Актиномикоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Актиномикоза
лат. Actinomycosis
Класификација и спољашњи ресурси
Пацијент са актиномикозом на десној страни лица
ICD-10 A42.
ICD-9 039
DiseasesDB 145
eMedicine med/31
MeSH D000196

Актиномикоза (лат. actinomycosis) је ретка хронична инфективна болест коже и поткожног ткива, коју изазивају бактеријеактиномицете (Actinomyces israelii, Actinomyces gerencseriae и Propionibacterium propionicus).[1] Најчешће се јавља код одраслих мушкараца.

Етиологија[уреди]

Болест изазивају аспорогене грам-позитивне анаеробне бактерије из родова Actinomyces или Propionobacterium (најчешће A. israelii).[2] Због своје филаментозне структуре ова бактерија је дуго времена погрешно сврставана међу гљиве. Припада сапрофитној флори човека и животиња и најчешће се налази у устима, ждрелу и дебелом цреву. Да би се болест манифестовала, бактерија се мора наћи у анаеробним условима што се дешава најчешће при повредама, екстракцији (вађењу) зуба, хируршким захватима и сл.[3]

Већина ових инфекција су полимикробне, при чему се из лезија често изолују и друге бактерије (орални анаероби, стафилококе, стрептококе или ентеробактерије). У цервикофацијалном облику болести најчешће улазно место је кариозни зуб; у торакалном облику болест је последица аспирације оралног секрета; у абдоминалном облику она настаје услед оштећења слузокоже дивертикула или слепог црева или настаје након трауме (повреде); у локализованом карличном облику актиномикоза је компликација одређених типова интраутериних контрацептивних уложака.

Ширење из примарне локализације је ретко, а углавном се дешава путем крви из примарног жаришта инфекције.

Клиничка слика[уреди]

Болест се јавља у неколико облика: цервикофацијални, торакални, абдоминални, генерализовани и карлични.

Цервикофацијални облик се манифестује променама у пределу главе и врата у виду тврдих, тамноцрвених инфилтрата који се распадају и апсцедирају. Бројни чиреви се дренирају преко фистула. Из њих се цеди лепљив, гнојни садржај непријатног мириса, у коме се налазе карактеристичне жуте сумпорне грануле.[4] Промене захватају и образе, језик, ждрело, пљувачне жлезде, кости лобање, мождане опне или мозак итд.

У абдоминалном облику инфицирана су црева (обично слепо и дебело) и перитонеум. Карактеристични су бол, температура, повраћање, дијареја или опстипација и губитак тежине. Појављује се једна или више абдоминалних маса, уз знакове парцијалне опструкције (затвора) црева. Могу се такође развити синуси и фистуле.

У торакалном облику су захваћена плућа и болест личи на туберкулозу. Инфекција се може значајно проширити и пре појаве бола у прсима, температуре и продуктивног кашља.

У генерализираном облику инфекција се хематогено (путем крви) шири у кожу, пршљенове, мозак, јетру, бубреге, мокраћовод и карличне органе код жена. Јављају се симптоми попут крстобоље, главобоље, бола у трбуху и сл.

Локални карлични облик болести се јавља најчешће код жена. Симптоми укључују исцедак из материце уз болове у карлици или доњем делу трбуха.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза актиномикозе се поставља на основу клиничке слике, рендгенских снимака и микробиолошких испитивања - доказом колоније узрочника (тзв. друза) у гноју, биоптичном и аспирацијском материјалу.[4][5]

У гноју или ткиву, микроорганизми изгледају као замршене накупине разгранатих и неразгранатих таласастих филамената или као сумпорне грануле. Оне се састоје од централне масе замршених бактеријских филамената, ћелија гноја и дебриса, са средњом зоном испреплетених филамената. Централну зону окружује спољашња зона са зракасто распоређеним хијалиним и рефрактивним филаментима, који се боје еозином али су позитивни у бојењу по Граму.

Лечење[уреди]

Болест напредује споро. Прогноза директно зависи од времена успостављања дијагнозе. Најповољнија је код цервикофацијалног облика и све је лошија почевши од торакалног, преко абдоминалног до генерализованог облика. Ток болести зависи од проширености инфекције и њеног трајања до дијагнозе.

Лек избора код актиномикозе је пеницилин G, који се даје у великим дозама. Након 6-8 недеља прелази се на пеницилин V. Лечење обично траје између три и осам месеци у зависности од тежине случаја. Код особа преосетљивих на пеницилин препоручују се адекватне дозе тетрациклина, рифампицина, еритромицина и др. Хируршка терапија подразумева инцизију и дренажу чирева и ексцизију фиброзних промена.[4]

Терапија се наставља неколико недеља након привидног излечења. Терапијске шеме се могу и проширити како би обухватиле и друге микроорганизме који су евентуално изоловани из лезија. Непотврђени извештаји указују да би у одређеним случајевима могла бити корисна терапија хипербаричним кисеоником.

Болест код животиња[уреди]

Актиномикоза код мачке

Актиномикоза се јавља код стоке и других животиња, а болест је позната под именом грбава вилица (енг. lumpy jaw). Етиологија имена је повезана са чињеницом да се на глави и врату инфицираних животиња јављају велике израслине у виду апсцеса.

Патолог Ото Болингер је 1877. године доказао код стоке присуство бактерије Actinomyces bovis, а недуго након тога је Џејмс Израел открио бактерију Actinomyces israelii код људи.

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. Bowden GHW: Actinomycosis in: Baron's Medical Microbiology, 4th edition, University of Texas Medical Branch 1996, ISBN 0-9631172-1-1
  2. Ryan KJ & Ray CG: Sherris Medical Microbiology, 4th edition, McGraw Hill 2004, ISBN 0-8385-8529-9
  3. „Актиномикоза (Actinomycosis)”. Приступљено 16. 12. 2007.. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Актиномикоза (Actinomycosis)”. Приступљено 16. 12. 2007.. 
  5. „Актиномикоза”. Приступљено 16. 12. 2007.. 


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).