Филозофија психологије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Филозофија психологија се односи на питања теоријске основе савремене психологије. Нека од ових питања су епистемолошка забринутост због методологије психолошких истраживања. На пример:

  • Која је најбоља методологија за психологију: ментализам, бихевиоризам или компромис?
  • Да ли је самопосматрање валидна метода прикупљања података?
  • Да ли се доживљаји човека (емоције, жеље, уверења и слично) могу мерити објективно?

Друга питања у филозофији психологије су филозофска питања о природи ума, мозгу и знању. Она се обично сматрају као део когнитивне науке или филозофије духа, на пример:

Филозофија психологија прати рад когнитивне неурологије, еволуционе психологије и вештачке интелигенције. Она преиспитује да ли се психолошки феномени могу објаснити помоћу метода неуронауке, еволуционе теорије и нумеричке симулације. 

Историја[уреди]

Филозофија психологија је релативно нова област филозофије, јер је "научна" психологија, односно психологија која користи експерименте уместо самопосматрања, настала тек у 19. веку. Један од задатака филозофије психологије је да процени предности различитих школа психологије. Теме које спадају у филозофију духа су много старије. На пример, питања о самој природи ума, квалитету искуства и конкретна питања попут спора између дуализма и монизма су део филозофије вековима.

Сличне области[уреди]

Слична питањима филозофије психологије су филозофска и епистемолошка питања о клиничкој психијатрији и психопатологији. Филозофија психијатрије испитује улогу вредности у психијатрији.[1] Цињ филозофије психопатологије је да открије конструктивну делатност основног описа психичких феномена.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Fulford KWM, Stanghellini G. (2008). „The Third Revolution: Philosophy into Practice in Twenty-first Century Psychiatry”. Dialogues in Philosophy, Mental and Neuro Sciences. 1 (1): 5—14. 
  2. ^ Aragona M (2009). Il mito dei fatti. Una introduzione alla Filosofia della Psicopatologia. Crossing Dialogues. 

Литература[уреди]

  • J. Stacy Adams. 1976 (1976). Advances in Experimental Social Psychology. Academic Press. ISBN 0-12-015209-6. , 9780120152094.
  • Leonard Berkowitz. 1972. Social psychology. Scott Foresman & Co, 1972.
  • Ned Block. 1980 (1980). Readings in Philosophy of Psychology. Volume 1. Harvard University Press. ISBN 0-674-74876-X. , 9780674748767.
  • Stuart C. Brown, Royal Institute of Philosophy. 1974. Macmillan, 1974. Original from the University of Michigan
  • Joseph Margolis. 2008 (1984). Philosophy of Psychology. Prentice-Hall foundations of philosophy series. Prentice-Hall. ISBN 0-13-664326-4. , 9780136643265.
  • Ken Richardson. 2008 (1988). Understanding psychology. Open University Press. ISBN 0-335-09842-8. , 9780335098422.
  • George Botterill, Peter Carruthers. (1999). The Philosophy of Psychology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-55915-4. , 9780521559157.
  • Craig Steven Titus. (2009). Philosophical Psychology: Psychology, Emotions, and Freedom. CUA Press. ISBN 0-9773103-6-1. , 9780977310364.
  • Jose Bermudez. (2005). Philosophy of Psychology: A Contemporary Introduction. Routledge. ISBN 978-0-415-36862-9. 
  • Terence Horgan, John Tienson. (1996). Connectionism and the Philosophy of Psychology. MIT Press. ISBN 0-262-08248-9. , 9780262082488
  • Miščević, Nenad (1990). Uvod u filozofiju psihologije. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. ISBN 86-399-0105-8. 

Спољашње везе[уреди]