Фамагуста

Координате: 35° 07′ 13″ СГШ; 33° 56′ 19″ ИГД / 35.120278° СГШ; 33.938611° ИГД / 35.120278; 33.938611
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Амохостос)
Фамагуста / Амохостос
тур. Gazimağusa / грч. Αμμόχωστος
Famagusta 01-2017 img14 Lala Mustafa Pasha Mosque.jpg
Симбол града — некадашња латинска катедрала претворена у џамију
Административни подаци
Држава Кипар
ОкругФамагуста
Становништво
Становништво
 — 35.453
Географске карактеристике
Координате35° 07′ 13″ СГШ; 33° 56′ 19″ ИГД / 35.120278° СГШ; 33.938611° ИГД / 35.120278; 33.938611
Апс. висина0-15 m
Фамагуста / Амохостос на мапи Кипра
Фамагуста / Амохостос
Фамагуста / Амохостос
Фамагуста / Амохостос на мапи Кипра
Веб-сајт
www.famagusta.org.cy

Фамагуста или Амохостос (тур. Gazimağusa, Газимагуса, грч. Αμμόχωστος, Амохостос) је четврти по величини и значају град на Кипру, у делу под турском окупацијом (тзв. Северни Кипар). Званично град је седиште истоименог округа Фамагуста.

Амохостос је вековима био највећа кипарска лука.

Географија[уреди | уреди извор]

Фамагуста се налази на источној обали острва Кипар. Од главног града Никозије је удаљена 60 km источно.[1]

Рељеф Фамагуста се налази на обали Средоземног мора, у равничарском подручју, на 0-15 m надморске висине. Иза града се пружа највећа равница КипраМесаорија.

Клима у Фамагусти је средоземна са елементима сушне, степске климе. Просечна годишња температура је чак 25 подеока, а падавина има мало — око 350 mm/m².

Воде: Фамагуста се налази у источном Средоземљу (познатом и као Левантско море). Град се одувек развијао као важно острвско пристаниште, будући да је на овом месту најдубљи газ за бродове дуж целе кипарске обале. У копненом делу града има пар малих и безначајних водотока, који често пресушују.

Историја[уреди | уреди извор]

Приказ Амоостоса из 1703. године
Улица старог града

Иако је подручје данашњег града насељено још од времена праисторије, прво стално насеље на данашњем месту се јавља 300. п. н. е. под називом Arsinoe. Вековима је ово насеље било мало и без већег значаја.

Кључна година за развој града је била 1192. г., када су Кипар освојили Лизињани. Како је положај насеља био изваредан за развој пристаништа ускоро се ту јавља утврђени град са луком. У 13. веку град постаје средиште трговине у источном Средоземљу. У то време то је богат и развијен град. 1372. године град преузима Ђенова, а потом, 1489. године Млеци, али град не губи значај и богатство.

Године 1571. град освајају Турци Османлије, као последње упориште Запада на Кипру. Под новим освајачима град донекле губи значај, али не пропада. Тада се у Фамагусти граде нове грађевине и град добија источњачки изглед.

Берлинским конгресом 1878. године Велика Британија добија Кипар за колонију. Британци поново започињу изградњу луке и тиме развој града. Граде се нове зграде, улице, целе четврти. У то време образује се данашњи савремени град, познат и као Вароша, при чему старо градско језгро у зидинама насеља турско становништво, док новоизграђени део из 19. века насељава грчко становништво.

Независношћу Кипра 1960. године, Фамагуста поново добија на значају као најважније пристаниште нове државе. Посебно се развија туристичка привреда у виду низа нових хотела-небодера у јужном делу града. Град је давао око половину државних прихода од туризма, а лука је давала 83% карго промета у држави. У граду је била веома развијена лака индустрија. Томе је у прилог ишло богато равничарско залеђе Месаорије. У ово време град је имао око 40 хиљада страновника, већинских Грка (67%) и мањинских Турака (22%) и осталих.

Године 1974. турска војска је окупирала северну трећину Кипра, заједно са Фамагустом и већим делом Месаорије. Месни Грци беже на југ земље и град остаје полупразан. Грчки део града завојевач је оградио и он је до данас остао „град духова“. Град већ деценијама пропада. Данас у њему живи око 40 хиљада становника, готово у целости Турака. Већина њих су пресељеници из Турске.

Становништво[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Фамагуста
Година
Становништво

Фамагуста данас има око 40 хиљада страновника у градским границама, готово у целости Турака. Већина њих су пресељеници из Турске, а мањи део води порекло од кипарских Турака.

Привреда[уреди | уреди извор]

После окупације 1974. године привреда Фамагусте је нагло пропала и до данас се није опоравила. Град је данас слабо развијен и ослоњен на скромну лаку индустрију и пољопривредно залеђе.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Амохостос (Famagusta)”. Mapnall. Приступљено 17. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]