Филозофија психологије
Филозофија психологија се односи на питања теоријске основе савремене психологије. Нека од ових питања су епистемолошка забринутост због методологије психолошких истраживања. На пример:
- Која је најбоља методологија за психологију: ментализам, бихевиоризам или компромис?
- Да ли је самопосматрање валидна метода прикупљања података?
- Да ли се доживљаји човека (емоције, жеље, уверења и слично) могу мерити објективно?
Друга питања у филозофији психологије су филозофска питања о природи ума, мозгу и знању. Она се обично сматрају као део когнитивне науке или филозофије духа, на пример:
- Шта је когнитивни модул?
- Да ли су људи рационална бића?
Филозофија психологија прати рад когнитивне неурологије, еволуционе психологије и вештачке интелигенције. Она преиспитује да ли се психолошки феномени могу објаснити помоћу метода неуронауке, еволуционе теорије и нумеричке симулације.
Историја[уреди]
Филозофија психологија је релативно нова област филозофије, јер је "научна" психологија, односно психологија која користи експерименте уместо самопосматрања, настала тек у 19. веку. Један од задатака филозофије психологије је да процени предности различитих школа психологије. Теме које спадају у филозофију духа су много старије. На пример, питања о самој природи ума, квалитету искуства и конкретна питања попут спора између дуализма и монизма су део филозофије вековима.
Сличне области[уреди]
Слична питањима филозофије психологије су филозофска и епистемолошка питања о клиничкој психијатрији и психопатологији. Филозофија психијатрије испитује улогу вредности у психијатрији.[1] Цињ филозофије психопатологије је да открије конструктивну делатност основног описа психичких феномена.[2]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Fulford KWM, Stanghellini G. (2008). „The Third Revolution: Philosophy into Practice in Twenty-first Century Psychiatry”. Dialogues in Philosophy, Mental and Neuro Sciences. 1 (1): 5—14.
- ↑ Aragona M (2009). Il mito dei fatti. Una introduzione alla Filosofia della Psicopatologia. Crossing Dialogues.
Литература[уреди]
- J. Stacy Adams. 1976 (1976). Advances in Experimental Social Psychology. Academic Press. ISBN 0-12-015209-6., 9780120152094.
- Leonard Berkowitz. 1972. Social psychology. Scott Foresman & Co, 1972.
- Ned Block. 1980 (1980). Readings in Philosophy of Psychology. Volume 1. Harvard University Press. ISBN 0-674-74876-X., 9780674748767.
- Stuart C. Brown, Royal Institute of Philosophy. 1974. Macmillan, 1974. Original from the University of Michigan
- Joseph Margolis. 2008 (1984). Philosophy of Psychology. Prentice-Hall foundations of philosophy series. Prentice-Hall. ISBN 0-13-664326-4., 9780136643265.
- Ken Richardson. 2008 (1988). Understanding psychology. Open University Press. ISBN 0-335-09842-8., 9780335098422.
- George Botterill, Peter Carruthers. (1999). The Philosophy of Psychology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-55915-4., 9780521559157.
- Craig Steven Titus. (2009). Philosophical Psychology: Psychology, Emotions, and Freedom. CUA Press. ISBN 0-9773103-6-1., 9780977310364.
- Jose Bermudez. (2005). Philosophy of Psychology: A Contemporary Introduction. Routledge. ISBN 978-0-415-36862-9.
- Terence Horgan, John Tienson. (1996). Connectionism and the Philosophy of Psychology. MIT Press. ISBN 0-262-08248-9., 9780262082488
- Miščević, Nenad (1990). Uvod u filozofiju psihologije. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. ISBN 86-399-0105-8.
