Бакар(II) сулфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бакар-сулфат)
Бакар(II) сулфат
Кристал
Бакар-сулфат у праху
Модел
Модел
Називи
IUPAC назив
Бакар(II) сулфат
Други називи
Куприсулфат
плави камен
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.952
EC број 231-847-6
Е-бројеви E519 (регулатор киселости, ...)
MeSH Copper+sulfate
RTECS GL8800000 (анхидрован)
GL8900000 (пентахидрат)
Својства
CuSO4
Моларна маса 159.61 g/mol (анхидрован)
249.68 g/mol (пентахидрат)
Агрегатно стање плава кристална супстанца (пентахидрат)
прљавобели прах (анхидрован)
Густина 3.60 g/cm3 (анхидрован)
2.284 g/cm3 (пентахидрат)
Тачка топљења 110 °C (−4H2O)
150 °C (423 K) (−5H2O)
< 650 °C распада се
31.6 g/100 ml (0 °C)
Структура
Кристална решетка/структура триклинична система
Геометрија молекула октаедар
Термохемија
109.05 J K−1 mol−1
Опасности
Опасан по здравље (Xn)
Иритант (Xi)
Опасан за животну средину (N)
Р-ознаке R22, R36/38, R50/53
С-ознаке (S2), S22, S60, S61
Тачка паљења Не гори
Сродна једињења
Други катјони
Никл(II) сулфат
Цинк сулфат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Бакар(II) сулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CuSO4, где је оксидациони број бакра +2. Познато је још и под називом плави камен и представља најважнију со бакра.

Добијање[уреди]

Плави камен се може добити на неколико начина[1]:

Физичка и хемијска својства[уреди]

Анхидрована со је врло хигроскопна, што се иначе и користи за доказивање малих количина воде. Може се добити загревањем на изнад 230 °C, када плави камен изгуби воду. На температури од 340 °C гради се базни сулфат, а изнад 650 °C се распада на оксид. На собној температури познат је пентахидрат плаве боје, лако растворљив у води. На 15 °C у 100 грама воде се раствара 32,9 грама сулфата.[1]

Примена[уреди]

Плави камен се употребљава у разним областима људског деловања; у галваностегији, у електричним батеријама, у индустрији боја, посебно израду зелених пигмената, али и у штампању памучних тканина, за импрегнацију дрвета, а помешан са кречним млеком, употребљава се и као фунгицид.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Паркес Г. Д., Фил Д. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига, Београд, 1973.

Спољашње везе[уреди]