Артемиза Христић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артемиза Јоанидес Христић
Artemiza Hristić.jpg
Артемиза Христић
Место рођења Цариград
Место смрти Цариград

Артемиза Христић, је позната као љубавница Краља Милана Обреновића, са којим је имала ванбрачног сина Ђорђа.

Рођена у имућној породици Јоанидес (или Јоаниду), Гркиња, била је удата за Милана Христића, секретара посланства Краљевине Србије у Цариграду. Христић је био, иначе и син Филипа Христића, који је у време Књаза Милоша и Михајла био председник владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер Народне банке, амбасадор Србије у Цариграду, Бечу, Берлину и Лондону. Имали су две кћери и једног сина.[1][2]

Док јој је муж боравио као дипломата у Цариграду, Артемиза је живела у породичној кући у Београду, у улици Кнеза Михаила 46. На том месту се данас налази књижара "Плато“. Њу је у то време запазио краљ Милан, који ју је виђао на баловима и пријемима које су приређивале угледне београдске породице. Убрзо се међу њима планула љубав и краљ је посећивао Артемизу тајно, дубоко у ноћ, потпуно покривен капуљачом, тако да нико није могао да га препозна. Али то није могло дуго да остане тајна, и 1888. године се развео од краљице Наталије, желећи да се ожени Артемизом, која се такође развела од Христића.[2] Следеће године, у Цариграду, Артемиза рађа Милану ванбрачног сина Ђорђа.[3] Светска штампа бруји о саблажњивом понашању краља у оставци који се са њом и дететом настањује у Паризу под именом грофа од Такова. Краљ Милан никад није признао Ђорђа као сина, ни као могућег наследника, зато јер је у то време Краљ Александар још био жив и очекивало се да ће имати наследнике, али га у многобројним писмима које је писао Артемизи недвосмислено признаје за сина називајући га "нашим чедом" и "нашим милим сином“.[1][2]

Краљ Милан и Артемиза су са сином живели заједно у Паризу, све до 1894. године када су се дефинитивно разишли, а она се вратила родитељима у Цариград.

Песник Војислав Илић је чак хапшен зато што су се у његовој песми Маскенбал на Руднику препознали краљ Милан (начелник) и Артемиза (жена прерушена у полицајца). Написао је још једну песму на ту тему - "Љубавна прича о дону Нунецу и дона Клари“.

Референце[уреди]