Англо-кинески ратови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Трговачка екапанзија Велике Британије, као последица индустријске револуције, наишла је у Кини на велики отпор. Британски трговци захтевали су веће привилегије но што су Кинези били вољни да им одобре. По питању опијума дошло је до заоштравања односа и кинеска влада је забранила увоз опијума. Међутим, то није дало резултат већ је само изазвало контрамере - почело је велико кријумчарење опијума у земљу. Против кријумчара се од 1839. године предузимају веома оштре мере, а овим су највише били погођени британски трговци који су од опијума зарађавали велике количине сребра. Све то је кулминирало Првим англо-кинеским ратом који је вођен од 1840. до 1842. године. Овај рат је познатији под именом Први опијумски рат.

Непријатељства су отпочела пре званичне објаве рата када је 3. новембра 1839. године енглеска флота у кинеским водама потопила неколико кинских џунки. Надмоћност Британаца над заосталом флотом и војском била је изузетно изразита, али снаге које су ангажовали ~ у почетку 18 ратних бродова и око 4000 људи на копну под командом адмирала Џорџа Елиота, нису могле брзо да реше рат. Операције и преговори низменично су били вођени неколико година. Адмирал Елиот је јула 1840. године заузео острво Чоу Сан, а у мају 1841. године Кантон.

Нови командант, адмирал сер Вилијам Паркер енергичније је повео операције, и 27. августа заузео је Шија-Мен, чији је гарнизон храбро изгинуо, а 13. октобра Јин-Шјен. Операције су биле настављене тек у пролеће 1842. године када су Британцима стигла појачања под генералом Хју Гофом. Искрцавши се на ушћу реке Јангцекјанг, он је заузео, након местимичмо веома упорних борби, Ву-Сунг и Шангај. Пред Ченг-Мајем му је 1500 кинеских војника пружило отпор, али су храбро погинули до последњег. До Нанкинга се пробио 10. августа. Тиме је кинеска влада била приморана да 29. августа потпише мир којим је Великој Британији уступила острво Хонгконг и пет својих лука отворила страној трговини. Кина је почела да се претвара у полуколонију великих сила. Овим миром су се користиле и друге државе - САД, Француска, Белгија и Шведска ~ изнудивши повољне уговоре за себе.

Нанкиншки мир није задовољио Британце који су тражили право трговања у целој Кини и држање сталног представника у Пекингу. Кинеска влада није била вољна да ово допусти, те 1856. године избија Други англо-кинески рат. Британцима су се 1857. године придружили Французи. Британци су 1856. године опет заузели Кантон, али га нису могли да га задрже. Током 1857. године одиграло се много битки на Јангцекјангу између британских топовњача и кинеских наоружаних бродова и ратних џунки. Крајем децембра 1857. године англо-француски ескадра под командом адмирала Мајкла Сејмором поново је заузела Кантон. По паду форова Та-ку на ушћу Хај Хо 20. маја 1858. године кинеска влада је била приморана да 26. јуна потпише Тјенцински мир, којом је Велика Британија добила право да тргује по Кини.

САД и Русија искористиле су прилику да Кини наметну своје уговоре. Када је британска војна експедиција покушала да силом уђе у Хај Хо како би допратила у Пекинг британску и француску дипломатску мисију, наишла је на отпор, јер Кинези нису пристали да мисије иде баш тим путем. То је изазвало Трећи англо-кинески рат 1859. године. Поновни напад на форове Та-Ку одбијен уз велике бритаснке губитке - изгубили су три топовњаче. Тада су САД, иако званично неутралне, помогле Британце. У Хонгконгу је у пролеће 1860. године било је прикупљено око 12000 англо-индијских војника под командом генерала Чарлса Кузен-Монтобан. Одавде су се операције пренеле у залив По-Хај. Код Шин-Хоа 13. августа 1860. године Кинези су пружили јачи отпор, али нису могли заджати надирање англо-индијских снага. Форови Та-Ку били су заузети 21. августа нападом из позадине. Истог дана био је заузет Тјенцин. Одавде 4000 људи англо-француских снага кренуле ка Пекингу. Доашавши пред Пекингом 25. октобра, ове снаге су приморале кинеску владу да призна одредбе Тјенцински мира од 1858. године.

Ови уговори који су били наметнути Кини снагом оружја чинили су правну основу односа између европских сила и САД све до 1943. године.

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија, Англо-кинески ратови
  • Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006.