Филозофија психологије

С Википедије, слободне енциклопедије

Филозофија психологија се односи на питања теоријске основе савремене психологије. Нека од ових питања су епистемолошка забринутост због методологије психолошких истраживања. На пример:

  • Која је најбоља методологија за психологију: ментализам, бихевиоризам или компромис?
  • Да ли је самопосматрање валидна метода прикупљања података?
  • Да ли се доживљаји човека (емоције, жеље, уверења и слично) могу мерити објективно?

Друга питања у филозофији психологије су филозофска питања о природи ума, мозгу и знању. Она се обично сматрају као део когнитивне науке или филозофије духа, на пример:

Филозофија психологија прати рад когнитивне неурологије, еволуционе психологије и вештачке интелигенције. Она преиспитује да ли се психолошки феномени могу објаснити помоћу метода неуронауке, еволуционе теорије и нумеричке симулације. 

Историја[уреди | уреди извор]

Филозофија психологија је релативно нова област филозофије, јер је "научна" психологија, односно психологија која користи експерименте уместо самопосматрања, настала тек у 19. веку. Један од задатака филозофије психологије је да процени предности различитих школа психологије. Теме које спадају у филозофију духа су много старије. На пример, питања о самој природи ума, квалитету искуства и конкретна питања попут спора између дуализма и монизма су део филозофије вековима.

Сличне области[уреди | уреди извор]

Слична питањима филозофије психологије су филозофска и епистемолошка питања о клиничкој психијатрији и психопатологији. Филозофија психијатрије испитује улогу вредности у психијатрији.[1] Цињ филозофије психопатологије је да открије конструктивну делатност основног описа психичких феномена.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fulford KWM, Stanghellini G. (2008). „The Third Revolution: Philosophy into Practice in Twenty-first Century Psychiatry”. Dialogues in Philosophy, Mental and Neuro Sciences. 1 (1): 5—14. 
  2. ^ Aragona M (2009). Il mito dei fatti. Una introduzione alla Filosofia della Psicopatologia. Crossing Dialogues. Архивирано из оригинала на датум 06. 03. 2012. Приступљено 24. 06. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • J. Stacy Adams. 1976 (1976). Advances in Experimental Social Psychology. Academic Press. ISBN 0-12-015209-6. , 9780120152094.
  • Leonard Berkowitz. 1972. Social psychology. Scott Foresman & Co, 1972.
  • Ned Block. 1980 (1980). Readings in Philosophy of Psychology. Volume 1. Harvard University Press. ISBN 0-674-74876-X. , 9780674748767.
  • Stuart C. Brown, Royal Institute of Philosophy. 1974. Macmillan, 1974. Original from the University of Michigan
  • Joseph Margolis. 2008 (1984). Philosophy of Psychology. Prentice-Hall foundations of philosophy series. Prentice-Hall. ISBN 0-13-664326-4. , 9780136643265.
  • Ken Richardson. 2008 (1988). Understanding psychology. Open University Press. ISBN 0-335-09842-8. , 9780335098422.
  • George Botterill, Peter Carruthers. (1999). The Philosophy of Psychology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-55915-4. , 9780521559157.
  • Craig Steven Titus. (2009). Philosophical Psychology: Psychology, Emotions, and Freedom. CUA Press. ISBN 0-9773103-6-1. , 9780977310364.
  • Jose Bermudez. (2005). Philosophy of Psychology: A Contemporary Introduction. Routledge. ISBN 978-0-415-36862-9. 
  • Terence Horgan, John Tienson. (1996). Connectionism and the Philosophy of Psychology. MIT Press. ISBN 0-262-08248-9. , 9780262082488
  • Miščević, Nenad (1990). Uvod u filozofiju psihologije. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. ISBN 86-399-0105-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филозофија_психологије&oldid=22883680”