолава, Градина на Босуту, Чуруг - Стари Виногради[3], локалитет Стара Сарча код Шурјана[4], вишеслојно налазиште Мокрањске стене код Неготина[5], брег Хинга код Носе у Хајдукову [6] су мање-више типични телови.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Amateur Archaeologists Gets Dirt on the Past (енглески)
  2. Starling.ru Turkic Etimology. Tepö.
  3. Станко Трифуновић: „Давно нестале културе (праисторија)“, Археолошко налазиште Чуруг - Стари Виногради, Музеј Војводине, 2006.
  4. Археолошка налазишта - Завод за заштиту споменика културе Зрењанин
  5. Александар Капуран: Истраживање мултикултурног локалитета Мокрањске стене код Неготина у 2011. години. Археологија у Србији, Београд 2012
  6. Градски музеј Суботица - археолошка збирка

Литература[уреди]

  1. Archaeology of Palestine, Art of Excavating a Palestinian Mound, William Foxwell Albright, 1960, pp. 16
  2. Kirkpatrick, E. M. (1983). Chambers 20th Century Dictionary (New ed.). Edinburgh: W & R Chambers Ltd. ISBN 0-550-10234-5. стр. 1330..

Спољашње везе[уреди]