Барски петлован

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Барски петлован
Ralaqu.jpg
Rallus aquaticus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
R. aquaticus
Биномијално име
Rallus aquaticus
Linnaeus, 1758
Подврсте
  • R. a. aquaticus
  • R. a. hibernans
  • R. a. korejewi
Rallusaquaticusmap.png
Ареал барског петлована

     лети у време гнежђења      у току целе године      у време зимовања

Барски петлован[2] (лат. Rallus aquaticus) врста је птице из породице барских кока (Rallidae). Насељава велике делове Европе, Азије и северне Африке. Гнезди се у воденим стаништима богатим воденом вегетацијом. Северне и источне популације ове врсте су селице, док су популације које насељавају топлије делове ареала станарице.

Опис[уреди]

Барски петлован

Одрасле јединке номиналне подврсте достижу дужину од 23–28 cm, док њихов распон крила достиже дужину од 38–45 cm. Мужјаци по правилу теже 114–164 g, док су женке нешто лакше и теже 92–107 g.[3] Перје на горњем делу тела од чела до репа је маслинасто смеђе боје са црним пругама, нарочито на раменима. Бочне стране главе и доњи делови тела до горњег дела трбуха су тамно шкриљчасто-плави, сем црнпурастог дела између кљуна и очију, бочних страна горњег дела груди који су смеђе боје. Бокови су пругасти црно-бели, а доња страна репа је бела са пар тамнијих пруга. Кљун је дуг, беоњаче су црвене, а ноге смеђе. Мужјаци и женке су сличног изгледа, иако су женке незнатно мање од мужјака, и имају тањи кљун,[4] одређивање пола само на основу величине није поуздано.[5] Након гнежђења барски петлован због митарења не може да лети три недеље.[1]

Подврсте[уреди]

Постоје три признате подврсте:[4]

  • R. a. aquaticus (Linnaeus, 1758). Номинална подврста се гнезди у Европи, Северној Африци, Турској и западној Азији до Каспијског језера и западног Казахстана и у уском појасу на истоку до централног Сибира.[4]
  • R. a. hibernans (Salomonsen, 1931). Исландска подврста, чије је перје на горњем делу тела топлије смеђе боје у односу на номиналну подврсту. Пруге на боковима су тамно смеђе, а не црне, а кљун је нешто краћи, сиви делови доње стране тела могу имати смеђе примесе.[4]
  • R. a. korejewi (Zarudny, 1905). Ова подвста се гнезди у јужном делу Централне Азије, у јужном и источном Ирану, источној Кини и на Индијском потконтиненту у Кашмиру и Ладаку. Мало је већа од номиналне подврсте, перје на горњем делу тела је светлије смеђе боје, а на доњем делу тела је светлије шкриљчасте боје. Има танку смеђу пругу по средини ока.[4][6]

Исландска подврста барског петлована R. a. hibernans, изумрла је око 1965, као последица губитка станишта због исушивања мочвара и увођења америчке видрице.[7]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Барски петлован се гнезди широм Европе, Азије и северне Африке, од Исланда и Британских острва на западу, преко Северне Африке и Саудијске Арабије, све до западне Кине на истоку. Распрострањеност у Азији није довољно проучена.[4]

Станишта у којима се гнезди су водене површине са стајаћом или споро текућом водом и густом, високом вегетацијом, као што је трска, шевар, перуника и шаш.[4]

Гнежђење[уреди]

Јаја барског петлована (Rallus aquaticus)

Гнездо обично прави мужјак, а као материјал користи водену вегетацију. Прављење гнезда обично траје један дан. Уздигнуто је око 15 cm изнад површине мочваре. У случају када расте ниво воде може бити уздигнуто више од 15 cm. Широко је 13–16 cm и високо око 7 cm. Добро је скривено, а могуће му је прићи уским стазама.[4][8][9]

Величина легла у већем делу ареала је обично 6–11 јаја,[4][10] али је у Кашмиру на надморској висини око 1.500 m легло мање и њему се налази 5–8 јаја.[6]

Оба родитеља леже на јајима, али женка на њима лежи дужи временски период.[6] Инкубација траје 19–22 дана,[11] а проценат излегања је најмање 87%.[12] Храну доноси родитељ који не лежи у гнезду, након излегања птића, родитељ који се налази у гнезду храну преузима и храни птиће. Птићи су потркушци, који гнездо напуштају у року од два дана након излегања, али родитељи настављају да их хране и након тога, птићи су након пет дана способни да сами налазе храну.[4] Након 20–30 дана постају самостални,[11] а када су стари 7–9 недеља у стању су да лете.[4]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 BirdLife International (2016). Rallus aquaticus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 8. 2018. 
  2. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  3. ^ Dunning 1992
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 Taylor & van Perlo 2000, стр. 239–299
  5. ^ Fuertes et al., стр. 42–46
  6. 6,0 6,1 6,2 Ali, Salim; Ripley, S. Dillon (1980). "Handbook of the Birds of India and Pakistan." pp. 149—151.
  7. ^ Tavares, Erika S.; de Kroon, Gerard H.J.; Baker, Allan J. (2010). „Phylogenetic and coalescent analysis of three loci suggest that the Water Rail is divisible into two species, Rallus aquaticus and R. indicus”. Evolutionary Biology. 10 (226): 1—12. doi:10.1186/1471-2148-10-226. 
  8. ^ Coward 1930, стр. 319–321
  9. ^ Seebohm, Henry (1896). "Coloured Figures of the Eggs of British Birds."
  10. ^ Snow, David; Perrins, Christopher M., ур. (1998). "The Birds of the Western Palearctic." volume 1. стр. 584—587.
  11. 11,0 11,1 „Water Rail Rallus aquaticus [Linnaeus, 1758]”. BTO BirdFacts. British Trust for Ornithology. Приступљено 14. 4. 2011. 
  12. ^ Flegg, J.J.M.; Glue, David E. (1973). „A Water Rail study”. Bird Study. 20 (1): 69—80. doi:10.1080/00063657309476360. 

Литература[уреди]

  • Dunning, John B. Jr., ур. (1992). CRC Handbook of Avian Body Masses. CRC Press. ISBN 978-0-8493-4258-5. 
  • Taylor, Barry; van Perlo, Berl (2000). Rails. Robertsbridge, Sussex: Pica. ISBN 978-1-873403-59-4. 
  • Ali, Salim; Ripley, S. Dillon (1980). Handbook of the Birds of India and Pakistan. Volume 2: Megapodes to Crab Plover (2nd изд.). New Delhi: OUP India. стр. 149—151. ISBN 978-0-19-565935-1. 
  • Seebohm, Henry (1896). Coloured Figures of the Eggs of British Birds. Sheffield: Pawlson & Brailsford. стр. 86. 
  • Snow, David; Perrins, Christopher M., ур. (1998). The Birds of the Western Palearctic. volume 1 (concise изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 584—587. ISBN 978-0-19-854099-1. 
  • Fuertes, Benito; García, Javier; Fernández, Juan; Suárez-Seoane, Susana; Arranz, Juan José (2010). „Can Iberian Water Rail Rallus aquaticus be sexed reliably using simple morphometrics?” (PDF). Ringing & Migration. 25: 42—46. doi:10.1080/03078698.2010.9674413. 
  • Coward, Thomas Alfred (1930). The Birds of the British Isles and their eggs (two volumes). London: Frederick Warne. 
  • Edwards, Christopher R.W.; Bouchier, Ian A.D., ур. (1991). Davidson's Principles and Practice of Medicine (16th изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-04092-4. 
  • Taylor, Barry; van Perlo, Berl (2000). Rails. Robertsbridge, Sussex: Pica. ISBN 978-1-873403-59-4. 

Спољашње везе[уреди]